Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Ivan Tešić, zbog „pogrešne primene materijalnog prava“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Iz obrazloženja zahteva proizilazi da je branilac okrivljenog isti podneo zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo imajući u vidu da navodi da je nejasno koji je to propis, odluku ili naredbu prekršio okrivljeni kada je kritičnog dana izašao iz svoje kuće, te da nije postupio protivno bilo kojoj odredbi koja je bila na snazi dana 15.03.2020. godine, niti 27.03.2020. godine kada je izašao iz kuće, pri tome Republika Bosna i Hercegovina ni jednom od odluka Vlade Republike Srbije iz perioda vandrednog stanja nije označena kao država, odnosno područje sa intezivnom transmisijom bolesti Covid – 19, niti kao žarište epidemije. Po stavu branioca čak i da postoji postupanje okrivljenog koje je protivno važećim propisima, ono bi eventualno moglo predstavljati obeležje jednog od prekršaja propisanog odredbama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a svakao ne krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Tešića bili su predmet razmatranja drugostepenog veća Višeg suda u Užicu koje je postupalo po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Užicu K 320/20 od 01.09.2020. godine. Drugostepeno veće Višeg suda u Užicu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 3 u poslednjem stavu, na stranama 4, 5 i 6 rešenja Kž1 139/20 od 04.11.2020. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac u ostalom delu zahteva navodi da okrivljenom nije omogućeno pravo da mu se sudi u odsustvu, jer je na ročištu koje je održano dana 15.04.2020. godine bilo neophodno lično prisustvo okrivljenog, a umesto njegovog dovođenja je samo konstatovano da je učešće okrivljenog obezbeđeno putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka – Skype, a saglasno uredbi Vlade Republike Srbije od 01.04.2020. godine, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP. Kako ova povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Međutim, napomene radi, gore navedeni navodi branica okrivljenog nisu tačni, jer je na glavnom pretresu održanom dana 01.09.2020. godine okrivljeni saslušan, nakon čega je sproveden dokazni postupak i doneta presuda koja je javno objavljena u prisustvu okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Tešića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić