.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 2/2014
30.01.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. D.M., zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog D.M., adv. D.P. i adv. LJ.A., podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 196/12 od 23.10.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 162/13 od 15.10.2013. godine, u sednici veća održanoj 30.01.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJU SE kao nedozvoljeni zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog D.M., adv.D.P. i adv.LJ.A., podneti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 196/12 od 23.10.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 162/13 od 15.10.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici K 196/12 od 23.10.2012. godine okr. D.M. oglašen je krivim zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ za koje delo mu je tuvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i deset meseci i zbog krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja iz člana 348. stav 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i novčana kazna u iznosu od 10.000,00 dinara, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara, koju je okrivljeni dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude a ukoliko okrivljeni u ostavljenom roku ne plati novčanu kaznu ista će se zameniti kaznom zatvora tako što će se svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne računati kao jedan dan zatvora.
Odlučujući o žalbi branilaca okrivljenog, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 162/13 od 15.10.2013. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog i to:
- branilac adv.D.P., zbog povrede člana 16. stav 4. ZKP i povrede člana 14. stav 2. KZ, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog povrede člana 438. stav 2. tačka 2. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine obe presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili da se drugostepena presuda preinači i okrivljeni oslobodi od optužbe;
- branilac adv.LJ.A., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine obe presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća ramotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:
Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okr.D.M., adv. D.P. i adv. LJ.A. su neblagovremeni.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.
Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, članu 439. tačka 1. do 3. i članu 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
Branilac okrivljenog, adv. D.P. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede odedaba člana 16. stav 4. ZKP, člana 14. stav 2. KZ i člana 438. stav 2. tačka 2. i 3. ZKP, koje su učinjene u prvostepenom i drugostepenom postupku.
Navedene povrede, međutim, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne mogu biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a osim ovih razloga u zahtevu nije naveden ni jedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u okviru koji Zakonik o krivičnom postupku u članu 485. stav 4. taksativno nabraja.
Branilac okrivljenog, adv. LJ.A., zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, pri čemu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, dok u obrazloženju zahteva u suštini polemiše se ocenom izvedenih dokaza i činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Nalazeći, iz iznetih razloga, da su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog adv. D.P. i adv. LJ.A. nedozvoljeni, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
