Prema okrivljenom D.P. izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela – sekire dužine sečiva 10cm i dužinom drške 37cm.

Oštećeni je za ostvarivanje imovinsko pravnog zahteva upućen na parnicu, a shodno članu 206. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.1841/13 od 05.11.2013. godine delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Jagodini i okrivljenog D.P. i njegovog branioca i delimično preinačena presuda Višeg suda u Jagodini K br.68/12 od 24.12.2012. godine tako da u preinačenom delu glasi da je okrivljeni D.P. kriv ''što je u toku noći 16.04.2011. godine oko 04,00 časova u J. u svom stanu u ulici ... u prisustvu brata od strica – svedoka B.S. iz J. u stanju bitno smanjene uračunljivosti, kada su mu sposobnosti shvatanja značaja svog dela i mogućnost upravljanja svojim postupcima bile bitno smanjene i u stanju alkoholne opijenosti teškog stepena sa 3,2 promila alkohola u krvi i omamljenosti usled prekomerne upotrebe sedativa ''dijazepam'' kao i povišene emocijalne napetnosti izazvane prethodnim vređanjem i napadom od strane sada pokojnog B.J., svestan da je njegovo delo zabranjeno, istog lišio života na taj način što je nakon kraće svađe i prepirke sa oštećenim otišao u kupatilo odakle je uzeo sekiru i došao u sobu u kojoj je oštećeni J. ležao na desnoj bočnoj strani tela, na dušeku, prišao i zadao mu više snažnih udaraca sekirom u predelu glave i to kako oštricom, tako i tupim delom sekire usled kojih udaraca je kod oštećenog B.J. nastupila smrt zbog povrede moždanih struktura u uslovima slivenog krvnog podliva mekih moždanica i prodora krvi u moždane komore sve u sklopu povreda glave sa višestrukim prelomom kostiju lobanje, pri čemu je okrivljeni bio svestan preduzetih radnji, hteo njihovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice'' čime je učinio krivično delo ubistva iz člana 113. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 16.04.2011. godine pa nadalje, dok su žalbe okrivljenog D.P. i njegovog branioca u preostalom delu i žalba Višeg javnog tužioca u Jagodini u celosti odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.1841/13 od 05.11.2013. godine branilac okrivljenog D.P., adv. B.J., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i ukine u celini presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.1841/13 i delimično preinači presuda Višeg suda u Jagodini K br.68/12 od 24.12.2012. godine i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno suđenje.

Nakon što je podnet, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.P., adv. B.J., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je zatim održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'' broj 72/11 od 28.09.2011. godine), našao:

Branilac okrivljenog D.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, jer je izmenom činjeničnog opisa iz optužnice narušen identitet optužbe i presude, s obzirom da je drugostepeni sud u izreku presude dodao činjenični opis koji ne sadrži optužnica ''u stanju bitno smanjene uračunljivosti ... kao i povišene emocijalne napetosti izazvane prethodnim vređanjem i napadom od strane sada pokojnog B.J.'', a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Ovo sa razloga što između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, dok zakon ne traži i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Sud je ovlašćen da menja opis dela iz optužnice, a da neprekorači optužbu, ukoliko takav opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice, tj. u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

U konkretnom slučaju, s obzirom na nalaz i mišljenje komisije veštaka Specijalne zatvorske bolnice Beograd drugostepeni sud je u izreci drugostepene presude prilagodio činjenični opis krivičnog dela i to u korist okrivljenog, s obzirom da u optužnici nije navedena ''povišena emocijalna napetost izazvana prethodnim vređanjem i napadom od strane sada pokojnog B.J.''.

Imajući u vidu da se radi o istoj radnji, istom događaju o kome se sudi i da identitet optužbe nije izmenjen time što je uneto drugačije psihičko stanje okrivljenog od onog koje je navedeno u optužnici, tj. u izreci prvostepene presude pa se neosnovano zahtevom branioca navodi da je izmenom činjeničnog opisa u drugostepenoj presudi, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Navode zahteva branioca da je u postupku po žalbi drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu na štetu okrivljenog D.P., odnosno da je drugostepeni sud učinio povredu iz člana 438. stav 1. tačka 10. u vezi člana 453. ZKP, tako što ''menja na štetu okrivljenog P.D. presudu Višeg suda u Jagodini K br.68/13 jer u izreci presude Apelacionog suda po sadržaju nema više bitno smanjene uračunljivosti kao oblika krivice okrivljenog P.D., već uz prekoračenje optužbe samo smanjene uračunljivosti do bitnog, ali ne i bitno'', Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije. U konkretnom slučaju nije povređena ova odredba a samim time nije ni učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP.

Naime, optužnicom VJT u Jagodini optuženom je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teškog ubistva iz člana 114. stav 1. tačka 1. KZ-a, za koje delo je optuženi i oglašen krivim presudom Višeg suda u Jagodini K br.138/11 od 27.12.2011. godine i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Protiv navedene presude žalbe su izjavili okrivljeni i njegov branilac i uvažavanjem istih i po službenoj dužnosti Apelacioni sud u Kragujevcu rešenjem br Kž1 2212/12 od 25.03.2012. godine ukinuo je navedenu presudu.

U ponovnom postupku optuženi je pri istoj optužnici, presudom Višeg suda u Jagodini K 68/12 od 24.12.2012. godine oglašen krivim za krivično delo ubistva iz člana 113. KZ-a i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, dakle oglašen je krivim za lakše krivično delo u odnosu za ono za koje je optužen, i osuđen na blažu kaznu u odnosu na presudu koja je ukinuta po žalbi okrivljenog i njegovog branioca, pri čemu je utvrđeno da se u stanju bitne smanjene uračunljivosti okrivljeni sam doveo ''upotrebom alkohola i navedenog leka''. Odlučujući o žalbi VJT izjavljenoj protiv navedene presude po svim žalbenim osnovima te žalbama okrivljenog i njegovog branioca, drugostepeni sud je nakon održanog pretresa pred drugostepenim sudom delimičnim uvažavanjem žalbe VJT u Jagodini, okrivljenog i njegovog branioca, presudom Kž1 1841/13 od 05.11.2013. godine preinačio prvostepenu presudu i optuženog osudio zbog krivičnog dela ubistva iz člana 113. KZ-a te ga osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, pri čemu je činjenični opis radnji izvršenja krivičnog dela izmenjen u korist okrivljenog time što je izostavljeno da se sam doveo u stanje bitno smanjene uračunljivosti a za povišenu emocijalnu napetost koja je u prvostepenoj presudi vezana za afekt besa visokog intenziteta, utvrđeno da je izazvana ''prethodnim vređanjem i napadom od strane sada pokojnog B.J.''.

Dakle, suprotno iznetim navodima zahteva, drugostepeni sud je utvrdio da je okrivljeni predmetno krivično delo izvršio u stanju bitno smanjene uračunljivosti a ne samo smanjene uračunljivosti kako se to u zahtevu neosnovano tvrdi a činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela za koje je oglašen krivim navedenom presudom izmenjen je u korist a ne na štetu optuženog.

Branilac okrivljenog D.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer se zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati, tj. na DNK veštačenju, a koji dokaz nije izveden na glavnom pretresu pred drugostepenim sudom, što Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, u konkretnom slučaju, ne radi se o glavnom pretresu, već o pretresu pred drugostepenim sudom (član 449. ZKP), gde se odredbe o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom shodno primenjuju samo ako ZKP-om nije drugačije određeno.

Međutim, odredbom člana 450. stav 2. ZKP propisano je da na pretresu pred drugostepenim sudom po predlogu stranaka i branioca ili po odluci veća pročitaće se presuda ili deo presude na koji se odnosi žalba, a po potrebi i zapisnik o glavnom pretresu ili deo zapisnika i pismenih dokaza, a može se (dakle ne mora) izvršiti i uvid u druge dokaze na koje se žalba odnosi.

Drugostepeni sud rukovodeći se odredbom člana 450. stav 2. ZKP nije pročitao navedeni dokaz jer je činjenice koje su utvrđene DNK veštačenjem našao pravilno utvrđenim (strana 6 stav 2 obrazloženja drugostepene presude) a u tom delu činjenično stanje nije žalbama osporavano i uzima se da je pravilno utvrđeno, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog pobija pravnosnažnu presudu zbog povrede iz člana 449. stav 1, člana 451, člana 438. stav 1. tačka 11. i člana 438. stav 2. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku tj. iz razloga koji nisu propisani odredbom člana 485. stav 4. ZKP i ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu branioca okrivljenog D.P. ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći, da pobijanom presudom nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.