U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Nevenke Važić i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Bojića i branioca okrivljenog Dragoljuba Dukića - advokata Vladimira Stanojčića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku 8K br. 243/18 od 23.06.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-652/20 od 06.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 30.11.2021. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku 8K br. 243/18 od 23.06.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-652/20 od 06.11.2020. godine i to: branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Bojića i branioca okrivljenog Dragoljuba Dukića - advokata Vladimira Stanojčića u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, a branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Bojića i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ODBACUJU kao nedozvoljeni.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku 8K br. 243/18 od 23.06.2020. godine, oglašeni su krivim i to:

-okrivljeni Dragoljub Dukić za dva krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ za koja su mu prethodno utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci; šest krivičnih dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koja su mu prethodno utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci i tri krivična dela razbojništvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ za koja su mu prethodno utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci,

te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine,

-okrivljeni AA za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ za koje mu je prethodno utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, za šest krivičnih dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koja su mu prethodno utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci, za tri krivična dela razbojništvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ za koja su mu prethodno utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci

te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

Istom presudom odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, kao i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-652/20 od 06.11.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Čačku i branilaca okrivljenih Dragoljuba Dukića i AA i presuda Osnovnog suda u Čačku 8K br. 243/18 od 23.06.2020. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branilac okrivljenog AA - advokat Miroslav Bojić i branilac okrivljenog Dragoljuba Dukića - advokat Vladimir Stanojčić, sa predlogom iste sadržine i to da: Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe da su izvršili navedena krivična dela ili iste ukine ili samo presudu drugostepenog suda i odredi da se postupak ponovi pred prvostepenim ili drugostepenim sudom.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Bojića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragoljuba Dukića - advokata Vladimira Stanojčića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivčinog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA - advokat Miroslav Bojić, kao nezakoniti dokaz označava zapisnik o saslušanju okrivljenog AA dat u PU Čačak dana 21.03.2013. godine, s obzirom da je u konkretnom slučaju, po stavu odbrane, postupljeno suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, gde je propisano da je organ postupka dužan da pozove okrivljenog da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu suprotno biti postavljen branilac po službenoj dužnosti. Naime, okrivljenom AA je de facto postavljen branilac po službenoj dužnosti bez ovog upozorenja, odnosno bez upozorenja da se izričito izjasni da li će uzeti branioca po svom izboru.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA – advokat Miroslav Bojić, kao nezakonit dokaz označava i zapisnik o saslušanju okrivljenog AA sačinjen pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Čačku u predmetu Ki br. 432/13 dana 21.08.2013. godine, s obzirom da je prilikom iznošenja odbrane okrivljenog, umesto branioca, tom prilikom prisustvovao advokatski pripravnik bez položenog pravosudnog ispita - VV, a da je na samom zapisniku konstatovano da okrivljeni želi da iznese odbranu u prisustvu branioca.

Zakonitost navedenih dokaza, s obzirom da su pribavljeni pre početka primene sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku (01.10.2013. godine), shodno odredbi člana 604. stav 1. tog zakonika, Vrhovni kasacioni sud je cenio prema odredbama ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) – u daljem tekstu „ranije važećeg ZKP“.

Imajući u vidu napred citiranu odredbu člana 604. stav 1. Zakonika, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da zapisnik o saslušanju okrivljenog AA dat u PU Čačak dana 21.03.2013. godine nije pribavljeni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, koji je važio u vreme preduzimanja radnje sačinjavanja zapisnika, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 226. stav 9. ranije važećeg ZKP propisano je da ako osumnjičeni, u prisustvu advokata pristane da da iskaz, organ unutrašnjih poslova će ga saslušati prema odredbama tog zakonika o saslušanju okrivljenog, da će o saslušanju osumnjičenog, organ unutrašnjih poslova obavestiti nadležnog javnog tužioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju, kao i da se zapisnik o tom saslušanju ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Odredbom člana 89. stav 9., ranije važećeg ZKP propisano je da okrivljeni može biti saslušan u odsustvu branioca ako se izričito odrekao tog prava, a odbrana nije obavezna, ako branilac nije prisutan iako je obavešten o saslušanju (član 251.), a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 sata od časa kada je poučen o ovom pravu (član 4. stav 2. tačka 2)), osim u slučaju obavezne odbrane, dok je u stavu 10. istog člana propisano da ako je postupljeno protivno odredbama stava 8. i 9. ovog člana ili okrivljeni nije poučen o pravima iz stava 2. ovog člana ili ako izjave okrivljenog iz stava 9. ovog člana o prisustvovanju branioca nisu ubeležene u zapisnik, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.

Zapisnik o saslušanju okrivljenog, tada osumnjičenog AA pred ovlašćenim službenim licima Policijske uprave u Čačku dana 21.03.2013. godine ne sadrži izričitu konstataciju osumnjičenog da li će uzeti branioca po svom izboru, odnosno da li želi da ga zastupa izabrani branilac i da se takva izjava unese u zapisnik.

Odredbom člana 68. stav 3. tada važećeg ZKP propisano je da se za branioca može uzeti samo advokat, a njega može zameniti advokatski pripavnik, ako se postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju do 5 godina.

Odredbom člana 206. stav 1. KZ popisano je da će ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.

Imajući u vidu citirane odredbe zakona, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Bojića ukazuje da je zapisnik o saslušanju okrivljenog sačinjen pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Čačku Ki br. 432/13 od 21.08.2013. godine obavljen suprotno odredbama odredbi člana 68. stav 3. tada važećeg ZKP, obzirom da je okrivljeni kritičnom prilikom izjavio da svoju odbranu želi da iznese u prisustvu branioca, a da je njegovom saslušanju prisustvovao advokatski pripravnik – VV, koja nije mogla zameniti advokata, koji jedini može biti branilac, imajući u vidu da se prema okrivljenom vodio krivični postupak za krivično delo iz člana 206 KZ, za koje je propisana kazna zatvora od dve do deset godina.

Međutim, po oceni ovog suda, iako je zapisnik o saslušanju okrivljenog, tada osumnjičenog AA, sačinjen pred ovlašćenim službenim licima PU Čačak dana 21.03.2013. godine, kao i zapisnik o saslušanju okrivljenog AA sačinjen pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Čačku Ki br. 432/13 od 21.08.2013. godine nezakonito pribavljen dokaz, pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer ova povreda postupka ne postoji ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Naime, činjenice koje su bile predmet dokazivanja u vezi izvršenja krivičnih dela za koja je okrivljeni AA oglašen krivim pobijanim pravnosnažnim presudama, nižestepeni sudovi su utvrdili i na osnovu drugih dokaza bliže navedenih u obrazloženju prvostepene presude, kao i na osnovu odbrane okrivljenog Dragoljuba Dukića datoj pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Čačku na zapisniku Ki br. 432/13 od 18.09.2013. godine, po zahtevu za sprovođenje istrage Osnovnog javnog tužioca u Čačku Kt 323/13 od 04.06.2013. godine.

Na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ukazuje i branilac okrivljenog Dragoljuba Dukića – advokat Vladimir Stanojčić i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o saslušanju okrivljenog Dragoljuba Dukića sačinjen u PU Čačak dana 20.03.2013. godine. I ovaj branilac smatra da je konkretnom prilikom organ postupka postupio suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, stoje napred izneti navodi branioca okrivljenog Dragoljuba Dukića – advokata Vladimira Stanojčića. Međutim, izneti nedostatak – upozorenje i izjava osumnjičenog da li će uzeti branioca po svom izboru, odnosno da li želi da ga zastupa izabrani branilac i unošenje takve izjave u zapisnik o saslušanju okrivljenog Dragoljuba Dukića sačinjen u PU Čačak dana 20.03.2013. godine je otklonjen u daljem toku postupka, s obzirom da se ovaj okrivljeni prilikom saslušanja pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Čačku dana 18.09.2013. godine na zapisniku Ki br. 432/13, po zahtevu za sprovođenje istrage Osnovnog javnog tužioca u Čačku Kt 323/13 od 04.06.2013. godine, izričito izjasnio da mu branilac nije potreban, da hoće da iznese odbranu i odgovara na pitanja suda, da priznaje izvršenje krivičnih dela u potpunosti i celini, kao i da je takvu odbranu dao i ovlašćenim službenim licima PU Čačak u prisustvu branioca-advokata i da je to u potpunosti i njegova odbrana pred sudom.

Imajući u vidu napred navedeno neosnovano branilac okrivljenog Dragoljuba Dukića – advokat Vladimir Stanojčić ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s obzirom da je okrivljeni Dragoljub Dukić u daljem toku postupka odbranom iznetom pred istražnim sudijom Osnovnog sud u Čačku u potpunosti konvalidirao odbranu datu pred ovlašćenim službenim licima PU Čačak.

Branilac okrivljenog AA - advokat Miroslav Bojić, iako ne numeriše, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da su okrivljeni oglašeni krivim i za krivična dela razbojništvo u pokušaju i da ima mesta primeni instituta dobrovoljni odustanak iz člana 32. KZ, jer se u konkretnom slučaju, nisu desile okolnosti koje predviđa odredba člana 32. stav 2. KZ, koje bi onemogućile ili znatno otežale izvršenje krivičnih dela, s obzirom da su izvršioci u ovim slučajevima de facto i de jure dobrovoljno odustali od izvršenja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Bojića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, iz činjeničnih opisa krivičnih dela utvrđenih u izreci prvostepene presude i to na štetu oštećene GG, DD i ĐĐ, proizilazi da su krivična dela ostala u pokušaju, usled postojanja spoljnih okolnosti - ponašanja navedenih oštećenih, koje su kritičnim prilikama vikale ili dozivale u pomoć, na koji način su postojale spoljne smetnje koje su takvog intenziteta da bi dovršenje krivičnog dela, za okrivljene značilo ili povećani rizik za otkrivanje, ili bi uopšte izvršenje krivičnog dela činilo bitno težim, iz kojih razloga je, po stavu ovog suda, u konkretnim slučajevima, dobrovoljnost isključena.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Bojića kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Bojića i branioca okrivljenog Dragoljuba Dukića - advokata Vladimira Stanojčića, u preostalom delu su nedozvoljeni.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA - advokat Miroslav Bojić i branilac okrivljenog Dragoljuba Dukića - advokat Vladimir Stanojčić, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti numerišu i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, zbog koje povrede je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu zakona, oba branioca, u suštini ukazuju na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP navodima iste sadržine i to da je javna sednica drugostepenog suda održana 06.11.2020. godine, da je počela tako što je predsednik veća sudija Aleksandar Blanuša predstavio članove veća i to sebe kao predsednika veća, sudiju izvestioca Zoricu Đurić i drugog sudiju Zlatu Nestorović, tražeći od prisutnih brnailaca da se izjasne da li imaju primedbe na sastav veća, a kako nije bilo primedbi sednica je održana, ali da iz uvodnog dela drugostepene presude proizilazi da je u odlučivanju i donošenju odluke po žalbi učestvovala sudija Olga Peković koja nije nije prisustvovala javnoj sednici.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA – advokat Miroslav Bojić ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima da je nedopustiva zloupotreba obaveze na savesnu i brižljivu ocenu svakog pojedinačnog dokaza i svih dokaza u celini, te u vezi sa tim iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, pre svega iskaza oštećenih i to u delu u kojem su se izjašnjavale u pogledu konstitucije i fizičkih karakteristika okrivljenih.

Međutim, povreda zakona iz člana 438. stav 1 tačka 3) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić