.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 41/2016
28.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.T.1, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.T.1, advokata R.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu – Sudske jedinice u Koceljevi K 1252/13 od 24.04.2015. godine i Višeg suda u Šapcu Kž 318/15 od 04.11.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.T.1, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu – Sudske jedinice u Koceljevi K 1252/13 od 24.04.2015. godine i Višeg suda u Šapcu Kž 318/15 od 04.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu – Sudske jedinice u Koceljevi K 1252/13 od 24.04.2015. godine, okrivljeni M.T.1, oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Na osnovu člana 87. stav 1. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to lanca dužine 80 cm, te je određeno da se isti po pravnosnažnosti presude ima uništiti. Oštećeni M.T.2 je na osnovu člana 252. i 258. ZKP, upućen da svoj imovinskopravni zahtev za naknadu štete ostvari u parničnom postupku. Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 5.000,00 dinara, i na ime paušala iznos od 3.000,00 dinara, da Osnovnom javnom tužilaštvu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 5.093,42 dinara, a oštećenom M.T.2 iznos od 53.750,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Višeg suda u Šapcu, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, preinačena je prvostepena presuda i to samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je drugostepeni sud okrivljenog M.T.1 za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv ovih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog M.T.1, advokat R.S., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 460. ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZPP, održao sednicu veća, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.T.1, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.T.1 je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog M.T.1, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da prvostepeni sud nije analizirao izvedene dokaze niti je dao razloge u vezi sa poravnanjem zaključenim pred Osnovnim sudom u Koceljevi R 384/73 od 22.11.1973. godine, koje je, prema stavu branioca, dokaz da je predmetni događaj posledica provokacije oštećenog, što je okolnost od značaja za odluku o krivičnoj sankciji, a u odnosu na koju prvostepeni sud nije dao nikakvo obrazloženje. Po oceni ovoga suda nedostatak presude na koji se ukazuje navodima zahteva predviđen je kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.
Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.T.1, ističe i povredu zakona iz člana 460. ZKP, učinjenu od strane drugostepenog suda, time što taj sud nije ocenio žalbene navode branioca okrivljenog kojima je ukazivano na napred navedene nedostatke u prvostepenoj presudi kao i na pogrešnu ocenu odbrane okrivljenog i iskaza oštećenog i njegove supruge i ćerke, koje su bile više nego zainteresovane za ishod ovog krivičnog postupka. Branilac u zahtevu u vezi sa istom povredom zakona, ukazuje i to da je drugostepeni sud propustio da ceni navode žalbe branioca okrivljenog kojima je isticano da je prvostepeni sud odbijanjem izvođenja predloženog dokaza – obavljanja uviđaja na licu mesta, onemogućio dokazivanje odbrane okrivljenog, te da je prvostepeni sud pogrešno primenio zakon. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.T.1, navodi da su nižestepeni sudovi pravnom ocenom dela okrivljenog prema odredbi člana 121. stav 1. KZ, pogrešno primenili krivični zakon, što predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i u vezi sa tim ukazuje da iz činjenica – da je oštećeni pre kritičnog događaja vređao okrivljenog i da je kod njega postojala namera da ošteti ili uništi pumpu u bunaru okrivljenog, zbog čega je kritični događaj posledica provokativnog ponašanja oštećenog, i da kod okrivljenog nije postojao umišljaj da teško telesno povredi oštećenog, već da su njegovi postupci bili motivisani zaštitom svoje imovine, jasno proizlazi da je okrivljeni izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 4. KZ, a ne iz člana 121. stav 1. KZ.
Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke, a u vezi sa oblikom, odnosno stepenom krivice koji je postojao kod okrivljenog prilikom izvršenja konkretnog krivičnog dela, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zbog čega branilac okrivljenog iako formalno ističe povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a vezano za utvrđeni oblik krivice koji je postojao kod okrivljenog kritičnom prilikom.
Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 460. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.T.1 ocenio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća - sudija
Vesna Veselinović,s.r. Bata Cvetković,s.r.
