Apelacioni sud u Beogradu presudom Kž1 5317/2012 od 12.02.2013. godine je povodom žalbe Javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva i žalbe okrivljenog S.Ž., a po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu tako što je pored ostalih i prema okrivljenom S.Ž. na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP-a odbio optužbu da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ-a i krivično delo prouzrokovanje stečaja iz člana 235. stav 1. KZ-a u vezi člana 33. KZ-a. Istom presudom Apelacioni sud je preinačio u pogledu krivične sankcije prvostepenu presudu tako što je okrivljenom S.Ž., zbog izvršenog krivičnog dela oštećenje poverilaca iz člana 237. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ-a u vezi člana 33. KZ-a, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, dok su žalbe javnog tužioca i okrivljenog S.Ž. odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5317/2012 od 12.02.2013. godine i to u odnosu na deo presude koji se odnosi na okrivljenog S.Ž., Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a u vezi člana 369. tačka 4. ZKP-a („Službeni list SRJ“, broj 70/2001 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/2004 i dr“) u vezi člana 66. stav 3. KZ-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će utvrditi da je drugostepenom presudom povređen zakon u korist okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, nalazeći da prisustvo javnog tužioca ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je uz primenu čl. 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine), ocenio navode u zahtevu i našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Imajući u vidu da su pobijane presude donete pre 01.10.2013. godine, dakle, pre početka primene novog ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine) Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 604. stav 1. ZKP-a ispitao postojanje istaknute povrede zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP-a, nalazeći da su izneti navodi Republičkog javnog tužioca osnovani.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 5317/12 od 12.02.2013. godine doneta uz učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP-a („Službeni list SRJ“, broj 70/2001 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/2004 i dr.) u vezi člana 66. tačka 3. KZ-a, jer je drugostepeni sud odlučujući o krivičnoj sankciji prekoračio ovlašćenja koja ima po zakonu i to u korist okrivljenog S.Ž.

Naime, odredbom člana 66. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da se uslovna osuda ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno krivično delo.

Kako iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 4790/11 od 20.12.2011. godine uvaženjem žalbe javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu preinačena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 1684/10 od 16.06.2011. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je drugostepeni sud okrivljenom S.Ž. zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ-a za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine te zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca iz opozvane uslovne osude izrečene pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Obrenovcu K. broj 23/07 od 16.11.2009. godine, te ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca, dok je prvostepena presuda u nepreinačenom delu ostala neizmenjena, to je očigledno da od 20.12.2011. godine kada je navedena presuda Apelacionog suda u Beogradu postala pravnosnažna do dana donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 5317/12 od 12.02.2013. godine protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, nije proteklo više od pet godina.

S`toga je Apelacioni sud u Beogradu time što je presudom Kž1 5317/12 od 12.02.2013. godine preinačio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 2024/10 od 14.05.2012. godine, tako što je okrivljenom za predmetno krivično delo izrekao uslovnu osudu, iako od dana pravnosnažnosti prethodne osude kojom je okrivljenom izrečena kazna zatvora za umišljajno krivično delo, nije proteklo više od pet godina, postupio suprotno odredbi člana 66. stav 3. KZ-a i na taj način prekoračio ovlašćenja koja ima po zakonu, učinivši u korist okrivljenog povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP-a u vezi člana 66. stav 3. KZ-a.

S`obzirom da je u ovom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnet na štetu okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je uvaženjem zahteva samo utvrdio povredu zakona u korist okrivljenog ne dirajući u pravnosnažnu sudsku odluku.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović,s.r.                                                                             Janko Lazarević,s.r.