Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.3052/12 od 08.11.2012. godine, delimičnim uvažavanjem žalbe okrivljenog R.G. i po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Višeg suda u Zrenjaninu K br.139/11 od 19.07.2012. godine u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što su radnje okrivljenog, zbog kojih je oglašen krivim, pravno kvalifikovane kao krivično delo ubistva u pokušaju iz člana 113. u vezi sa članom 30. KZ, za koje delo je primenom odredaba člana 56. i 57. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 06.09.2011. godine pa nadalje, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i u preostalom delu žalba okrivljenog, odbijene kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

 

U postupku primene Zakona o amnestiji, okrivljeni R.G. je rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv br.10/13 od 11.01.2013. godine oslobođen od izvršenja 25% kazne, odnosno oslobođen je izvršenja kazne zatvora u trajanju od godinu dana.

 

Nakon toga, Vrhovni kasacioni sud je u postupku odlučivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukinuo presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.3052/12 presudom Kzz 18/2013 od 13.03.2013. godine.

 

U ponovnom postupku, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo presudu Kž1 br.1237/13 od 22.05.2013. godine, te je delimičnim uvažavanjem žalbe okrivljenog R.G. i njegovog branioca, i po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Višeg suda u Zrenjaninu K br.139/11 od 19.07.2012. godine u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenog zbog krivičnog dela ubistva u pokušaju iz člana 113. u vezi sa članom 30. KZ, na osnovu članova 56. i 57. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 06.09.2011. godine pa nadalje, dok je žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i žalbe okrivljenog i njegovog branioca u preostalom delu, odbio kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepenu presudu potvrdio.

 

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1237/13 od 22.05.2013. godine, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 423. stav 3. ZKP u vezi sa članom 382. ZKP (''Službeni list SRJ'', broj 70/2001, 68/2002, ''Službeni glasnik RS'', broj 58/2004 ... 76/2010), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijanu presudu, zbog učinjene povrede zakona na štetu okrivljenog.

 

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, dostavljen braniocu okrivljenog R.G., Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

 

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

 

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Odredbom člana 604.stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 101/11 i 121/11) koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, te je Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ispitao i cenio prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji se primenjivao do 01.10.2013. godine (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, ... 76/10).

 

Osnovano se u zahtevu Republičkog javnog tužioca ističe da je Apelacioni sud u Novom Sadu, prilikom donošenja presude Kž1 br.1237/13 od 22.05.2013. godine i izricanjem kazne zatvora u trajanju od četiri godine okrivljenom R.G. povredio odredbu člana 382. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 58/2004 ... 76/2010).

 

Naime, Apelacioni sud u Novom Sadu je, prilikom utvrđivanja kazne u pobijanoj presudi, propustio da uzme u obzir činjenicu da je okrivljeni primenom Zakona o amnestiji oslobođen od izvršenja 25% kazne zatvora na koju je osuđen presudom Kž1 br.3052/12, na koji način je povredio zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius). Ovo stoga što je, nakon donošenja odluke Vrhovnog kasacionog suda Apelacioni sud u Novom Sadu bio ograničen, u pogledu izricanja kazne, ne samo odlukom Kž1 br.3052/12 od 08.11.2012. godine, kojom je okrivljenom izrečena kazna zatvora u trajanju od četiri godine, već i rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv br.10/13 od 11.01.2013. godine, kojim je okrivljeni oslobođen od izvršenja 25% kazne zatvora, te na osnovu kog je određeno da izdržava kaznu zatvora u trajanju od tri godine.

 

Kako je, dakle, pobijanom presudom povređen zakon na štetu okrivljenog (odredba člana 382. ZKP koji se primenjivao u vreme donošenja prvostepene presude – ''Službeni glasnik RS'', br. 58/2004 ... 76/2010, odnosno odredba člana 453. novog ZKP, koji se primenjuje od 01.10.2013. godine - ''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 101/12 i 121/12) to je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev Republičkog javnog tužioca kao osnovan i ukinuo pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1237/13 od 22.05.2013. godine, a predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje.

 

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 101/12 i 121/12), doneta je odluka kao u izreci.

 

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.