Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 23/20 od 23.04.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Jakimov zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, utvrdi povredu zakona i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti suštinski ističe da je u toku predmetnog krivičnog postupka, a pre njegovog pravnosnažnog okončanja, krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. Krivičnog zakonika prestalo da postoji, tako da je sud u navedenoj situaciji morao primeniti zakon koji je najblaži za učinioca i okrivljenog osloboditi od optužbe.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, postojalo je krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika, koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom. Međutim, nakon donošenja prvostepene presude kojom je oglašen krivim za isto delo, a pre pravnosnažnog okončanja ovog krivičnog postupka dana 01.03.2018. godine stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16 od 24.11.2016. godine) kojim je XXII Glava Krivičnog zakonika, koja se odnosi na krivična dela protiv privrede, izmenjena tako da ista više ne predviđa krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. Krivičnog zakonika.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda takvom izmenom, radnja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika kao jedno od zakonskih obeležja nije po automatizmu dekriminalizovana donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16 od 24.11.2016. godine), s obzirom na to da su u zakonskom opisu bitna obeležja tog krivičnog dela sada sadržana u krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je gruba povreda ovlašćenja u pogledu upravljanja, korišćenja i raspolaganja imovinom od strane odgovornog lica na način kako je to opisano radnjom izvršenja dela u konkretnom slučaju (što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika) sada određena i kažnjiva kao prekoračenje granica ovlašćenja odgovornog lica budući da sama gruba povreda ovlašćenja ima karakter i prekoračenja ovlašćenja (u čemu se sastoji jedna od više alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika), čime je u konkretnom slučaju zadržan pravni kontinuitet inkriminacije u pogledu navedenog oblika radnje izvršenja dela.

Dakle, donošenjem navedenog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, nije došlo do dekriminalizacije krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika, u konkretnom slučaju, a time ni do pravnog diskontinuiteta sa inkriminacijom krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16), sa istim bitnim elementima.

Takođe, dodavanje u zakonski opis krivičnog dela iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika, zakonske formulacije ... „ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela“, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, stavlja samo jednu više obavezu sudu da zbog brojnih novih krivičnih dela uvedenih izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16 od 24.11.2016. godine) u grupu krivičnih dela protiv privrede, dodatno vodi računa o pravilnoj pravnoj kvalifikaciji radnji izvršenja.

Imajući u vidu obavezu suda da u smislu odredbi člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika primeni najblaži zakon za učinioca, ako je nakon izvršenja krivičnog dela zakon izmenjen jednom ili više puta, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju blaži zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a to je odredba člana 238. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena kazna zatvora od tri meseca do pet godina, dok je odredbom člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika propisana kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, imajući u vidu ostvarenu protivpravnu imovinsku korist, zbog čega su radnje okrivljenog pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                            Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić