Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 185/19 od 25.10.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, advokat Dragiša Radovanović, advokat Ivan Maksimović i advokat Slobodan Stojanović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. stav 1. i člana 84. stav 1. i 2, člana 438. stav 1. tačka 9) i tačka 10) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu ili ga osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioce okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je optužba prekoračena, sa obrazloženjem da je inicijalnim optužnim predlogom Kt 4/17 od 14.11.2017. godine, okrivljenom stavljeno na teret krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, a da je optužni akt izmenjen podneskom od 16.05.2019. godine, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela tako što je okrivljeni optužen za teže krivično delo – teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, što je nedozvoljeno, shodno fazi krivičnog postupka, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju vođen skraćeni krivični postupak u kome samom naredbom za zakazivanje glavnog pretresa optužba staje na pravnu snagu, zbog čega ista, tokom glavnog pretresa, nije mogla biti izmenjena na način da se okrivljenom stavlja na teret teže krivično delo od onoga koje je bilo predmet prvobitnog optužnog predloga.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, jer je nadležni javni tužilac ovlašćen da u skladu sa odredbom člana 409. ZKP, optužbu izmeni tokom glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju na činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnom aktu, pa se sledstveno tome, optužni akt u toku glavnog pretresa može izmeniti i okrivljenom staviti na teret i teže krivično delo u odnosu na ono za koje je prvobitno bio optužen, što je ovlašćeni javni tužilac u konkretnom slučaju i učinio.

Pored toga, činjenični opis predmetnog krivičnog dela dat u izreci prvostepene presude sadrži samo one činjenice i okolnosti koje su naznačene u dispozitivu izmenjenog optužnog predloga od 16.05.2019. godine, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, a time što je izreka presude izmenjena u odnosu na prvobitni optužni akt od 14.11.2017. godine, nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog u zahtevu ističu da izreka presude ne sadrži obeležje bića predmetnog krivičnog dela koje se odnosi na sredstvo kojim je okrivljeni naneo telesne povrede oštećenoj, te da samim tim, ne postoji ni krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Vrhovni kasacioni sud nalazi, da nasuprot navodima zahteva branilaca okrivljenog izreka prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako one koje se odnose na objektivna obeležja krivičnog dela koje se tiču radnje izvršenja, koja se u konkretnom slučaju ogleda u udaranju oštećene pesnicama usled čega je ista pala na zemlju čime joj je okrivljeni naneo tešku telesnu povredu bliže opisanu u izreci presude, pri čemu su u izreci presude opredeljeni vrsta, težina i mehanizam nastanka teške telesne povrede, tako i one koje se odnose na subjektivna obeležja dela – uračunljivost, umišljaj i svest okrivljenog o protivpravnosti dela.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navode i to da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitim dokazima na kojima se ne može zasnivati u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i to na nalazu i mišljenju veštaka Zavoda za sudsku medicinu Niš, kojim veštačenjem nije cenjen izveštaj lekara oftamologa Opšte bolnice dr Aleksa Savić od 03.10.2016. godine kojim, prilikom pregleda oštećene nisu evidentirane povrede mrežnjače oka, tako da naknadna medicinska dokumentacija nije mogla da opredeli težinu povreda s obzirom na to da je nastala znatno nakon kritičnog događaja. Nezakoniti dokaz, prema navodima zahteva, predstavlja paušalno utvrđene činjenice u izreci prvostepene presude jer nije utvrđeno da li su povrede kod oštećene nastale usled udarca pesnicama ili usled pada na kamen o koji je udarila glavom. Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, je, prema stavu branilaca, učinjena pravnosnažnom presudom i time, što je prvostepeni sud propustio da ceni kao dokaz medicinsku dokumentaciju o povredama oštećene i da vrši pojedinačnu ocenu svakog izveštaja lekara specijaliste zasebno, a zatim i u međusobnoj povezanosti, te da je i iskaz svedoka, mal. VV, ćerke oštećene, nezakonit iz razloga što je sudski psiholog izneo mišljenje da je reč o licu koje je podložno sugestiji i kreiranju određenih obrazaca od strane autoriteta, tako da se na ovom dokazu nije mogla utvrđivati odlučna činjenica u pogledu identifikacije lica koje je izvršilo krivično delo.

Po nalaženju ovoga suda, branioci okrivljenog, iznetim navodima zahteva, iako se formalno pozivaju na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ne ukazuju da su navedeni dokazi bilo sami po sebi, bilo po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, već istima u suštini osporavaju ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci ukazuju i to da je pravnosnažna presuda zasnovana i na bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, na taj način što su povređene odredbe člana 16. i člana 84. ZKP, prilikom ocene dokaza i utvrđivanja činjenica tokom prvostepenog postupka.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja imaju u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 16. i člana 84. ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu oceniio kao nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branioci okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti pored ostalog, ističu i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, međutim u obrazloženju zahteva ne obrazlažu u čemu se ova povreda ogleda, pa kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji je prethodio njenom donošenju, ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja, koje su istaknute u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da zahtev branilaca okrivljenog AA u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić