Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog od strane advokata M.A., Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca niti branioca okrivljenog, nalazeći da nije neophodno njihovo prisustvo sednici veća i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M., advokata M.A. je osnovan.

Odredbom člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku je, između ostalog, propisano da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Iz spisa predmeta, vezano za navedeno, proizlazi da okrivljeni M.M., a ni njegov branilac, nisu izjavili žalbu na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu K 7031/12 od 12.03.2013. godine, dok je branilac okrivljenog podneo odgovor na žalbu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu izjavljenu protiv navedene prvostepene presude.

S`obzirom na to da je prvostepenom presudom, odnosno presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 7031/12 od 12.03.2013. godine okrivljeni M.M., na osnovu člana 355. tačka 2. ZKP-a, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, tj. da je presuda doneta u njegovu korist, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti dozvoljen iako okrivljeni i njegov branilac nisu izjavili žalbu, jer u smislu člana 433. stav 2. ZKP-a, isti žalbu mogu izjaviti samo u korist okrivljenog, a izjavljivanje žalbe na prvostepenu presudu, bi u ovom slučaju bilo na štetu okrivljenog M.M..

Nadalje, iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni M.M. navedenim pravnosnažnim presudama oslobođen od optužbe da je dana 25.06.2008. godine izvršio krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. Krivičnog zakonika.

U vreme izvršenja krivičnog dela – 25.06.2008. godine važio je Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“ 85/2005) kojim je u članu 87. stav 2. propisano da se predmeti, iz stava 1. ovog člana, mogu oduzeti i kad nisu svojina učinioca, ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili kada i dalje postoji opasnost da će biti upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela, ali time se ne dira u pravo trećih lica na naknadu štete od učinioca.

Presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3088/13 od 08.10.2013. godine, kojom je okrivljenom M.M. izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta – motocikla i saobraćajne dozvole, kao što je to označeno u izreci presude, doneta je 08.10.2013. godine primenom člana 87. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 03.09.2009. godine), kojim je u članu 87. stav 1. propisano da se mera bezbednosti oduzimanja predmeta može odrediti u pogledu predmeta koji je bio namenjen ili upotrebljen za izvršenje krivičnog dela ili je nastao izvršenjem krivičnog dela, kad postoji opasnost da će se određeni predmet ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela, ili kad je radi zaštite opšte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno.

Članom 5. stav 2. Krivičnog zakonika određeno je vremensko važenje krivičnog zakonodavstva, tako što je propisano da će se, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Beogradu donoseći pobijanu presudu Kž1 3088/13 od 08.10. 2013. godine učinio povredu zakona, propisanu odredbom člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi člana 87. KZ („Službeni glasnik RS“ br. 85/2005).

Kako je u vreme izvršenja krivičnog dela 25.06.2008. godine bio na snazi Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“ br. 85/2005), koji je vezano za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta bio blaži za okrivljenog M.M., u smislu člana 5. stav 2. KZ, jer član 87. stav 2. Krivičnog zakonika nije propisivao razloge morala kao razlog za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta, a ocena je ovog suda da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 87. stav 1. ili 2. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005) iz razloga što je okrivljeni pravnosnažno oslobođen od optužbe za navedeno krivično delo, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud okrivljenom M.M. otklonio izrečenu meru bezbednosti oduzimanja predmeta: motocikla (sa oznakama kao u izreci ove presude) i saobraćajne dozvole (sa oznakama kao u izreci ove presude) odnosno, odlučio kao u izreci ove presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                          Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                               Janko Lazarević, s.r.