Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 164/2022 od 10.03.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i zajednička žalba branilaca okrivljenih AA i BB, advokata Miloša Mršovića i Nikole Miladinovića u delu u kojem je izjavljena u odnosu na okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu 12K.br.674/20 od 04.11.2021. godine u odnosu na okrivljene AA i VV, dok je usvajanjem zajedničke žalbe branilaca okrivljenih BB i AA, advokata Miloša Mršovića i Miloša Miladinovića u delu u kojem je izjavljena u odnosu na okrivljenog BB ukinuta prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog BB i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miloš Mršović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud shodno članu 492. ZKP usvoji podneti zahtev, te da ukine u celini ili delimično presude Višeg suda u Beogradu 12K.br.674/20 od 04.11.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 164/2022 od 10.03.2022. godine i predmet vrati na ponovno suđenje koje će se održati pred izmenjenim sudskim većem ili da preinači u celini ili delimično navedene presude.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da su nižestepeni sudovi nepravilno primenili odredbu člana 5. KZ kojom je propisano vremensko važenje krivičnog zakonodavstva. Međutim, branilac u podnetom zahtevu postojanje po njemu ove povrede zakona faktički obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda vezano za vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, isticanjem da je sud kao vreme izvršenja krivičnog dela nepravilno utvrdio isključivo dan hapšenja okrivljenog AA i to dan 02.12.2020. godine, obzirom da iz dela odbrane okrivljenog AA koji se odnosi na vreme tokom kojeg se sporna municija nalazi u njegovom pritežanju, a koji deo odbrane je sud prihvatio, proizilazi da je sporna municija u kuću okrivljenog doneta još 1987. godine ili 1988. godine od strane njegovog sada pokojnog oca i brata, pri čemu i iskaz svedoka GG koji je sud prihvatio u celosti ukazuje na izuzetno dug vremenski period tokom kojeg se sporna municija nalazila u podrumu kuće okrivljenog, a koje nepravilno utvrđenje vremena izvršenja krivičnog dela od strane suda je po braniocu uticalo i na nepravilnu primenu odredbe člana 5. KZ vezano za primenu blažeg zakona po okrivljenog.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 2. ZKP u vezi člana 5. KZ), dok se suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje od strane suda vezano za vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Mršovića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić