Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 343/2018
28.11.2018. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Radoslava Petrovića i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog, advokata Olivere Jovanić, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Subotici K br. 124/18 od 27.02.2018. godine i Kv br. 122/18 od 02.03.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 21.03.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokata Olivere Jovanić, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Subotici K br. 124/18 od 27.02.2018. godine i Kv br. 122/18 od 02.03.2018. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv br. 124/18 od 27.02.2018. godine prema osumnjičenom AA na osnovu člana 498. u vezi člana 211. stav 1. tačke 2) i 3) ZKP određen je pritvor, koji po tom rešenju može trajati najduže 30 dana, a računaće se od hapšenja osumnjičenog, odnosno od dana 25.02.2018. godine od 21.00 časova.

Odlučujući o žalbi branioca po službenoj dužnosti okrivljenog, advokata Olivere Jovanić vanraspravno veće Osnovnog suda u Subotici je svojim rešenjem Kv br. 122/18 od 02.03.2018. godine odbilo kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv prvostepenog rešenja.

Protiv pravnosnažnog rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv br. 122/18 od 02.03.2018. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog po službenoj dužnosti, advokat Olivera Jovanić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) i stavovi 2. i 4. ZKP, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačke 5), 7) i 11) i stav 2. tačke 2) i 3) ZKP, povrede krivičnog zakona, odluke o pritvoru i povrede međunarodnih konvencija i ugovora.

Iako je u zahtevu navedeno da je podnešen samo protiv rešenja Kv. br. 122/18 od 02.03.2018. godine iz razloga zahteva proizilazi da je podnet i protiv prvostepenog rešenja K br. 124/18 od 27.02.2018. godine, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud ispitao zakonitost oba zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokata Olivere Jovanić, Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokata Olivere Jovanić, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, je neosnovan, dok je isti zahtev u ostalom delu, nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA, neosnovano u obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupak iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pobijana rešenja o određivanju pritvora okrivljenom zasnivaju na nezakonitim dokazima i to krivičnoj prijavi koja je po braniocu inicijalni akt a ne dokaz i obaveštenju primljenom od građana.

U konkretnom slučaju radi se o određivanju pritvora u skraćenom postupku po odredbi člana 498. stav 2. ZKP pre podnošenja optužnog predloga.

U takvoj procesnoj situaciji tj. pre podnošenja optužnog predloga (član 498. stav 2. ZKP) pritvor se određuje prema stanju koje pokazuje materijal priključen uz krivičnu prijavu, pa tako sud može zasnivati odluku o pritvoru i na beleškama i izveštajima policije, bez obzira na to što na tim dokazima ne bi mogao da zasnuje presudu.

S`toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o nezakonitim dokazima, pa samim tim ni bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog, u tom delu ocenjeni kao neosnovani, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Nadalje, branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA u obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, zbog koje povrede zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno shodno članu 485. stav 4. ZKP, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji odnosno ne obrazlaže na koji način je učinjena navedena povreda zakona.

Kako se po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka protiv koje je podnet zahtev ili postupak koji joj je prethodio mogu saglasno članu 489. stav 1. ZKP ispitati samo u okviru razloga (član 485. stav 1), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, to sud odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti ukoliko istaknuta povreda zakona nije konkretizovana odnosno opredeljena i obrazložena, nije ni ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje o kojoj povredi zakona se radi i u čemu se ista sastoji.

Kako je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označila povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP a nije opredelila u čemu se istaknuta povreda zakona sastoji, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj (član 484. ZKP), zbog čega je zahtev u tom delu saglasno odredbi člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odbačen.

Nadalje, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva označava i povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, navodima da je sud u konkretnom slučaju povredio odredbe međunarodnih konvencija i ugovora, a zatim u obrazloženju zahteva ukazuje i na povredu prava okrivljenog na zakonito i nepristrasno suđenje.

Međutim, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), koja su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda Srbije ili Evropskog suda za ljudska prava i shodno odredbi člana 484. ZKP takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev.

Kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), nema propisan sadržaj (član 484. ZKP), te je kao takav u smislu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP i u tom delu, odbačen.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog kao razlozi podnošenja zahteva označavaju se i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačke 3), 5) i 11) i stav 2. tačke 2) i 3) ZKP, koje saglasno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, u kojoj su taksativno navedeni razlozi zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, nisu zakonski razlozi za podnošenje zahteva pa je isti Vrhovni kasacioni sud u tom delu ocenio nedozvoljenim saglasno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz iznetih razloga, a na osnovu člana 490. i 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačke 2) i 3) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić