Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 351/2020
16.06.2020. godina
Beograd

 

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Sonje Pavlović, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Dragomira Milojevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih AA i BB, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih adv. Zlatana Kurtovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 192/18 od 11.10.2019. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 1/20 od 28.02.2020. godine, u sednici veća održanoj 16.06.2020. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 192/18 od 11.10.2019. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 1/20 od 28.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 192/18 od 11.10.2019.godine okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim zbog izrvšenja krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i izrečene su im uslovne osude tako što im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po šest meseci, za koje je određeno da se neće izvršiti ako u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo. Okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka, a oštećeni je upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva. 

Odlučujući o žalbama branioca okrivljenih, Viši sud u Novom Pazaru je presudom Kž1 1/20 od 28.02.2020. godine, odbio žalbu, a presudu Osnovnog suda u Novom Pazaru K 192/18 od 11.10.2019.godine potvrdio. Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenih adv. Zlatan Kurtović zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i obe presude preinači u oslobađajuću presudu. Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan. Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da u prvostepenoj presudi sud ne navodi odredbe iz Zakona o javnom redu i miru, kako bi se decidno objasnilo značenje izraza „javno mesto“, te da je bilo nužno navesti jezičko tumačenje javno mesto iz pomenutog zakona. Takođe, prvostepeni i drugostepeni sud u konkretnom slučaju utvrđuju da ne postoji nužna odbrana na strani okrivljenog AA, a koji je prema navodima zahteva u konkretnom slučaju postupao u nužnoj odbrani, braneći se od oštećenog kao napadača. Branilac ističe i da se u pobijanim presudama ne navode subjektivni i objektivni elementi saizvršilaštva iz člana 33. KZ. Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remetii javni red i mir. Stavom 2. istog člana propisano je da ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana. Članom 33. KZ je propisano da ako više lica u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo. Član 19. stav 2. KZ propisuje da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad. Izrekom prvostepene presude okr. AA i okr. BB oglašeni su krivim što su u uračunljivom stanju, postupajući sa umišljajem, pri tome svesni zabranjenosti svog dela, dana 01.11.2015.godine, oko 00,00 časova, u ..., ispred ugostiteljskog objekta „VV“, u Ulici ..., vršenjem nasilja prema oštećenom GG, drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir na taj način to su pomenutog dana došli u navedeni lokal i nakon kratkotrajne rasprave sa oštećenim u vezi neplaćenog računa. okr. AA najpre pozvao oštećenog GG za njegov sto u nameri da ga pita šta se desilo sa neplaćenim računom..., nakon što je oštećeni odgovorio da je morao da prijavi manjak gazdi lokala jer obavlja posao konobara, a zbog neplaćenog računa..., okr. AA odgurnuo oštećenog u predelu grudi i tada je prišao i okr. BB, gde hvataju oštećenog za vrat, nakon čega izvode oštećenog nedaleko od kafića, gde mu tom prilikom zadaju više udaraca u predelu glave i tela i to zatvorenim šakama, pesnicama i nogama..., gde su na opisani način naneli povrede oštećenom GG, nagnječenje i krvni podliv u okolini desnog oka i desne obrve, nagnječenje rožnjače oka, nagnječenje u predelu leve polovine čela, koje povrede u momentu nanošenja pojedinačno i u svom ukupnom dejstvu predstavljaju laku telesnu povredu. Dakle, prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude okrivljeni su zajedno učestvovali u radnji izvršenja sa umišljajem, u noćnim satima ispred ugostiteljskog objekta, pri čemu ne postoji istovremen protivpravan napad od strane oštećenog prema okrivljenom AA, u trenutku kada okrivljeni odguruje oštećenog, nakon čega oštećenog oba okrivljena izvode nedaleko od kafića i nanose mu laku telesnu povredu, te dakle, izreka prvostepene presude sadrži sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje delo su okrivljeni i oglašeni krivim. Stoga Vrhovni kasacioni sud navode zahteva za zaštitu zakonitosti da u izreci presude nedostaju zakonom propisani elementi predmetnog krivičnog dela ocenjuje neosnovanim. U pogledu navoda zahteva da prvostepena presuda ne sadrži objašnjenje izraza „javno mesto“, branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude na strani pet u poslednjem stavu dao razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i na te razloge upućuje (član 491. stav 2. ZKP). Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.