Nakon što je podnet, zahtev za zaštitu zakonitosti je u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen javnom tužiocu, i Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Odredbom člana 604. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 101/11), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine (Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku „Službeni glasnik RS“ broj 121/12, u daljem tekstu novi ZKP), predviđeno je da se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjuje po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04, 85/05 i dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr. zakon, 72/09 i 76/10).

Branilac okrivljenog R.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pobijanih presuda povredili zakon na štetu okrivljenog R.P. iz člana 439. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP obzirom da je prema navodima zahteva krivično delo kleveta iz člana 171. KZ za koje je okrivljeni R.P. bio optužen „dekriminalizovano“ te je sud trebalo da odbije optužbu prema okrivljenom i primeni zakon koji je blaži za okrivljenog, odnosno zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je privatni tužilac P.J. dana 13.11.2009. godine podneo privatnu krivičnu tužbu protiv okrivljenog R.P. zbog krivičnog dela klevete iz člana 171. stav 1. KZ te da je nakon što je dana 13.12.2011. godine glavni pretres počeo, podneskom od 20.03.2013. godine punomoćnik privatnog tužioca izmenio činjenični opis i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, tako što je okrivljenom R.P. stavio na teret izvršenje krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim i osuđen po zakonu.

Iz navedenog proizilazi da je protiv okrivljenog R.P. vođen krivični postupak zbog izvršenja krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav1. KZ, za koje je oglašen krivim i osuđen, dakle, upravo za krivično delo koje je, u krivičnom Zakoniku Republike Srbije, kao takvo bilo predviđeno zakonom i u vreme izvršenja predmetnih radnji okrivljenog i u vreme presuđenja.

Dakle, „dekriminalizacija“ krivičnog dela kleveta iz člana 171. KZ u konkretnom slučaju nije ni od kakvog uticaja na postojanje krivičnog dela u pitanju (član 172. stav 1. KZ) budući da se radi o potpuno drugom krivičnom delu, čija je zakonska dispozicija ostala neizmenjena, i nakon donošenja novog krivičnog zakona.

Navodi zahteva i u situaciji kada se nova inkriminacija razlikuje od stare „da se može tvrditi da je reč o drugačijem krivičnom delu, da je došlo do diskontinuiteta u odnosu na staru inkriminizaciju, onda treba uzeti da se upoređivanje u smislu utvrđivanja koji je zakon blaži ne može ni vršiti te u konkretnoj pravnoj stvari treba primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela“, nisu osnovani jer u konkretnoj situaciji se ne postavlja pitanje primene blažeg zakona budući da umesto krivičnog dela kleveta iz člana 171. izmenama KZ-a nije propisana nikakva „nova inkriminacija“ nego je to delo brisano iz krivičnog zakonodavstva Republike Srbije.

Stoga su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je donošenjem pravnosnažnih presuda povređen zakon iz člana 439. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP na štetu okrivljenog R.P.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog R.P., kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i obrazlaže povredu zakona i to odredbu člana 368. stav 1. tač.11) Zakonika o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Sl. glasnik RS“, broj 58/04... i 76/10) smatrajući je povredom postupka iz člana 438. stav 2. i 3. "novog" ZKP. Međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu i da član 438.ZKP ne sadrži tri nego samo dva stava, ova povreda, u zavisnosti od datih razloga, odgovara odredbi člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tač.2) Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS" br.72/2011...45/2013) a koji se u smislu odredbe člana 608. primenjuje počev od 1. oktobra 2013. godine (izuzev u postupku za krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti) kojim danom i prestaje da važi navedeni raniji Zakonik o krivičnom postupku (član 607.stav 1.).

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP određeno je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon a odredbom stava 4. istog člana, određeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i to taksativnim nabrajanjem povreda koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3), i član 441. stav 3. i 4.) te je tako ovom odredbom pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, ograničeno u pogledu razloga isključivo na ove povrede.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nalazi da ova povreda zakona ne predstavlja zakonikom (član 485. stav 4. ZKP) dozvoljen razlog za podnošenje zahteva pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                Nevenka Važić,s.r.