Navedenom presudom okrivljeni D.J., Z.K. i I.Đ., obavezani su da na ime paušala plate iznos od po 7.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 447/15 od 12.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog D.J. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu K br.316/14 od 07.04.2015. godine.

Protiv presude Višeg suda u Nišu Kž1 447/15 od 12.10.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih D.J., Z.K. i I.Đ., advokat M.R., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tčaka 1. ZKP dok iz obrazloženja proizilazi da je podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da se pobijana presuda ukine u celini, da se odloži izvršenje pravnosnažne presude i da okrivljeni i branilac budu obavešteni o sednici veća.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao:

- da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J. izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen,

- da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Z.K. i I.Đ. nedozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J. u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J. podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.J. u zahtevu navodi da u konkretnom slučaju okrivljeni nije imao nameru za izvršenje krivičnog dela, da se radi o pokušaju izvršenja krivičnog dela i to sa nepodobnim sredstvima i prema nepodobnom predmetu, zbog čega u smislu člana 31. KZ je okrivljenog trebalo osloboditi kazne, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog D.J., okrivljeni je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog D.J. stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, da je u konkretnom slučaju u pitanju svršeno krivično delo, a koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke ove presude.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, pored taksativno nabrojanih povreda zakonika, zbog kojih je okrivljenom dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Imajući u vidu da okrivljeni Z.K. i I.Đ. nisu koristili redovni pravni lek, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca ovih okrivljenih ocenjen je kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u stavu drugom izreke.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                Dragiša Đorđević, s.r.