Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 3 K br. 334/11 od 18.03.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 2859/13 od 28.08.2013. godine, branilac okrivljenog J.Ž., adv. D.I.B., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona na štetu osuđenog i to člana 428. ZKP-a i člana 439. tačka 1. ZKP-a sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je nakon što je primerak zahteva dostavio javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 121/12) o kojoj nije obavestio javnog tužioca niti branioca osuđenog, jer veće u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Kao osnov podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog J.Ž. ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, ali se zahtevom uopšte ne ukazuje na nedostatke u pobijanim pravnosnažnim presudama koji bi predstavljali navedenu povredu zakona tj. da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo već se ističe povreda odredbe člana 428. ZKP-a i ukazuje da pismeno izrađena prvostepena presuda ne odgovara presudi koja je objavljena (dva puta) s obzirom da je sud prilikom drugog objavljivanja presude „okrivljenom izrekao i meru bezbednosti“.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, opis radnji koje se okrivljenom J.Ž. stavljaju na teret optužnim aktom i za koje je oglašen krivim, sadrže sva zakonom predviđena subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. i stava 1. Krivičnog zakonika, te su stoga isticane povrede iz člana 439. tačka 1. ZKP-a u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjene kao neosnovane.

Nadalje, povreda iz člana 428. ZKP-a, nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP-a jer je tom odredbom ograničeno pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, kako vremenski, tako i u pogledu razloga zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek može podneti, a koji zakonski razlozi su taksativno pobrojani i ograničeni na odredbe čl. 74, čl. 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, kada okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Nalazeći iz iznetih razloga, da pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Loznici 3 K br. 334/11 od 18.03.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 2859/13 od 28.08.2013. godine, nisu učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 116/2008) i primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.