Presudom Višeg suda u Šapcu Kž 344/15 od 24.11.2015. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu preinačena je presuda Osnovnog suda u Šapcu K br.184/15 od 22.07.2015. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Šapcu okrivljenom S.A. za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim zadržao kao pravilno izrečenu uslovnu osudu uz utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca sa rokom proveravanja od godinu dana i imenovanom na osnovu člana 86. KZ izrekao meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije u trajanju od tri meseca dok je žalba branioca okrivljenog S.A. odbijena kao neosnovana, a presuda Osnovnog suda u Šapcu K br.184/15 u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.A., advokat M.M., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.A. je neosnovan.

Branilac okrivljenog S.A. u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu koji je pribavljen na nezakonit način – na reprodukciji audio-video snimka sačinjenog mobilnim telefonom koji je izveden kao dopunski dokaz iz razloga što su ostali dokazi nejasni i protivrečeni primenom člana 15. stav 4. ZKP, a na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog S.A. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da prvostepena presuda nije obuhvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                               Dragiša Đorđević, s.r.