Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1057/14 od 18.02.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnot tužioca u Sremskoj Mitrovici, branilaca okrivljenih S.H., G.M., N.P. i V.R., kao i žalbe koje su lično podneli okrivljeni G.M., N.P. i V.R., a presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 149/13 od 25.04.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su blagovremeno podneli:

- branilac okrivljenog G.M., advokat M.P. u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje; - branilac okrivljenog N.P., advokat S.R., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje; - branilac okrivljenog V.R., advokat Z.DŽ., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da u smislu navoda iz zahteva preinači pobijane odluke.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog G.M., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u postupku koji je prethodio donošenju pobijanih presuda povređen zakon – član 74. tačka 3) ZKP, s obzirom na to da iako je okrivljenom G.M. postavljen branilac po službenoj dužnosti, on i njegov branilac nisu prisustvovali predistražnim radnjama iako je njihovo prisustvo po zakonu obavezno.

Kako iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni G.M. od kada je zadržan rešenjem MUP RS – Služba za borbu protiv organizovanog kriminala od 16.05.2013. godine imao branioca, koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, advokata G.J., a koji je kasnije prisustvovao njegovom saslušanju, te da je imao branioca do pravnosnažnog okončanja postupka, to su, po oceni ovog suda, neosnovani navodi branioca okrivljenog G.M. da je u postupku koji je prethodio pobijanim odlukama povređen zakon – odredba člana 74. tačka 3) ZKP. Pri tome, bez uticaja na povredu navedenog člana je činjenica da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija G.M. KU 108/13 od 16.05.2013. godine, nije potpisao branilac, budući da je taj pretres vršen pre nego što okrivljeni G.M. lišen slobode, dakle u trenutku kada mu još nije bio postavljen branilac, pri čemu je na navedenom zapisniku konstatovano da G.M. poučen o pravu da može imati branioca koji će prisustvovati pretresanju je izjavio da ne zahteva prisustvo advokata, dok je ovaj okrivljeni navednom pretresanju prisustvovao i zapisnik kao vlasnik stana potpisao.

Branioci okrivljenih G.M. i N.P. u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da je pobijanom prvostepenom presudom prekoračena optužba, odnosno da je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. U vezi sa istaknutom povredom branioci navode da je optužnim aktom Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici okrivljenima u ovom postupku kao vreme izvršenja krivičnog dela stavljen mesec maj 2013. godine, a da su izrekom pobijane prvostepene presude okrivljeni oglašeni krivim da su predmetna krivična dela izvršili u vremenu koje obuhvata i mart i april mesec 2013. godine, a što nije bilo predmet dokaznog postupka i optužbe.

Vrhovni kasacioni sud najpre utvrđuje da iz spisa predmeta proizilazi da je izmenjenim optužnim aktom Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici u ovom postupku okrivljenima stavljeno na teret da su izvršili krivično delo iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, a zbog opravdane sumnje da su „tokom maja meseca 2013. godine u N.P. u Ulici ..., u zajednici, kao grupa......pokušali neovlašćeno da proizvedu opojnu drogu, na taj način što su, a pošto su prethodno postigli dogovor o proizvodnji opojne droge... u cilju realizacije navedenog dogovora, u podrumske prostorije navedene kuće, doneli adekvatnu laboratorijsku opremu i veliki broj laboratorijskih i drugih sudova...“, dok su okrivljeni pobijanom prvostepenom presudom oglašeni krivim „da su u N.P., u Ulici ..., po prethodnom međusobnom dogovoru da okrivljeni G.M. i N.P. neovlašćeno prave supstancu – antranilnu kiselinu, a koja je osnovna sirovina u proizvodnji metakvalona kao psihoaktivne kontrolisane supstance koja se smatra opojnom drogom......i znali su da je navedena supstanca namenjena za proizvodnju metakvalona, u cilju realizacije navedenog dogovora, u martu ili aprilu mesecu 2013. godine u pomoćne podrumske prostorije navedene kuće donosili adekvatnu laboratorijsku opremu radi proizvodnje navedene supstance“.

Polazeći od navedenog, a kako su okrivljeni u ovom postupku, za razliku od optužnog akta kojim im je bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 246. stav 3. KZ, oglašeni krivim za izvršenje krivičnog dela koje je propisano stavom 6. člana 246. Krivičnog zakonika (ko neovlašćeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje se zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga), dakle odredbom kog člana su kao kažnjive propisane pripremne radnje, te imajući u vidu da je i izmenjenim optužnim aktom okrivljenima stavljeno na teret da su tokom maja meseca 2013. godine pokušali da neovlašćeno proizvedu opojnu drogu, pa zatim u optužnom aktu stoji da su prethodno (dakle u periodu pre maja 2103. godine) postigli dogovor da proizvedu opojnu drogu i u podrumske prostorije navedene kuće doneli adekvanu laboratorijsku opremu i veliki broj laboratorijskih i drugih sudova, to po oceni ovog suda, izreka prvostepene presude je samo upodobljena utvrđenom činjeničnom stanju tokom postupka i pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim, budući da su okrivljeni oglašeni krivim za pripremne radnje koje su kod ovog krivičnog dela kažnjive, a ne za pokušaj proizvodnje opojne droge kao što im je optužnim aktom stavljeno na teret. Pri tome, takvim preciziranjem vremena izvršenja predmetnog krivičnog dela u izreci pobijane prvostepene presude, a imajući u vidu da pripremne radnje, kao jedna od faza prilikom izvršenja krivičnog dela koja je u ovom slučaju propisana kao samostalno krivično delo, prethode izvršenju krivičnog dela, po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud je ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih G.M. i N.P., ističe da je pobijanom prvostepenom presudom optužba prekoračena, odnosno da je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog G.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijana prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnovati i u vezi sa tim navodi da je sud tokom postupka izdao naredbu za pretres stana okrivljenog S.H., ali nije izdao naredbu za pretres podrumskih prostorija, te da navedenom pretresu podrumskih prostorija nisu prisustvovala sva lica koja po zakonu treba da budu prisutna, pa je na taj način tim licima uskraćeno da prilikom pretresa podrumskih prostorija postavljaju određena pitanja i stavljaju primedbe. S tim u vezi, branilac ističe da je nezakonita i potvrda o privremeno oduzetim stvarima koja je proistekla iz takvog nezakonitog pretresanja podrumskih prostorija okrivljenog S.H.

Kako iz spisa predmeta, proizilazi da je u ovom postupku vršen uviđaj, a ne pretres, podrumskih prostorija koje koristi okrivljeni S.H. u Ulici ... u N.P., a što se utvrđuje iz službene beleške o forezinčkom pregledu lica mesta PU Sremska Mitrovica Kt 459/229/2013 od 17.05.2013. godine, gde je navedeno šta je sve prilikom uvuđaja pronađeno, sa pratećom fotodokumentacijom, to su, po oceni ovog suda, neosnovani navodi branioca okrivljenog G.M. da je u postupku vršen pretres podrumskih prostorija okrivljenog S.H. i da je zapisnik o pretresanju tih prostorija nezakonit dokaz. S tim u vezi, po nalaženju ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog G.M. ističe i da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog S.H., a vezano za predmete koji su se nalazili u podrumskim prostorijama koje on koristi, nezakonit dokaz, budući da je vršen uviđaj podrumskih prostorija, kojom prilikom su pronađeni predmeti koji su od okrivljenog S.H. potvrdom o privremeno oduzetim predmetima i oduzeti, a koja potvrda je u svemu sačinjena u skladu sa tada važećim ZKP i koju je okrivljeni S.H. lično potpisao.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog G.M. ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog V.R., u zahtevu ističe da član 246 stav 6. KZ inkriminiše pripremne radnje, te da krivično delo iz ovog člana nije samostalno krivično delo, već u sebi sadrži i deo radnje izvršenja iz osnovnog oblika ovog dela propisanog članom 246. stav 1. KZ, te su nižestepeni sudovi pogrešno zaključili da se u radnjama okrivljenog V.R. stiču obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 6. KZ, jer je ovom okrivljenom stavljeno na teret da je u pokušaju, a u cilju proizvodnje opojnih droga držao, odnosno dao opremu i supstance radi proizvodnje opojne droge, te u vezi sa tim po oceni branioca ovde se može raditi samo o jednom krivičnom delu iz člana 246. stav 1. KZ u pomaganju. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da je u pobijanim presudama povređen krivični zakon u smislu člana 439. tačka 2) KZ.

Međutim, po nalaženju ovog suda, zakonodavac je kod krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga odredbom člana 246. stav 6. KZ upravo inkriminisao pripremne radnje tako da one predstavljaju posebno krivično delo, precizirajući navedenom odredbom člana 246. KZ u čemu se to pripremanje sastoji, propisujući pritom i druge bitne elemente koji moraju biti ostvareni da bi postojalo ovo krivično delo. S tim u vezi, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog V.R. u zahtevu ističe to da krivično delo iz člana 246. stav 6. KZ nije samostalno krivično delo, odnosno neosnovano ukazuje na to da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) KZ.

Branilac okrivljenog G.M. ističe da sud tokom postupka nije imao u vidu tvrdnje osuđenog S.H. da deo pronađenih predmeta u njegovim podrumskim prostorijama potiče od ranije i da se radi o predmetima čije držanje nije zabranjeno, kao i da deo pronađenih predmeta on nikada nije posedovao, a što proizilazi i iz rezultata DNK analize da na tim predmetima nema njegovih tragova, te da su mu u tom smislu ti predmeti podmetnuti tokom samog uviđaja. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog G.M. ceni izvedene dokaze tokom postupka i odbranu okrivljenog S.H., odnosno osporava utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Branilac ističe i to da je prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom G.M. kao otežavajuću okolnost cenio činjenicu da je osuđeni kod sebe 10 godina uporno držao veći broj prekursora znajući da je njihovo držanje zabranjeno, iako iz dokaza tokom postupka proizilazi da nije zabranjeno držati te supstance, te da su iste ušle i u biće krivičnog dela, pa se ne mogu istovremeno vrednovati kao otežavajuće okolnosti, pri čemu sud nije kao olakšavajuće okolnosti uzeo u obzir da je okrivljeni bolestan čovek, da mu je ćerka operisala tumor. Iznetim navodima, branilac okrivljenog osporava ocenu otežavajućih i olakšavajućih okolnosti od strane suda prilikom odmeravanja kazne okrivljenom G.M., odnosno osporava utvrđeno činjenično stanje vezano za olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani ovog okrivljenog.

Nadalje, branilac okrivljenog G.M. u zahtevu ističe i to da je tokom postupka povređen član 114. ZKP, jer je sud za veštaka u ovom predmetu imenovao S.G., a koji veštak je po oceni branioca učestvovao u pretresanju i uzimanju uzorka sa lica mesta, te ističe da je u konkretnom slučaju trebalo postaviti stručnu ustanovu za predmetno veštačenje.

Branilac okrivljenog G.M. ističe i to da postoji protivrečnost između objavljene presude i pismenog otpravka presude, jer u objavljenoj presudi ne stoji da su okrivljeni G.M. i N.P. krivično delo izvršili u saizvršilaštvu, već to postoji samo u pisanom otpravku presude, na koji način je po oceni branioca izreka presude nerazumljiva, a kojim navodima, po oceni ovog suda, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i na povedu odredbe člana 428. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog G.M. u zahtevu ističe i to da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 2) i 3) ZKP citirajući u zahtevu navedene odredbe zakona, te ističući da je drugostepeni sud povredio član 460. ZKP, jer nije cenio sve navode iz žalbi okrivljenih i nije dao razloge zašto te navode smatra nebitnim.

Branilac okrivljenog N.P. u zahtevu ističe i to da nižestepeni sudovi nisu vodili dovoljno računa o okolnosti da na osnovu pronađene recepture i laboratorijske opreme nije moguće izvršiti sintezu supstanci radi proizvodnje metakvalona, te da su u tom smislu pobijane presude nerazumljive i kontradiktorne, jer nižestepeni sudovi sa jedne strane u celosti poklanjaju veru veštaku S.G., a sa druge strane ne obrazlažu tvrdnju istog da se na osnovu pronađene laboratorijske opreme ne mogu proizvesti supstance čije je postojanje neophodno da bi postojalo krivično delo koje se okrivljenima stavlja na teret. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ističe da su razlozi dati u pobijanim presudama nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog N.P. u zahtevu ističe i to da sud prilikom odmeravanja kazne nije uzeo u obzir olakšavajuće okolnosti na strani ovog okrivljenog, a nime, da je on hroničan bolesnik od hipertenzije i dijabetesa i da ima teškog obolelog sina koji je invalidno lice, a kojim navodima po oceni ovog suda branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje vezano za olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog N.P. S obzirom na sve što je naveo u zahtevu branilac smatra da pobijanom prvostepenom presudom učinjena i povreda zakona iz člana 428. stav 10. ZKP.

Branilac okrivljenog V.R., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da ne stoji zaključak drugostepenog suda da je rezultat hemijskog procesa zatečenog u improvizovanoj laboratoriji antranilna kiselina, jer je sprovedenim veštačenjem utvrđeno da je u navedenoj laboratoriji zatečen proces pretvaranja tečne u čvrstu materiju sa izdvajanjem antranilne kiseline kao prekusora druge kategorije, a što predstavlja pomoćne sirovine u proizvodnji psihoaktivnih supstanci, pri čemu je i veštak S.G. istakao da se od zatečenih supstanci u predmetnom podrumu ne može proizvesti bilo kakva opojna droga. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog V.R. osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Nadalje, branilac okrivljenog V.R. ističe da je nejasno to kako je sud ovog okrivljenog osudio da je pojedinačno izvršio krivično delo iz člana 246. stav 6. KZ, a s obzirom na to da su okrivljeni optuženi da su u grupi izvršili krivično delo iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te da je kontradiktoran zaključak nižestepenih sudova da su okrivljeni proizvodili antranilnu kiselinu, a kojim navodima branilac okrivljenog ukazuje na to da su razlozi dati u pobijanim presudama nejasni i u znatnoj meri protivrečni čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog V.R. ističe u zahtevu i da prvostepena presuda sadrži nedostatke u pogledu opisa činjenica koje se odnose na radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ jer nije jasno da li su svi okrivljeni postupali kao neposredni izvršioci ili se radi o saučesništvu u smislu pomaganja, odnosno prvostepeni sud ne iskazuje svoje konkretno utvrđenje za radnje koje je preduzeo svaki od okrivljenih. Ovim navodima, po oceni ovog suda, branilac ukazuje na to da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, odnosno ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Branilac okrivljenog V.R. u zahtevu ističe i to da tokom postupka nije utvrđeno vlasništvo na stvarima koje su oduzete od okrivljenog V.R., odnosno da li se radi o ličnim sredstvima ili je on te stvari čuvao za okrivljenog G.M. Branilac ističe i to da je sud prilikom odmeravanja krivične sankcije koju će izreći okrivljenom V.R. uzeo kao otežavajuću okolnost da se radi o specijalnom povratniku, iako je u vreme donošenja prvostepene presude ovaj okrivljeni bio pravnosnažno osuđen samo u slučaju „Z.“, te nije bio u tom momentu pravnosnažno osuđivan za više istovrsnih krivičnih dela. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz čl. 114, 428. st. 1 i 10, 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tač. 2) i 3) i 460. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih u ovim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okrivljenog G.M. u zahtevu ističe i to da je pobijanim presudama povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, ali kako uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u ovom postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda zajemčeni Ustavom ili navedenom konvencijom, to je ovaj sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.M. u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Branilac okrivljenog N.P. u zahtevu ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, dok branilac okrivljenog V.R. u zahtevu navodi da su iste donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 7) i 9) ZKP. Međutim, kako ovi branioci u obrazloženjima zahteva ne navode nijedan razlog zbog kojeg smatraju da su pobijanim presudama učinjene navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih N.P. i V.R. u ovim delovima nemaju zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog V.R. ističe da je u prvostepenoj presudi navedeno da u radnjama okrivljenih nema nepodobnog pokušaja u proizvodnji metakvalona kao opojne droge, iako su okrivljeni V.R. i G.M. tokom prvostepenog postupka kao i u žalbenom postupku isticali da se sredstva koja poseduju ne mogu upotrebiti za proizvodnju metakvalona. S obzirom na to da branilac povodom iznetih navoda nije u smislu člana 485. stav 4. ZKP opredelio povredu Zakonika o krivičnom postupku za koju smatra da je od strane nižestepenih sudova učinjena, to ovaj sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.R. u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahteve odbacio kao nedozvoljene, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahteve odbacio jer nemaju zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                     Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                 Janko Lazarević,s.r.