Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 940/15 od 13.10.2015. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog preinačena je prvostepena presuda, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je drugostepeni sud okrivljenog za krivično delo za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, a koju je dužan da plati u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, te je određeno da će sud, ukoliko okrivljeni navedenu novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog D.C., advokat S.P., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, i povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i ukine prvostepenu i drugostepenu presudu, a spise predmeta vrati Višem sudu u Subotici na ponovno suđenje, kao i da branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda, kako bi istoj prisustvovao, što bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog D.C. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili krivični zakon time što su okrivljenog oglasili krivim za krivično delo iz člana 225. stav 4. u vezi stava 3. Krivičnog zakonika i u odnosu na one radnje koje je preduzelo NN lice, a o kojima okrivljeni nije imao nikakvo saznanje pa samim tim ni svest o visini protivpravne imovinske koristi pribavljene izvršenjem tih radnji, imajući u vidu odredbu člana 225. stav 4. KZ, prema kojoj je radnja ovog krivičnog dela određena kao „neovlašćena upotreba tuđe platne kartice ili poverljivih podataka koji jedinstveno uređuju tu karticu u platnom prometu“, a ne i kao davanje tuđe platne kartice drugom licu radi upotrebe.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode branioca kojima se u suštini ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, time što je u pogledu krivičnog dela koje je predmet opšte optužbe primenjen Zakon koji se nije mogao primeniti, ocenjuje kao neosnovane.

Ovo stoga, jer je u činjeničnom opisu dela okrivljenog datom u izreci prvostepene presude naznačeno – da je okrivljeni D.C., platnu karticu od oštećenog, najpre sam neovlašćeno upotrebio u tri navrata, nakon čega ju je dao NN licu radi neovlašćene upotrebe kako bi zajednički ostvarili protivpravnu imovinsku korist na koji način je sebi i drugom pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 2.824.186,26 dinara, iz kojih radnji, po oceni ovoga suda proizlaze sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 225. stav 4. u vezi stava 3. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

U vezi sa tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva branioca kojima se ukazuje da se davanje na neovlašćenu upotrebu tuđe platne kartice drugom licu ne može smatrati radnjom izvršenja predmetnog krivičnog dela, s obzirom na to da se po oceni ovoga suda u konkretnom slučaju radi o posrednoj upotrebi tuđe platne kartice, što je okrivljeni u konkretnom slučaju i učinio imajući u vidu da je pravnosnažnom presudom utvrđeno da je okrivljeni predmetnu platnu karticu prethodno otuđio od oštećenog, potom u tri navrata sam neovlašćeno upotrebio, a zatim je dao NN licu sa kojim je postigao dogovor da je neovlašćeno koristi za podizanje goriva i tako stečenu zaradu podele, kojim radnjama je pribavio protivpravnu imovinsku korist u označenom slučaju.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ističe da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon, te je zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjen kao neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i to da je pobijanom pravnosnažnom presudom prekoračena optužba, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja je u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca, sa obrazloženjem da okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim i za one radnje koje je izvršilo NN lice, jer u spisima predmeta ne postoje dokazi da je umišljaj okrivljenog obuhvatao ove radnje, odnosno posledice koje iz njih proizlaze, te da je zaključak drugostepenog suda u pogledu postojanja dogovora između okrivljenog i NN lica u vezi sa neovlašćenim korišćenjem predmetne platne kartice i podele zarade suprotan stanju u spisima predmeta i činjeničnom opisu dela iz optužnog akta, što je prema stavu branioca, imalo za posledicu prekoračenje optužbe.

Iz navedenog proizlazi da branilac okrivljenog u zahtevu ne obrazlaže na koji način je pobijanom pravnosnažnom presudom optužba prekoračena, već iznetim navodima ceni izvedene dokaze i iznosi svoje činjenične zaključke u vezi sa umišljajem kod okrivljenog prilikom izvršenja krivičnog dela, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih pobijanim presudama, zbog čega branilac okrivljenog, iako zahtevom ističe povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, u suštini pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Imajući u vidu da članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                 Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                               Bata Cvetković,s.r.