- čime bi izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Dok okrivljenog AA za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim pod tačkom 2 prvostepene presude, primenom odredaba članova 4., 42., 45. i 54. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci, u koju kaznu mu na osnovu člana 63. stav 1. Krivičnog zakonika uračunava vreme provedeno u pritvoru od19.04.2019. godine, pa nadalje, a na osnovu člana 89a Krivičnog zakonika mu izriče meru bezbednosti zabrane približavanja oštećenom VV na udaljenosti manjoj od 50 metara i zabranjuje pristup oko mesta stanovanja oštećenog, kao i svako dalje uznemiravanje oštećenog i dalju komunikaciju sa oštećenim putem telefona, pošte i društvenih mreža u trajanju od 3 godine, od dana pravnosnažnosti presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 785/2019 od 20.09.2019. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana138. stav 1.KZ, pa pošto su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od izvršenih krivičnih dela, i to za krivično delo iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca, a za krivično delo iz člana 138. stav 1. KZ, kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, okrivljeni je na osnovu člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. U ovu kaznu okrivljenom je na osnovu člana 63. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru od 19.04.2019. godine, pa nadalje, do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, a najduže dok ne istekne vreme kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

Istom presudom, na osnovu člana 89a KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja oštećenima BB i VV na udaljenosti manjoj od 50 metara, zabranjen mu je i pristup oko mesta stanovanja oštećenih, kao i svako dalje uznemiravanje oštećenih i dalja komunikacija sa oštećenima putem telefona, pošte i društvenim mreža u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude.

Istovremeno je određeno da troškovi krivičnog postupka koji se tiču sprovođenja okrivljenog iz Okružnog zatvora i troškovi njegovog lečenja tokom njegovog boravka u Okružnom zatvoru padaju na teret budžetskih sredstava, te da se okrivljeni oslobađa i plaćanja paušala, a oštećeni BB i VV su radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva za naknadu štete upućeni na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 296/19 od 06.12.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Bogdana Vla, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.br. 785/19 od 20.09.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Bogdan Vla, ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1). ZKP u odnosu na krivično delo iz tačke 1 izreke presude, te zbog povrede člana 395 ZKP u odnosu na krivično delo iz tačke 2). izreke, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude a predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti ili tako što će okrivljenom izreći blažu krivičnu sankciju.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, te je nakon razmatranja spisa predmeta, sa pravosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda i predloga podnetih u zahtevu, našao:

Zahtev je delimično osnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog AA osnovano ukazuje da je pravnosnažnom presudom, u odnosu na krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, opisanog pod tačkom 1 prvostepene presude, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1). ZKP na štetu okrivljenog, na taj način što je okrivljeni oglašen krivim za izvršenje ovog krivičnog dela, iako u njegovim radnjama opisanim pod tačkom 1 izreke prvostepene presude nema zakonskih obeležja tog krivičnog dela.

Naime, krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, čini lice koje ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, dok je stavom 3. istog člana propisano da će se učinilac krivičnog dela iz stava 1. kazniti zatvorom, ako delo učini, pored ostalih, prema policijskom službeniku.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela (stav 1) sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, što znači da se radi o kvalifikovanoj pretnji, odnosno pretnji kojom se stavlja u izgled tačno određeno zlo: da će se napasti na telo ili život pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. Pretnja objektivno mora biti ozbiljna i konkretna, dok se posledice ocenjuju subjektivno, pa je moguća situacija da je upućena pretnja od strane oštećenog doživljena kao ugrožavanje sigurnosti, iako to nije i objektivno ostvareno.

Prvostepenom presudom, okrivljeni AA je, pored ostalog, oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ na štetu oštećenog policijskog službenika BB, načelnika Odeljenja kriminalističke policije Policijske uprave u ..., za koje delo je i optužen optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Kt. 1238/19 od 10.05.2019. godine, a koje delo je prema stavu prvostepenog i drugostepenog suda izvršio na način opisan pod tačkom 1 izreke prvostepene presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja okrivljenog AA, datog pod tačkom 1 izreke prvostepene presude, ne proizilazi da je okrivljeni oštećenom BB uputio konkretne pretnje kojima bi stavljao u izgled tačno određeno zlo – da će napasti na njegov život ili telo, ili na život ili telo njemu bliskog lica.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da okrivljeni rečima upućenim oštećenom BB preko mobilnog telefona, putem aplikacije „Viber“, navedenim u izreci prvostepene presude, nije pretio napadom na njegov telesni integritet, već mu je pretio podnošenjem tužbe unutrašnjoj kontroli, uz upućivanje uvreda navedenih u izreci. Stoji činjenica da je način obraćanja okrivljenog bio vulgaran, neprimeren i uvredljiv za oštećenog, ali okrivljeni ni u jednoj poruci nije spominjao primenu bilo kakve sile, a što bi imalo karakter pretnje na telesni integritet oštećenog ili njemu bliskog lica.

Stoga, po oceni ovoga suda, izreka prvostepene presude pod tačkom 1 ne sadrži zakonsko obeležje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ – pretnju kojom okrivljeni najavljuje i stavlja u izgled oštećenom BB da će ga napasti ili ugroziti njegov život ili telo ili život ili telo njemu bliskog lica, već se eventualno u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. KZ.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog AA učinjena povreda krivičnog zakonika iz člana 439. tačka 1). ZKP, obzirom da je ovim presudama utvrđeno da je radnjama opisanim u izreci prvostepene presude pod tačkom 1 okrivljeni izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, Vrhovni kasacioni sud je usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu preinačio pobijane presude tako što je okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio ovo krivično delo, na osnovu člana 423. tačka 1).ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je okrivljenog za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom pod tačkom 2 izreke, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru kao u izreci prvostepene presude, nalazeći da ovako odmerena kazna odgovara težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, kao i olakšavajućim i otežavajućim okolnostima utvrđenim u redovnom postupku, te da će se istom postići svrha kažnjavanja iz člana 42 KZ. Istovremeno, prema okrivljenom je na osnovu člana 89a KZ izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja oštećenom VV na udaljenosti manjoj od 50 metara i zabranjen mu je pristup oko mesta stanovanja oštećenog, kao i svako dalje uznemiravanje oštećenog i dalja komunikacija sa njim putem telefona, pošte i društvenih mreža u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude.

Prilikom donošenja odluke, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu odredbu člana 265. stav 1. ZKP kojom je propisano da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda ukoliko se okrivljeni oslobodi od optužbe, međutim ovu odluku nije doneo nalazeći da se troškovi u pogledu ovog krivičnog dela za sada ne mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, obzirom da je protiv okrivljenog krivični postupak u istom predmetu vođen i zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim i osuđen na kaznu po zakonu.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda branioca okrivljenog u odnosu na krivično delo iz tačke 2) izreke prvostepene presude, kojima se ističe da tokom postupka sud nije izveo dokaze koje je okrivljeni predložio, već samo one koji mu idu na teret, odnosno kojima se ukazuje na povredu člana 395. ZKP, budući da povreda ove zakonske odredabe ne predstavlja zakonski razlog zbog koje je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2). ZKP, Vrhovni kasacioni sud doneo je odluku kao u izreci presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić