Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je prvostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer je presuda zasnovana na dokazu na kome se ne može zasnivati (potvrda o oduzetim predmetima od 21.01.2010. godine), a nije očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva u ovom delu ispitao shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, pa je našao da se neosnovano u zahtevu navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na nedozvoljenom dokazu – potvrdi o oduzetim predmetima od 21.01.2010. godine te da je time povređen zakon na štetu okrivljenog – član 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odnosno član 368. stav 1. tačka 10. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04...76/10) (u daljem tekstu: ranije važećeg ZKP).

Istu povredu zakona branilac je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3 u poslednjem stavu obrazloženja presude naveo dovoljne i jasne razloge, na osnovu kojih je pravilno zaključio da potvrda o oduzetim predmetima od 21.01.2010. godine, ne predstavlja dokaz koji je pribavljen na nezakonit način. Te razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 266. stav 1. tačka 6., člana 332. stav 2. i člana 361. stav 7. ranije važećeg ZKP odnosno člana 332. stav 1. tačka 6., člana 419. stav 2. i člana 428. stav 8. sada važećeg ZKP. Te povrede, međutim, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu zakonom propisane kao razlog iz koga je dozvoljeno podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Najzad, branilac u zahtevu navodi i da su u redovnom postupku okrivljenom povređena prava na odbranu (član 33. Ustava RS), pravo na pravično suđenje (član 32. Ustava RS), kao i pravo da o optužbi odluči nepristrasan sud.

Ovi navodi zahteva nisu mogli biti predmet ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na to da u slučaju kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede nekog prava zajemčenog Ustavom, ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda i takva odluka, shodno odredbi člana 484. ZKP mora biti dostavljena uz zahtev, a u konkretnom slučaju takva odluka nije dostavljena. Branilac okrivljenog je uz zahtev priložio odluku Ustavnog suda Už 1327/2010 od 15.11.2011. godine, međutim tom odlukom utvrđeno je da je 

okrivljenom u redovnom postupku povređeno pravo na nepovredivost stana iz člana 40. stav 1. i 2. Ustava RS i pravo na pretpostavku nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava RS, ali ne i prava zajemčena Ustavom na koje branilac ukazuje u podnetom zahtevu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik
Dragana Vuksanović, s.r.

Predsednik veća-sudija
Dragiša Đorđević, s.r.