Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 677/19 od 28.10.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-631/19 od 19.07.2019. godine. Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Ognjen Petrović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4), 7), 9) i 11), člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3), člana 439. tačka 1), 2) i 3) i člana 440. stav 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači presude Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-631/19 od 19.07.2019. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 677/19 od 28.10.2019. godine tako što će odbiti zahtev Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu za izricanje okrivljenom AA jedinstvene kazne zatvora ili da ukine navedene presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 62. stav 1. i člana 105. tačka 6) KZ, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da sud u postupku za izricanje okrivljenom jedinstvene kazne nije pravilno primenio odredbe člana 62. stav 1. i člana 105. tačka 6) KZ. Naime, po stavu branioca kako je u konkretnom slučaju u smislu člana 105. tačka 6) KZ nastupila relativna zastarelost izvršenja kazne po presudi Osnovnog suda u Pančevu 3K-653/16 od 15.06.2017. godine, jer okrivljeni nije pozivan na izvršenje ove kazne, niti je preduzeta ijedna procesna radnja radi izvršenja kazne po toj presudi, te kako pored toga nisu ostvareni ni uslovi za odmeravanje kazne osuđenom licu propisani odredbom člana 62. stav 1. KZ, to dakle u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za izricanje okrivljenom AA jedinstvene kazne preinačenjem odluka o kazni izrečenih pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Pančevu 3K-653/16 od 15.06.2017. godine i Osnovnog suda u Kragujevcu 9K- 231/16 od 22.12.2016. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Ognjena Petrovića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u drugom stepenu postupao po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-631/19 od 19.07.2019. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim, prihvatajući razloge prvostepenog suda date u obrazloženju prvostepene presude i o tome na strani 3 drugostepene presude KŽ1 677/19 od 28.10.2019. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nejasna. Pored toga, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude protivrečna razlozima datim u obrazloženju prvostepene presude, te da u pobijanim presudama nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama vezanim za izricanje okrivljenom jedinstvene kazne zatvora, a posebno vezano za navode podneska branioca okrivljenog od 18.07.2019. godine u kojima se protivi spajanju kazni okrivljenom zbog nastupanja relativne zastarelosti izvršenja kazne, a i oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i paušalni, kao i da drugostepeni sud nije dao pojedinačnu ocenu žalbenih navoda branioca okrivljenog. Branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbi člana 440. stav 1. i 2. ZKP, isticanjem da je sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, jer nije proverio ispunjenost uslova za izricanje jedinstvene kazne okrivljenom. Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu, jer odbrani nije dostavljen na uvid ni jedan pisani dokaz na koji se poziva prvostepeni sud u pobijanoj prvostepenoj presudi, niti je zakazana sednica veća kako bi se odbrana sa tim dokazima upoznala i na iste neposredno usmeno izjasnila, čime je odbrani onemogućeno raspravljanje pred sudom.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te zbog povrede odredbi člana 440. stav 1. i 2. ZKP i povrede prava na odbranu, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4), 7) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, pri čemu samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi u čemu se ove povrede zakona tačno sastoje, pa su stoga i ovi razlozi nedozvoljeni.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 62. stav 1. i člana 105. tačka 6) KZ na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ognjena Petrovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić