Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 832/21 od 03.02.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, branioca okrivljenih AA i BB i okrivljene AA sa dopunom, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljene AA, advokat Nikola Šijan, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog BB, advokat Nikola Šijan, zbog povreda zakona i člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Ukazujući na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, branilac okrivljene AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da radnje za koje je okrivljena oglašena krivom i osuđena pobijanom pravnosnažnom presudom, ne čine radnje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, već da iste, eventualno, predstavljaju biće prekršaja iz člana 121. stav 1. tačka 6) Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br.116/08) i da sledstveno navedenom opisano postupanje okrivljene nije krivično delo, odnosno da je u ovoj krivičnopravnoj stvari primenjen zakon koji se nije mogao primeniti. Branilac u zahtevu, dalje, navodi da u radnjama okrivljene nema protivpravnosti, jer je ona postupala u skladu sa odredbom člana 6. stav 3. tada važećeg Zakona o javnim nabavkama, kojim je bilo propisano da se na nabavku usluga navedenih u Aneksu IB, a između ostalog i na usluge regrutovanja kadrova, primenjuju odredbe tog zakonika, kojima se uređuju javne nabavke male vrednosti, pa kako usluge studentskih i omladinskih zadruga predstavljaju usluge regrutovanja kadrova, to je predmetna nabavka morala biti sprovedena kao nabavka male vrednosti. Pored iznetog, branilac ukazuje i to da je za postojanje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja potrebno, ne samo da je sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu pribavljena kakva korist, već i da je izvršenjem krivičnog dela, prilikom omogućavanja povoljnijeg položaja određenom licu, to učinjeno protivno interesima službe, a u konkretnom slučaju nije došlo do pribavljanja bilo kakve koristi okrivljenoj ili drugom licu, niti je okrivljena postupala protivno interesima službe, jer je predmetni posao izvršen u celosti, po najpovoljnijoj ceni i bez ikakvih nedostataka i primedbi.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 359. stav 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br.72/09), propisano je da će se službeno ili odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, činjenični opis krivičnog dela dat u izreci prvostepene presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u iskorišćavanju svog službenog položaja i ovlašćenja od strane okrivljene kao službenog lica – direktora JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad, na način opisan u izreci presude, kao i posledicu krivičnog dela koja se ogleda u pribavljanju koristi OZ „Koral Union“ u vidu omogućavanja obavljanja ugovorenih poslova bez sprovedenog postupka javne nabavke u otvorenom postupku, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljene koji obuhvata i svest o zabranjenosti dela.

Stoga se u konkretnom slučaju ne radi o prekršaju iz člana 121. stav 1. tačka 6. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br.116/2008), kojim je bilo propisano da će se novčanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara, kazniti za prekršaj naručilac ako zaključi ugovor o javnoj nabavci bez prethodno sprovedenog postupka propisanog tim zakonom (član 20), kako se to ukazuje u zahtevu branioca okrivljene, jer je za postojanje ovog prekršaja dovoljno postupanje suprotno odredbi člana 20. Zakona o javnim nabavkama, bez nastupanja posledice koja bi bila u uzročnoj vezi sa kršenjem navedene norme, već je u pitanju krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, s obzirom na to da je posledica u vidu pribavljanja drugom kakve koristi u uzročnoj vezi sa postupanjem okrivljene suprotno citiranim zakonskim odredbama, a između ostalog i odredbi člana 20. Zakona o javnim nabavkama i Planom o javnim nabavkama navedenog Javnog komunalnog preduzeća za 2012. godinu, a što je suštinska razlika između prekršaja i krivičnog dela.

Po nalaženju ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljene AA da u radnjama okrivljene nema protivpravnosti uz isticanje da je postupak javne nabavke male vrednosti sproveden u skladu sa Aneksom IB tada važećeg Zakona o javnim nabavkama koji je propisivao izuzetak od obaveze sprovođenja postupka javne nabavke velike vrednosti (otvoreni postupak) u slučaju kada se radi o nabavci usluge regrutovanja kadrova. Ovo iz razloga, jer su nižestepeni sudovi na osnovu tenderske dokumentacije utvrdili da se u konkretnom slučaju nije radilo o nabavci usluge regrutovanja kadrova, niti je to bilo navedeno u samom nazivu nabavke odnosno u odluci od 09.03.2012. godine kojom je pokrenut postupak javne nabavke, imajući pritom u vidu i činjenicu da je ugovor o javnoj nabavci male vrednosti broj 23, od 29.03.2012. godine JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad, zaključilo sa Omladinskom zadrugom „Koral Union“ kao pravnim licem, a ne sa zadrugarima kao fizičkim licima.

Sledstveno navedenom, kako je okrivljena preduzimanjem opisanih radnji pribavila korist navedenoj omladinskoj zadruzi omogućivši joj da obavlja ugovorene poslove bez sprovedenog postupka javne nabavke u otvorenom postupku, to je, po nalaženju ovoga suda, ovakvo postupanje okrivljene svakako u suprotnosti sa interesima službe, pa se suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjuju kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Samim tim, zahtev je ocenjen kao neosnovan i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, jer je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje u vreme izvršenja radnji koje mu se stavljaju na teret – 2012. godine, nije bilo propisano kao krivično delo.

Okolnosti iznete u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju svoje presude na strani 7, u drugom stavu dao dovoljne i jasne razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud, i u smislu člana 492. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog BB, navodi i to da su netačni navodi u nižestepenim presudama da su od strane okrivljenog upotrebljene falsifikovane službene isprave – uputi za rad, da je okrivljeni prisvojio za sebe iznos od 1.272.553,65 dinara i da je na osnovu falsifikovanih potpisa lažno prikazao da je navedena suma novca koja je isplaćena od strane JKP „Gradsko zelenilo“, Novi Sad, isplaćena članovima Omladinske zadruge „Koral Union“, ukazujući da je OZ „Koral Union“ čiji je okrivljeni bio direktor, samo posredovala u plaćanju zadrugara koji su obavljali poslove obezbeđenja na osnovu usmenog dogovora direktora JKP „Gradsko zelenilo“, Novi Sad i okrivljenog, zatim da je navedeno JKP preko te omladinske zadruge vršilo isplatu poslova obezbeđenja firmi „Ipon Sekjuriti“, da tokom postupka navodi optužbe o postojanju falsifikovanih isprava nisu dokazani, kao i da okrivljeni svojim postupanjem nije pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist, jer je celokupan iznos uplaćen od strane JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad, isplaćen licima koja su bila radno angažovana, zbog čega je evidentno da je u konkretnom slučaju izostala posledica krivičnog dela.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva ceni dokaze izvedene tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog BB u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić