Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim nije krivično delo, obzirom da se maloletni oštećeni ne može smatrati članom porodice okrivljenog, jer se radi o bivšim supružnicima, a maloletni oštećeni ne živi sa okrivljenim u zajedničkom domaćinstvu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika vrši onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. Stavom 3. istog člana propisan je teži oblik koji postoji ako je usled dela iz stava 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu.

Članom 112. tačka 28) Krivičnog zakonika je propisano da se članom porodice smatraju: supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. Članovima porodice smatraju se braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da su zajednička deca, sadašnjih ili bivših supružnika, uvek članovi porodice, bez obzira gde žive i da prestankom bračne zajednice supružnika, svojstvo člana porodice zajedničkoj deci ne prestaje, i oni su uvek bez obzira sa kojim roditeljem da žive članovi porodice drugom roditelju sa kojim ne žive. Deca jednog od supružnika su članovi porodice drugom bivšem supružniku samo ako žive u zajedničkom domaćinstvu. U konkretnom slučaju oštećeni je zajedničko dete okrivljenog i bivše supruge od koje se razveo i uvek je član porodice okrivljenog, bez obzira što ne žive zajedno. Stoga se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu obrazloženja povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističe da delo opisano u izreci presude za koje je okrivljeni gonjen i za koje je osuđen nije krivično delo, obzirom da tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno postojanje konkretne posledice krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. KZ, odnosno da je došlo do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja oštećenog, jer prema stavu branioca posledica ovog krivičnog dela postoji isključivo u situaciji kada stanje ugroženosti člana porodice traje u određenom periodu, odnosno to stanje mora postojati kontinuirano kraće ili duže vreme i isto ne može biti prouzrokovano jednim aktom, na koji način branilac okrivljenog suštinski osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova. Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza od strane nižestepenih sudova ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marsela Gogića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić