Protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 182/12 od 13.09.2012. godine Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP u vezi člana 194. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 182/12 od 13.09.2012. godine povređen zakon.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca, jer veće nije našlo da bi njegovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (a okrivljeni nema branioca).

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je delimično osnovan.

Odredbom člana 604. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 101/11), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine (Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku „Službeni glasnik RS“ broj 121/12) predviđeno je da se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjuje po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04, 85/05 i dr. zakon, 115/05, 49/97, 122/08, 20/09-dr. zakon, 72/09 i 76/10).

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je drugostepenom presudom povređen krivični zakon – član 369. tačka 1. ZKP u vezi člana 194. stav 1. KZ.

Naime, drugostepeni sud je na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP okrivljenog D.S. oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo.

Dajući razloge za takav stav, drugostepeni sud je u obrazloženju presude naveo da ugrožavanje spokojstva i telesnog integriteta člana porodice predstavlja posledicu, a ne radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela, zbog čega se u konkretnom slučaju ne može primeniti odredba člana 112. stav 30. Krivičnog zakonika, odnosno da za postojanje tog dela po stavu drugostepenog suda nije dovoljno da učinilac predmetnog dela jednom ugrozi spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice, kako je to okrivljenom u ovom postupku stavljeno na teret, već je neophodno da ugrožavanje traje kraće ili duže vreme, odnosno da ugroženost predstavlja jedno kontinuirano stanje u kome se nalazi član porodice.

Ovakav stav Apelacionog suda u Beogradu, je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neprihvatljiv iz sledećih razloga:

Naime, kod krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ radi se o takozvanoj posledičnoj radnji izvršenja, koja sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. KZ – primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo i drsko ili bezobzirno ponašanje.

Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela koja je, dakle, definisana posledicom, određena je trajnim glagolom, te se u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta. Prema tome, okrivljeni je suprotno stavu drugostepenog suda na način opisan u izreci prvostepene presude, opisanim radnjama izvršenim u jednom događaju, dana 16.08.2010. godine ugrožavao spokojstvo i telesni integritet svoje babe, kao člana porodice i time ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ. Stoga je drugostepeni sud, preinačenjem prvostepene presude i oslobađanjem od optužbe okrivljenog, povredio krivični zakon u pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da je drugostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP u vezi člana 194. stav 1. KZ, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je tom presudom povređen zakon u korist okrivljenog ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Ocenjujući navode zahteva da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, zbog izostanka jasnih razloga o odlučnim činjenicama, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev u tom delu neosnovan.

Suprotno ovim navodima zahteva, drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP u smislu navoda zahteva. Drugostepeni sud je kako je napred navedeno povredio krivični zakon – član 369. tačka 1. ZKP u vezi člana 194. stav 1. KZ jer je zauzeo pogrešan stav u pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, ali je za takav stav dao razloge koji nisu nerazumljivi niti protivrečni.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.