Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-21/18 od 23.01.2018. godine u stavu 1, između ostalih, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Jovana Petrovića - advokata Milana Ćurčića, te je povodom ove žalbe, a po službenoj dužnosti, preinačena presuda Višeg suda u Čačku K.br.12/17 od 19.10.2017. godine, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog Jovana Petrovića za krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 06.11.2016. godine do 19.10.2017. godine i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od dva meseca, a ukoliko to ne učini sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan kazne zatvora. U stavu 2. izreke presude, usvajanjem žalbi branioca okrivljenog Jovana Petrovića - advokata Milana Ćurčića i branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Ranđelovića, ukinuta je presuda Višeg suda u Čačku K.br.12/17 od 19.10.2017. godine u odnosu na okrivljene Jovana Petrovića i AA za po jedno krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. i 4. u vezi stava 1. i 2. KZ, te u odnosu na meru bezbednosti oduzimanja predmeta i na oduzimanje imovinske koristi od okrivljenog Jovana Petrovića, kao i u odnosu na odluku o troškovima krivičnog postupka, pa je predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedenih presuda, u delu u kojem su iste pravnosnažne, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Jovana Petrovića - advokat Nikola Todorović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud shodno članu 492. ZKP usvoji podneti zahtev i donese odgovarajuću presudu.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Jovana Petrovića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povrede odredaba članova 15. i 16. ZKP, isticanjem da kako javni tužilac nije dokazao navode optužbe, odnosno kako nije nesumnjivo dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, to je sud trebalo da reši u korist okrivljenog i istog oslobodi od optužbe, a ističe se i da sud nije nepristrasno ocenio izvedene dokaze i nije sa istom pažnjom utvrdio činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenom. Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda navodi i povredu odredbe člana 419. ZKP, interpretirajući zakonski tekst iste. U zahtevu se navodi i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva vezano za postojanje namere i prethodnog dogovora između dva okrivljena da se lažni novac stavi u opticaj kao pravi, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Osim toga, u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog ističe i da nije dokazano da je okrivljeni Jovan Petrović izvršio krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223. stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je pravnosnažno oglašen krivim, obzirom da, ni jedan izvedeni dokaz ne ukazuje na postojanje namere kod okrivljenog da pribavi lažan novac i da ga stavi u opticaj kao pravi, za šta branilac okrivljenog daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, a što sve u bitnom predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza u pravnosnažnim odlukama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude pobijaju zbog povreda odredaba člana 15, člana 16, člana 419. i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Jovana Petrovića - advokata Nikole Todorovića ocenio nedozvoljenim.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                         Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić