USLOVNU OSUDU

tako što mu utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 5-pet meseci i istovremeno određuje da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od 2-dve godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a u ostalom nepreinačenom delu navedene presude ostaju neizmenjene, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti ODBIJA kao neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, a u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Posl.br. 18 K 7162/2012 od 04.06.2013. godine, okrivljeni A.H. oglašen je krivim za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6-šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od 2-dve godine ne učini novo krivično delo, s tim da se u slučaju opoziva uslovne osude u utvrđenu kaznu ima se uračunati kazna zatvora u trajanju od 10-deset dana kojom se zamenjuje novčana kazna u iznosu od 10.000,00 dinara po rešenju Gradskog sudije za prekršaje Up- 237028/08 od 04.06.2009. godine, računajući svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne kao jedan dan zatvora. Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje sudu paušala u iznosu od 5.000,00 dinara i troškova krivičnog postupka u iznosu od 15.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena M.H. upućena na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 br. 5226/2013 od 14.11.2013. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog A.H., advokata J.T. i presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu Posl.br. 18 K 7162/2012 od 04.06.2013. godine potvrdio.

Branilac okr. A.H., advokat J.T. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 5226/2013 od 14.11.2013. godine i postupka koji je prethodio njenom donošenju, (a razlozi zahteva upućuju da se isti odnosi i na označenu prvostepenu presudu), zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 18 K.7162/2012 od 04.06.2013. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke ( član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. A.H., advokata J.T je osnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Osnovano branilac okr. A.H. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon (član 4. stav 1. ZKP), u delu kojim je okrivljeni oglašen krivim i zato što je „dana 28.07.2008. godine oko 7,00 časova u dvorištu ispred kuće na napred navedenoj adresi (u B, ul. ...) prišao oštećenoj, ujeo je za ruku kako bi istrgao ključeve koje je nosila sa sobom, zatim je čupao, šutirao, udarao“, jer je u pogledu ove inkriminacije stvar već pravnosnažno presuđena.

Naime, u prekršajnom postupku protiv okr. A.H. (i tada okrivljene, ovde oštećene M.H.), rešenjem Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu Up.br. 237028/08 od 04.06.2009. godine, koje je postalo pravnosnažno u odnosu na okr. A.H. dana 23.02.2010. godine, okrivljeni A.H. i M.H., oglašeni su odgovornim i kažnjeni novčanom kaznom u iznosu od po 10.000,00 dinara, za prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, učinjen tako što su dana 28.07.2008. godine, oko 7,00 časova, u B., u ul. ..., narušili javni red i mir, tučom, odnosno tako što su se najpre posvađali, zatim odgurali rukama u predelu ruku i tela (prilikom otimanja oko ključa, kako je utvrđeno u navedenom rešenju), kojom prilikom je M. zadobila vidne povrede desne šake u vidu ogrebotine, a A. vidne povrede desne nadlaktice u vidu ogrebotine.

Prema navedenom, činjenični opis prekršaja okr. A.H. odnosi se na istog okrivljenog i isti životni događaj, sa istim činjenicama u pogledu vremena i mesta dešavanja i u bitnom istim radnjama okrivljenog koje se odnose na primenu nasilja prema oštećenoj, a koje su sadržane i u opisu krivičnog dela nasilje u porodici, u delu koji se odnosi na događaj od 28.07.2008. godine, koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim predlogom javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt br. 1479/09 od 01.09.2010. godine, i za koje je oglašen krivim pobijanim pravnosnažnim presudama.

Odredbom člana 6. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04, 85/05, 115/05,49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP) koji je bio na snazi u vreme donošenja prvostepene presude i u odnosu na koji se ocenjuje zakonitost iste, shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, kao i odredbom člana 4. stav 1. ZKP koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, dakle u vreme donošenja pobijane drugostepene presude, propisana je zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja lica za krivično delo za koje je pravnosnažnom odlukom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen. Navedena zabrana, koja je sadržana i u obavezujućim normama međunarodnog prava (Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda) i kao garancija prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, unesena u odredbu člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, a koje pravne norme se neposredno primenjuju, podrazumeva neponovljivost postupka ne samo za „krivično delo“, već za svako „kažnjivo delo“, što znači da podrazumeva pravnosnažno okončanje postupka pred bilo kojim organom koji po zakonu izriče kazne, a ne samo pred sudom.

Imajući u vidu navedene propise i bitno istovetan činjenični opis prekršaja okr. A.H. obuhvaćenog pravnosnažnim prekršajnim rešenjem od 04.06.2009. godine i radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ od 28.07.2008. godine za koju je, između ostalih, okrivljeni optužen u ovom krivičnom postupku, prvostepeni sud je bio dužan da iz činjeničnog opisa osuđujuće presude za navedeno krivično delo izostavi inkriminisane radnje od 28.07.2008. godine iz razloga što je za iste okrivljeni ranije donesenom pravnosnažnom odlukom prekršajnog organa oglašen odgovornim i kažnjen, a na isti način je trebalo da postupi i drugostepeni sud kada je odlučivao o žalbi branioca okrivljenog. Kako to nije učinio ni prvostepeni ni drugostepeni sud, zbog pogrešno zauzetog stanovišta da se ne radi o presuđenoj stvari, zato što je odluku doneo organ uprave, a ne sud (prvostepeni sud), odnosno sa obrazloženjem da se opisom radnji prekršaja ne iscrpljuje činjenični opis krivičnog dela nasilje u porodici (drugostepeni sud), to je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon, odnosno učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, na štetu okrivljenog.

Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud otklonio navedenu povredu zakona preinačenjem pravnosnažnih presuda i okr. A.H. oglasio krivim za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, nalazeći da se u ostalim radnjama okrivljenog opisanim u optužnom aktu i izreci prvostepene presude (bez radnje od 28.07.2008. godine, koju je izostavio usled zabrane krivičnog gonjenja okrivljenog za iste), stiču bitna obeležja navedenog krivičnog dela.

S obzirom na ovako donetu odluku ovog suda u odnosu na radnju izvršenja koja je izostavljena iz činjeničnog opisa krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako je napred izloženo, Vrhovni kasacioni sud je odlučio i o krivičnoj sankciji za to delo i okrivljenom, na osnovu člana 65. i 66. KZ, izrekao uslovnu osudu tako što mu je, primenom člana 54. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, ocenom konkretnih okolnosti izvršenja dela radnjama za koje je oglašen krivim i olakšavajućih okolnosti iz pravnosnažne presude i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od 2 godine ne učini novo krivično delo, nalazeći da će se ovako izrečenom uslovnom osudom ostvariti njena svrha (član 64. KZ) u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2. KZ).

Vrhovni kasacioni sud nije odlučio da se u slučaju opoziva uslovne osude u utvrđenu kaznu uračunava zatvor u trajanju od 10 dana po rešenju Up. 2370281/08 od 04.06.2009. godine, jer nisu ispunjeni uslovi u smislu člana 63. stav 1. KZ.

Neosnovano se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe povreda krivičnog zakona (član 439. tačka 1. ZKP), navodima da su u izreku pravnosnažne presude unete radnje vređanja i upućivanja pogrdnih reči („...“ i sl.) koje po zakonskom opisu u članu 194. stav 1. KZ nisu elementi bića krivičnog dela nasilje u porodici. Ovo iz razloga što se krivično delo u pitanju, prema zakonskom opisu radnje u članu 194. stav 1. KZ, izvršava, između ostalog i bezobzirnim ponašanjem, što vređanje i upućivanje pogrdnih reči, za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim, nesumnjivo jeste.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje se i da je u žalbenom postupku, koji je prethodio donošenju pobijane drugostepene presude, učinjena povreda odredbe člana 447. stav 2. ZKP, jer je drugostepeni sud održao sednicu veća na koju nije pozvao okrivljenog i njegovog branioca iako je zahtev za njihovo obaveštavanje o sednici veća branilac blagovremeno stavio u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude na osnovu člana 375. tada važećeg ZKP, kao i da je drugostepenom presudom učinjena povreda odredbe člana 460. stav 1. ZKP, jer drugostepeni sud nije ocenio žalbene navode branioca okrivljenog i nije dao jasne i konkretizovane razloge za svoju ocenu o neosnovanosti istih.

Međutim, navedene povrede zakona nisu predviđene, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na usvajajući deo na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                        Janko Lazarević,s.r.