Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K. br. 237/19 od 14.03.2022. godine, okrivljeni AA i okrivljeni BB oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a okrivljena VV oglašen ja krivom zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u pomaganju iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ i i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i 6 meseci, s tim što je okrivljenoj VV, u kaznu zatvora uračunato i vreme koje je provela na zadržavanju od 31.01.2018. godine do 01.02.2018 godine. Okrivljeni su na ime troškova krivičnog postupka obavezani da plate:

- troškove nastale pred OJT i to: okrivljeni AA i okrivljeni BB u iznosu od po 21.377,43 dinara, a okrivljena VV u iznosu od 44.627,43 dinara,

- troškove nastale pred sudom i to: okrivljeni AA i okrivljeni BB u iznosu od po 9.356,40 dinara, a okrivljena VV u iznosu od 23.756,40 dinara,

- na ime paušala iznos od po 15.000,00 dinara i,

- na ime troškova postupka oštećenom GG, svi okrivljeni solidarno iznos od 301.500,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom, okrivljeni su obavezani da oštećenom GG na ime naknade štete solidarno plate iznos od 990.886,37 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a oštećeni GG je upućen na parnični postupak, radi ostvarivanja prava na naknadu štete, za iznos potraživanja iznad dosuđenog.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 431/2022 od 15.11.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe zajedničkog branioca okrivljenog AA i BB i žalba branioca okrivljene VV i presuda Osnovnog suda u Leskovcu K. br. 237/19 od 14.03.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP:

- zajednički branilac okrivljenog AA i okrivljenog BB – advokat Milorad Marjanović i - branilac okrivljene VV – advokat Stefan Mladenović,

sa predlogom iste sadržine da, Vrhovni kasacioni sud usvoji zahteve za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, a branilac okrivljene VV i sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, eventualno, preinači pobijane odluke i okrivljenu VV oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB - advokata Milorada Marjanovića je u odnosu na okrivljenog AA neosnovan zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2), člana 441. stav 3. i 4. ZKP, dok je u preostalom delu u odnosu na ovog okrivljenog nedozvoljen, dok je isti zahtev u odnosu na okrivljenog BB neblagovremen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene VV – advokata Dragana Mladenovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA – advokat Milorad Marjanović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlaže navodima da je u pogledu krivičnog dela, koje je predmet optužbe, primenjen zakon koji se ne može primeniti. Po stavu odbrane, u konkretnom slučaju, pretnja nije ozbiljna niti je podobna za izvršenje krivičnog dela „razbojništvo“, zato što se radi o simulovanoj pretnji, te se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela utaja u saizvršilaštvu iz člana 207. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a ne krivičnog dela teška krađa za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Pored iznetog, branilac okrivljenog AA – advokat Milorad Marjanović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, koju obrazlože navodima da je prvostepeni sud imovinskopravni zahtev dosudio svedoku GG, koji nije titular spornih imovinskopravnih odnosa, jer u vreme izvršenja dela nije bio preduzetnik, niti ovlašćeno lice – zastupnik, već je to bila njegova majka, kao i da je pogrešno navedeni svedok upućen na parnicu radi ostvarivanja prava na naknadu štete preko dosuđenog imovinskopravnog zahteva, jer isti nije aktivno legitimisan.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokat Milorad Marjanović Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedene povrede zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude, na strani sedam stav četiri, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a u odnosu povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, na strani tri stav četiri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog AA – advokat Milorad Marjanović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koju obrazlaže navodima da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbe Zakonika o krivičnom postupku o naknadi troškova krivičnog postupka, jer su solidarno obavezali svo troje okrivljenih da na ime troškova postupka plate navodnom oštećenom GG i to na račun njegovog punomoćnika iznos od 301.500,00 dinara.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 264. stav 1. Zakonika o krivičnom postuku propisano je da kada sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu, iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ.

Imajući u vidu napred navedeno, pravilno je okrivljeni AA, shodno odredbi člana 264. stav 1. ZKP obavezan na naknadu troškova krivičnog postupka, te su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene VV – advokat Stefan Mladenović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da iz izreke prvostepene presude, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu, ne proizilazi opis radnje pomaganja pri izvršenju krivičnog dela, kako je to propisano odredbom člana 35. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 35. KZ propisano je da ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo, ili ublaženom kaznom.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljena VV u vreme, mestu i na način bliže opredeljen u izreci, sa umišljajem pomogla okrivljenom AA i okrivljenom BB da iz menjačnice, po prethodnom dogovoru, kao i saizvršioci, zajedničkim učestvovanjem u radnji izvršenja oduzmu dinarski i devizni novac ... u kom smislu su precizno dogovorene radnje koje je okrivljena trebala da preduzme tokom i nakon izvršenja krivičnog dela, a pri tome je mogla da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svesna svoga dela čije je izvršenje htela i bila svesna da je njeno delo zabranjeno.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljena VV kritičnom prilikom umišljajno pomogla okrivljenima AA i BB da izvrše krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela teška krađa u pomaganju iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom i osuđena, pa su stoga neosnovani navodi zahteva branioca okrivljene, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da iz izreke presude ne proizilazi radnja „pomaganja“ u odnosu na okrivljenu VV.

U preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene VV – advokata Stefana Mladenovića i zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Milorada Marjanovića u odnosu na okrivljenog AA su nedozvoljeni.

Naime, branilac okrivljenog AA – advokat Milorad Marjanović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je izreka presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi, da razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, da nije jasno ko je oštećen u ovom postupku, da su pobijane presude nerazumljive i u pogledu saučesništva, na koji način ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje bliže obrazlaže u tačkama 1, 2 i 3 zahteva. Pored toga, branilac okrivljenog numeriše i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u tački 4 zahteva, kao i povredu zakona iz člana 440. ZKP, koju bliže opredeljuje u tački 5 zahteva.

Na povredu zakona iz člana 440. ZKP ukazuje u preostalom delu zahteva i branilac okrivljene VV, navodima da je sud izvršio pogrešnu ocenu dokaza – video zapisa sa sigurnosnih kamera, iznoseći sopstveno viđenje navedenog dokaza, kao i ponašanja okrivljene VV, kritičnom prilikom.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, kao ni zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Milorada Marjanovića u delu koji se odnosi na okrivljenog BB je neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74., član 438. stav 1. tačke 1) i 4) i tačke 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačke 1) do 3) i člana 441. stavovi 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je okrivljeni BB presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 431/2022 od 15.11.2022. godine primio dana 05.12.2022. godine, a branilac okrivljenog, advokat Mladen Marjanović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti putem pošte Osnovnom sudu u Leskovcu dana 05.01.2023. godine.

Prema navedenom, zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Milorada Marjanovića u odnosu na okrivljenog BB protiv označenih pravnosnažnih presuda podnet je po proteku zakonom propisanog roka za podnošenje istog, iz člana 485. stav 4. ZKP, te je zahtev neblagovremen u odnosu na ovog okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić