Protiv ove presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP u vezi člana 18. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će usvojiti zahtev i utvrditi da je drugostepenom presudom povređen zakon u korist okrivljene.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljene, advokatu M.N. nakon čega je održao sednicu veća u smislu člana 490 ZKP o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljene smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine), ocenio navode u zahtevu i našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Imajući u vidu da je pobijana presuda doneta pre 01.10.2013. godine, dakle, pre početka primene novog ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine) Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 604. stav 1. ZKP ispitao postojanje istaknute povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 03.09.2009.godine) i povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP u vezi člana 18. KZ.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je drugostepeni sud u korist okrivljene povredio krivični zakon iz člana 369. tačka 1. ZKP u vezi člana 18. KZ nalazeći da je, iako su u radnjama okrivljene sadržana obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, u pitanju delo malog značaja.

Naime, drugostepeni sud je u obrazloženju svoje presude izneo zaključak da delo okrivljene koje joj se optužnim aktom javnog tužioca stavlja na teret, a koje je opisano u izreci pobijane presude, nije krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, nalazeći da isto predstavlja delo malog značaja imajući u vidu preduzete radnje i okolnosti u vezi sa preduzetim radnjama, odsutnost štetnih posledica, nizak stepen krivice okrivljene, zatim da se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina, te da okrivljena ranije nije osuđivana, zbog čega opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije prema okrivljenoj, pa je primenom člana 355. tačka 1. ZKP u vezi člana 18. KZ okrivljenu oslobodio od optužbe da je izvršila predmetno krivično delo.

Izneti zaključak drugostepenog suda se ne može prihvatiti iz sledećih razloga:

Za primenu instituta delo malog značaja iz člana 18. KZ neophodno je da kumulativno budu ispunjena tri uslova i to: da je stepen krivice učinioca nizak, da su štetne posledice odsutne ili neznatne i da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je u konkretnom slučaju ispunjen jedan od navedena tri uslova propisan članom 18. stav 2. KZ i to da su odsutne štetne posledice dela, s obzirom na to da je okrivljena zajedno sa svojim suprugom vratila novčani iznos koji je pribavila izvršenjem predmetnog krivičnog dela.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije ispunjen prvi uslov neophodan za primenu instituta delo malog značaja-da je stepen krivice učinioca nizak. Naime, okrivljenoj je optužbom stavljeno na teret da je krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ izvršila sa direktnim umišljajem. Kod ovog oblika umišljaja svest i volja su zastupljeni u jačem intezitetu u odnosu na ostale oblike vinosti, a umišljaj učinioca kod predmetnog krivičnog dela obuhvata svest i volju o zloupotrebi službenog položaja uz prisustvo namere učinioca da se sebi ili drugom pribavlja kakva korist, odnosno drugom nanosi kakva šteta ili teže vređaju prava drugog, pa se iz iznetih razloga, a imajući pritom u vidu okolnosti konkretnog slučaja po oceni ovoga suda, ne može smatrati da je stepen krivice okrivljene nizak.

Nadalje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je nepravilan zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije okrivljenoj. Ovo stoga, jer krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ spada u grupu krivičnih dela protiv službene dužnosti čiji je opšti zaštitni objekt pravilno i zakonito vršenje službene dužnosti i drugih dužnosti koje se vrše u okviru javnih ovlašćenja, imajući pri tome u vidu da je okrivljena ovo krivično delo izvršila u svojstvu službenog lica zaposlenog u policijskoj upravi , koje činjenice, po nalaženju ovoga suda, ne ukazuju da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije okrivljenoj.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni člana 18. KZ i da je drugostepeni sud preinačivši prvostepenu presudu, tako što je okrivljenu primenom člana 355. tačka 1. ZKP u vezi člana 18. KZ oslobodio od optužbe za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, povredio krivični zakon iz člana 369. tačka 1. ZKP u vezi člana 18. KZ u korist okrivljene. Kako je zahtev podnet na štetu okrivljene Vrhovni kasacioni sud je utvrdio postojanje te povrede, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio navode zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca da je pobijanom drugostepenom presudom istovremeno učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, ukazivanjem da drugostepeni sud u presudi nije naveo razloge o odlučnim činjenicama i da su dati razlozi potpuno nejasni. Naime, suprotno navodima zahteva, u pobijanoj presudi na strani četiri obrazloženja dati su jasni razlozi povodom pravnog stanovišta u pogledu primene instituta dela malog značaja iz člana 18. KZ, s tim što je sasvim drugo pitanje pravilnosti tog stanovišta.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom odredbe člana 492. tačka 3. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                               Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović,s.r.                                                                            Janko Lazarević,s.r.