Na osnovu člana 87. KZ, prema okrivljenoj R.F. izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to pištolja oznake „...“ kalibra ... mm, fabričkog broja ..., a na osnovu člana 262. stav 2. ZKP određeno je da će se o troškovima krivičnog postupka odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.1074/15 od 20.11.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru, branioca okrivljenog A.P. – advokata J.F., branioca okrivljenog E.K. – advokata E.D. i branioca okrivljene R.F. – advokata I.J., a presuda Višeg suda u Novom Pazaru K br.258/10 od 04.06.2015. godine, potvrđena, dok je žalba oštećenog O.B. odbačena kao nedozvoljena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih E.K. i R.F. – advokat E.D., zbog povrede krivičnog zakona, ne navodeći o kojoj se povredi radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude, i predmet vrati na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači tako što će prema okrivljenom E.K. odbiti optužbu usled zastarelosti krivičnog gonjenja ili doneti oslobađajuću presudu, a okrivljenu R.F. osloboditi od optužbe, jer delo za koje je optužena i oglašena krivom nije krivično delo, uz istovremeni zahtev da o sednici veća u smislu člana 488. stav 3. ZKP, budu obavešteni okrivljeni i njihov branilac.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, u zahtevu se navodi da je okrivljenom E.K. optužnicom OJT u Novom Pazaru Kt br.58/08 od 16.09.2008. godine stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 113. u vezi sa članom 33. KZ (u saizvršilaštvu sa okrivljenim A.P.), da je na glavnom pretresu održanom dana 01.06.2015. godine, optužnica izmenjena u odnosu na okrivljenog E.K. tako što je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni i oglašen krivim pravnosnažnom presudom, a za koje delo je prema stavu branioca, već nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja u vreme kada je zamenik javnog tužioca izmenio optužnicu na glavnom pretresu održanom dana 01.06.2015. godine, a na koji način je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona, obzirom da je prema stavu branioca sud bio dužan da donese presudu kojom prema okrivljenom odbija optužbu na osnovu člana 322. tačka 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud izložene navode zahteva ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 104. stav 1. KZ propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je krivično delo izvršeno. Stavom 3. istog člana, propisano je da se zastarelost prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, a stavom 5. – da svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče.

Prema stanju u spisima, okrivljeni E.K. je radnje zbog kojih je oglašen krivim učinio dana 19.07.2008. godine, optužnica protiv okrivljenog je podneta dana 16.09.2008. godine zbog krivičnog dela ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 113. u vezi sa članom 33. KZ, za koje delo je propisana kazna zatvora od 5 do 15 godina, a na glavnom pretresu održanom dana 01.06.2015. godine (za koje vreme je preduzeto niz procesnih radnji koje su prekidale tok zastarelosti) zamenik javnog tužioca izmenio je optužnicu u odnosu na okrivljenog E.K. tako što je okrivljenom stavio na teret izvršenje krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Kada se na glavnom pretresu ili u žalbenom postupku izmeni pravna kvalifikacija krivičnog dela (sa teže na lakšu i obratno), smatra se da sve ranije, od strane ovlašćenog lica, preduzete procesne radnje radi krivičnog gonjenja istog učinioca, prekidaju zastarevanje krivičnog gonjenja i u odnosu na krivično delo po izmenjenoj pravnoj kvalifikaciji, ukoliko se krivično delo odnosi na isti krivično-pravni događaj.

Stoga po oceni ovoga suda izmena optužnog akta od strane nadležnog javnog tužioca dana 01.06.2015. godine (u pogledu pravne ocene dela, tako što je okrivljenom E.K. stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ), a što je javni tužilac i bio ovlašćen da učini u smislu člana 409. stav 1. ZKP obzirom da se radi o istom krivičnom –pravnom događaju, nije od uticaja za ocenu nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog u konkretnom slučaju, imajući u vidu kaznu propisanu za krivično delo iz člana 113. KZ, koje je okrivljenom inicijalno stavljeno na teret.

Stoga su navodi zahteva da je u konkretnom slučaju nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i da je oglašavanjem okrivljenog krivim zbog ovog krivičnog dela učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP na štetu okrivljenog E.K., ocenjeni neosnovanim.

Takođe, neosnovano se u zahtevu ističe da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni E.K. oglašen krivim i s tim u vezi navodi da je u izreci pravnosnažne presude navedena samo posledica dela u vidu značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana, bez navođenja lica čije je spokojstvo ugroženo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažnom presudom nije učinjena navedena povreda krivičnog zakona, obzirom da su u izreci opisani svi bitni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni E.K. oglašen krivim. Ovo stoga što je u izreci jasno navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom na livadi zvanoj Harvan, Opština Tutin, na kojoj se održavao seoski vašar i na mestu na kome je bio okupljen veći broj lica u svojstvu učesnika narodnog veselja, vršenjem nasilja prema drugom značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, na taj način što je prišao oštećenom S.B. i zajedno sa okrivljenima A.P. i E.B., preduzeo radnje fizičkog obračuna sa oštećenim, tako što su ga sva trojica više puta udarili pesnicom i nogama u predelu lica, glave i tela, nanevši mu na taj način lake telesne povrede u vidu krvnih podliva u levom preponskom i levom temenom slepoočnom predelu, kao i ostale povrede navedene u izreci presude.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca – advokata E.D. u delu u kojem se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Najzad, neosnovani su i navodi zahteva istog branioca, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP isticanjem da radnje zbog kojih je okrivljena R.F. oglašena krivom, po zakonu nisu krivično delo.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je okrivljena R.F. bila u trajnoj vanbračnoj zajednici (uz verski zaključen brak) sa okrivljenim E.K., pa imajući u vidu odredbu člana 333. stav 5. KZ kojom je propisano da se za delo iz stava 1. do 3. tog člana neće kazniti lice sa kojim učinilac krivičnog dela živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, to je prema stavu branioca okrivljena morala biti oslobođena od optužbe za krivično delo iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te je sud oglašavajući je krivom zbog navedenog krivičnog dela, učinio povredu zakona na štetu okrivljene.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljena R.F. je kritičnom prilikom prikrila sredstvo kojim je krivično delo učinjeno u nameri da pomogne da izvršilac ne bude otkriven, na taj način što je nakon preduzete radnje lišenja života oštećenog S.B. od strane okrivljenog A.P., od ovog okrivljenog primila pištolj oznake „...“, kalibra ..., kojim je A.P. izvršio krivično delo ubistva iz člana 113. KZ, te koji je sakrila u svojoj porodičnoj kući u selu L.

Imajući u vidu činjenicu da je, dakle, prema izreci pravnosnažne presude, okrivljena R.F. oglašena krivom zbog pomoći okrivljenom A.P. kao učiniocu izvršenog krivičnog dela, a ne zbog pomoći okrivljenom E.K., sa kojim je bila u trajnoj vanbračnoj zajednici, to se na okrivljenu u konkretnom slučaju nije ni mogao primeniti stav 5. člana 333. KZ, te su navodi zahteva branioca okrivljenih – advokata E.D. i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                      Vesko Krstajić, s.r.