Protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 1178/13 od 09.09.2013. godine branilac okrivljenog G.D., adv. Z.Đ. blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP-a i člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje ili da istu presudu preinači u pogledu pravne kvalifikacije dela tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo iz člana 170. stav 1. KZ-a, kao i u delu odluke o kazni. Branilac je predložio da Vrhovni kasacioni sud postupi u skladu sa odredbom člana 488. stav 2. i pozove branioca i tužioca na sednicu veća i da na osnovu člana 488. stav 3. odredi da se izvršenje pravnosnažne odluke odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. ZKP i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, nije prihvatio predlog branioca okrivljenog G.D., advokata Z.Đ., da u smislu člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine), ocenio navode u zahtevu i našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Imajući u vidu da je pobijana presuda doneta pre 01.10.2013. godine, dakle pre početka primene novog ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine), Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 604. stav 1. ZKP-a ispitao postojanje istaknutih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368.stav 1. tačka 5. i tačka 8. ZKP-a i povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP-a, nalazeći da su izneti navodi branioca okrivljenog, neosnovani.

Branilac okrivljenog, G.D., advokat Z.Đ. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je drugostepena presuda doneta uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 8. ZKP-a ističući da je drugostepeni sud prekoračio optužbu time što je okrivljenog osudio da je predmetno krivično delo izvršio sa težim oblikom vinosti u odnosu na onaj za koji je bio optužen, imajući u vidu da je okrivljenom optužnicom Višeg javnog tužioca u Užicu Kt broj 66/11 bilo stavljeno na teret da je krivično delo iz člana 317. stav 2. u vezi stava 1. KZ-a izvršio sa eventualnim umišljajem kao oblikom vinosti, a da ga je Apelacioni sud u Kragujevcu presudom Kž1 broj 1178/13 od 09.09.2013. godine oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. stav 1. KZ-a izvršenog sa direktnim umišljajem, usled čega je, prema stavu branioca, narušen identitet između optužbe i presude.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 351. stav 1. ZKP-a propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržan u podnesenoj, odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

S`tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude nema ako sud zasniva presudu na činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu koje kreće u granicama činjeničnog stanja opisanog u optužnici, ali je ono povoljnije za okrivljenog, pod uslovom da se u osnovi radi o istom događaju.

U konkretnom slučaju, Apelacioni sud je prilagodio izreku drugostepene presude činjeničnom stanju koje proizlazi iz izvedenih dokaza, pri čemu nije izmenjena suština činjeničnog opisa radnje optuženja, tako da nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude.

Po nalaženju ovoga suda, time što je sud okrivljenog oglasio krivim za izvršenje osnovnog oblika predmetnog krivičnog dela iz člana 317. stav 1. KZ ali sa težim oblikom vinosti - direktnim umišljajem, od onog koji je dat u optužnici da se radi o kvalifikovanom obliku navedenog krivičnog dela iz člana 317. stav 2 u vezi stava 1 KZ sa eventualnim umišljajem, identitet između optužbe i presude nije povređen, s`obzirom na to da je okrivljeni oglašen krivim za lakše krivično delo i po kvalifikaciji i po zaprećenoj kazni od onog koje mu je optužbom bilo stavljeno na teret.

S`tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da oblik umišljaja sa kojim je krivično delo učinjeno može imati uticaja na odmeravanje kazne učiniocu, ali je sud prilikom odlučivanja o vrsti i meri kazne vezan granicama propisanim zakonom za to krivično delo, a u konkretnom slučaju je za krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim zaprećena blaža kazna u odnosu na delo za koje je okrivljeni bio optužen, pa su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je navođenjem većeg stepena umišljaja u odnosu na onaj za koji je optužen, okrivljeni doveden u nepovoljniji krivično-procesni položaj.

Branilac okrivljenog pobija drugostepenu presudu i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP-a učinjene na štetu okrivljenog, ukazivanjem da kod okrivljenog u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji nije postojala svest da radnjama koje preduzima prema oštećenom izaziva ili može izazvati nacionalnu netrpeljivost, da izvedeni dokazi ukazuju da kritični događaj nije imao nikavih posledica na međunacionalne odnose na teritoriji P., a da se protivpravno ponašanje okrivljenog ogleda u tome što je vređao oštećenog za koje krivično delo i treba da odgovara, kojim navodima se, po nalaženju ovoga suda suštinski osporava pobijana presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a.

Navod branioca okrivljenog da je pobijanom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 5. ZKP-a takođe nije prihvaćen, jer u obrazloženju zahteva ovaj navod nije jasno opredeljen, odnosno u zahtevu nije ukazano u čemu se sastoji navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                Janko Lazarević, s.r.