Republički javni tužilac je, podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 600/13 od 31.12.2013. godine protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 617/13 od 28.02.2013. godine na osnovu člana 482. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 104. stav 6. i članom 103. tačka 6. Krivičnog zakonika te bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi člana 408. stav 2. ZKP, s predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i da utvrdi da je pobijanom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu povređen zakon. Navedene povrede zakona javni tužilac obrazlaže navodima da se u krivičnom postupku koji se vodi po usvojenom zahtevu branioca okrivljenog M.R. za ponavljanje postupka ne primenjuju odredbe o zastarelosti krivičnog gonjenja, jer bi to bilo u suprotnosti sa prirodom tog vanrednog pravnog leka kojim se ispituje da li ranije doneta pravnosnažna presuda ostaje na snazi ili ne.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Ktz 600/13 od 31.12.2013. godine, podnetog od strane Republičkog javnog tužioca, braniocu okrivljenog advokatu M.K., održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno te da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“ broj 72 od 28.09.2011. godine), našao:

Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepena presuda Osnovnog suda u Kikindi K 91/11 od 31.12.2012. godine (kojom je ranija pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Kanjiži K 86/07 od 03.12.2008. godine, preinačena presudom Okružnog suda u Subotici Kž 330/09 od 20.11.2009. godine, u celosti stavljena van snage), doneta nakon što je Osnovni sud u Subotici dozvolio ponavljanje postupka u odnosu na okrivljenog M.R. zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika.

Novonastala procesna situacija, od trenutka pravnosnažnosti rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv 710/2010 od 07.09.2010. godine kojim je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka u smislu člana 411. stav 1. u vezi člana 407. stav 1. tačka 3. ZKP, isključuje uticaj zastarelosti krivičnog gonjenja na ishod tog postupka. Naime, ponavljanje krivičnog postupka, kao vanredni pravni lek je, postupak u kome se ostvaruje isključivo interes okrivljenog koji očekuje povoljniju presudu, od ranije donete pravnosnažne presude, nezavisno od odredaba koje se odnose na institut zastarelosti krivičnog gonjenja. Ovo tim pre, što okrivljeni može zahtevati ponavljanje krivičnog postupka, u smislu odredaba ZKP-a kojima je propisan ovaj vanredni pravni lek, nakon pravnosnažnosti ranije presude ali i nakon što nastupi apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Postupajući suprotno, preinačenjem prvostepene presude i odbijanjem optužbe protiv okrivljenog M.R., zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja u smislu člana 354. tačka 3. ZKP, Apelacioni sud u Novom Sadu je povredio krivični zakon, odredbu člana 368. stav 2. u vezi člana 408. stav 2. ZKP, u vezi člana 103. tačka 6. i člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika, jer zastarelost krivičnog gonjenja ne može uticati na ishod postupka za vreme novog suđenja. Zbog napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti usvojio kao osnovan, te je utvrdio da je pobijanom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 617/13 od 28.02.2013. godine, povređen krivični zakon kao u izreci ove presude, s obzirom da je posle donošenja pravnosnažne presude kojom je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, prilikom ponovnog suđenja, po odredbama propisanim za suđenje po ovom vanrednom pravnom leku - ponavljanje krivičnog postupka, u smislu odredaba člana 404. do člana 414. ZKP, u odnosu na okrivljenog odbijena optužba, zbog zastarelosti krivičnog gonjenja u smislu člana 354. tačka 3. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 492. stav 1. tačka 3. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija 

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                                               Janko Lazarević,s.r.