Branilac okr. Davora Čamdžića, adv. Nikola Žarković, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i da presude Višeg suda u Beogradu K 390/19 od 04.10.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž11130/19 od 24.02.2020. godine ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da pobijane presude preinači shodno navodima iz obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 1. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Čamdžić Davora je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pogrešnom pravnom kvalifikacijom dela okrivljenog i s tim u vezi, navodi da u radnjama okrivljenog, opisanim u izreci prvostepene presude, ne stoje obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ već obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav. 2 KZ, navodeći da sud prilikom odlučivanja nije uzeo u obzir izmenu krivičnog zakona, koji je stupio na snagu 01.12.2019. godine i bio je na snazi kada je održan glavni pretres pred Apelacionim sudom u Beogradu, a kojim je uvedeno kao novi oblik navedeno krivično delo.

Međutim, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni Davor Čamdžić i okrivljeni Miloš Marković su u stanju potpune uračunljivosti, svesno i voljno nevolašćeno radi prodaje držali supstancu koja je proglašena za opojnu drogu, u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci presude, i to kanabis koji sadrži psihoaktivnu komponentu THC (tetrahidrokanabinol) u procentu većem od 0,3%, ukupne neto mase 139,67 grama.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog, iz kojih proizilazi da je okrivljeni sa još jednim licem neovlašćeno radi prodaje držao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu, proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, u saizvršilaštvu u vezi člana 33. Krivičnog zakonika za koje je oglašen krivim, za koje krivično delo nije bitna količina koja se drži, već namera da se ista drži radi prodaje, što je jasno i opisano u izreci prvostepene presude, pa se samim tim ne može raditi o krivičnom delu iz člana 246a. stav 2. KZ, kako to branilac okrivljenog neosnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Davora Čamdžića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Za predsednika veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                      Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić