Istom presudom na osnovu čl. 193. i 196. ZKP obavezan je okrivljeni K.K. da sredstvima suda plati troškove krivičnog postupka i to paušalni iznos od 4.000,00 dinara i ostale troškove krivičnog postupka u iznosu od 57.570,00 dinara u roku od dva meseca od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvrešenja.

 

Navedenom presudom, u stavu II žalba branioca okrivljenog K.K. odbijena je kao neosnovana.

 

Protiv napred navedene pravnosnažne presude branilac osuđenog K.K., advokat M.S. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. ZKP u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 9. ZKP, sa predlogom da se pobijana presuda ukine ili da se pobijana presuda i presuda Osnovnog suda u Somboru K br.678/11 od 13.11.2012. godine, preinače u oslobađajuće presude a da se u smislu člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje kazne osuđenom K.K.

 

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama čl. 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

 

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

 

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog K.K. je neosnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog K.K. navodi da je drugostepenom presudom prekoračena optužba, na taj način što je u izreku presude uneto da je okrivljeni prešao na levu stranu kolovoza usled nedovoljne pažnje, a što nije navedeno u optužnici koja je izmenjena na glavnom pretresu 25.09.2013. godine na taj način što su iz optužnice izostavljeni navodi koji su teretili okrivljenog da je upravljao vozilom protivno članu 163. ZOPS-a, u tolikoj meri umoran, da ga je to činilo nesposobnim za sigurno upravljanje vozilom.

 

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnicom OJT Sombor Kt br.513/08 od 26.05.2009. godine koja je precizirana 24.09.2012. godine i 25.09.2013. godine na pretresu pred Apelacionim sudom u Novom Sadu, okrivljenom K.K. stavljeno je na teret da je dana 13.07.2008. godine oko 03,30 časova na magistralnom putu M-17/1 Granični prelaz – Bezdan, kao učesnik u saobraćaju na putevima, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan da ukoliko se ne bude pridržavao saobraćajnih propisa može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život i telo ljudi, ili imovinu većeg obima, ali olako držao da do toga neće doći, upravljao putničkim vozilom marke ..., registarske oznake ..., desnom saobraćajnom trakom iz smera graničnog prelaza Dunav prema Bezdanu, protivno odredbi člana 41. stav 1. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, tako što je dolaskom do 38 km + 400m na navedenom delu, puta vozeći umoran, bez dovoljnog dnevnog odmora i bez noćnog spavanja, najpre prešao na levu saobraćajnu traku, iako je dužan da se kreće desnom stranom kolovoza, u smeru kretanja, da bi se vratio na desnu traku i sleteo sa kolovoza u odvodni kanal sa desne strane, kojom prilikom je putnik u vozilu oštećeni D.D. iz B., koji je sedeo u sredini između druga dva putnika, zadobio teške i po život opasne povrede u vidu preloma kostiju lobanje i razaranja tkiva velikog mozga, usled kojih povreda je na licu mesta preminuo, dok su ostali putnici zadobili laku telesnu povredu i to oštećena E.M. nagnječine sa podlivom u temenom potiljačnom delu i oguljotine obe nadlanice i oštećena F.K. istegnuća vratne kičme kojom prilikom je okrivljeni K.K. bio svestan mogućnosti nastupanja takve posledice, ali olako je držao da do iste neće doći kao što je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi sa krivičnim delom ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. KZ.

 

Iz izreke presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je okrivljeni K.K. oglašen krivim da je u vreme na način i na mestu bliže opisano u preciziranoj optužnici upravljao putničkim vozilom marke ... registarske oznake ... desnom saobraćajnom trakom iz smera graničnog prelaza Dunav prema Bezdanu, protivno odredbi člana 41. stav 1. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima tako što je dolaskom do 38 kilometara + 400m na navedenom delu puta vozeći umoran u manjoj meri, bez dovoljnog dnevnog odmora i bez noćnog spavanja, a usled nedovoljne pažnje najpre prešao vozilom na levu saobraćajnu traku iako je dužan da se kreće desnom stranom kolovoza u smeru kretanja, da bi se vratio na desnu traku i sleteo sa kolovoza u odvodni kanal sa desne strane kojom prilikom su nastupile posledice bliže opisane preciziranom optužnicom, a čime je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

 

Odredbom člana 604. stav 1. ZKP propisano je da se zakonitost preduzetih radnji pre početka primene ovog zakonika, ocenjuje po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).

 

Odredbom člana 351. stav 1. ZKP koji je važio u vreme donošenja pobijane presude, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj, odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

 

S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude nema (dakle optužba nije prekoračena), ako sud zasniva svoju presudu na činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu, koje se kreće u granicama činjeničnog stanja opisanog u optužnici, ukoliko se radi o istom događaju.

 

U konkretnom slučaju, Apelacioni sud je prilagodio izreku drugostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, činjeničnom stanju koje proizilazi iz izvedenih dokaza, pri čemu nije izmenjena suština činjeničnog opisa radnje optuženja, i nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude. Naime, unošenje određenja da je posledica umora okrivljenog (koji je naveden u preciziranoj optužnici), nedovoljna pažnja usled koje je okrivljeni izvršio navedeno krivično delo ne predstavlja suštinsku izmenu činjeničnog opisa radnje optuženja pa samim tim, ni prekoračenje optužbe, dok su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog K.K. neosnovani.

 

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog K.K. na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

 

Zapisničar - savetnik                                                                     Predsednik veća - sudija 

Tatjana Milenković, s.r.                                                                Dragiša Đorđević, s.r.