Istom presudom je odlučeno da se od okrivljenog M.Z. ima oduzeti imovinska korist stečena krivičnim delom, kao i opojna droga – marihuana u količini od 0,76 grama neto mase, koja će biti uništena, dok je od okrivljenog N.N. oduzeta opojna droga amfetamin („spid“) u količini od 1,35 grama neto mase, koja će biti uništena.

Okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka kao i sudskog paušala.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu br. Kž1-4768/13 od 20.11.2013. godine žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog M.Z. su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu 3K br. 44/13 od 13. 06. 2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 4768/13 od 20. 11. 2013. godine, branilac okrivljenog M.Z., adv. D.S.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, uz obrazloženje da je u predmetnom postupku povređen član 74. ZKP i član 438. stav 2. tačka 1. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje sa nalogom da se ponovni postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Z., adv. D.S.P., Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 1. ZKP na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu odredbi člana 74. i člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, je neosnovan.

Neosnovani su navodi istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Z., da su prvostepena i drugostepena presuda donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (član 368. stav 1. tačka 10. tada važećeg ZKP – „Službeni glasnik RS“ br. 70 od 28. 12. 2001. godine), na taj način što je prvostepeni sud presudu zasnovao na dokazu – iskazu okrivljenog tada osumnjičenog – saoptuženog N.N., datom pred OUP PU Kraljevo, na kome se prema odredbama ZKP sudska presuda ne može zasnivati, nalazeći da je zapisnik o saslušanju ovog okrivljenog morao biti izdvojen iz spisa predmeta. Ovo pogotovu što je okrivljenom N.N. u PU Kraljevo nametnut branilac po službenoj dužnosti, a u situaciji kada nisu postojali uslovi za obaveznu odbranu i to mimo redosleda sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora, čime je povređena i odredba člana 71. stav 5. ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 03.09.2009. godine) odnosno član 76. stav 1. sada važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 28.09.2011. godine).

Ovo stoga što je stavom 9. člana 226. ranije važećeg ZKP propisano da ako osumnjičeni, u prisustvu advokata, pristane da da iskaz, organ unutrašnjih poslova će ga saslušati prema odredbama ovog zakonika o saslušanju okrivljenog. O saslušanju osumnjičenog, organ unutrašnjih poslova će obavestiti nadležnog javnog tužioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju. Zapisnik o ovom saslušanju se ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda na postavljanje branioca po službenoj dužnosti u konkretnom slučaju, bez uticaja je činjenica da li se radi o krivičnom delu za koje je obavezna odbrana ili ne, već je presudno da osumnjičeni pristaje da dâ iskaz u odnosu na krivično delo koje mu se stavlja na teret, a što se i dogodilo u konkretnom slučaju. Na to ukazuje odredba člana 226. stav 9. ZKP, prema kojoj se zapisnik o saslušanju ako osumnjičeni u prisustvu branioca – advokata pristane da da iskaz, ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, pa stoga i prvostepena i drugostepena presuda nisu zasnovane na dokazu na kojima se prema odredbama ZKP presuda ne može zasnivati.

Stoga su navodi branioca okrivljenog M.Z., da su prvostepeni i drugostepeni sud svojim presudama povredili odredbu člana 74. ZKP-a (čl. 71. st.1 - 4. ZKP) i učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (član 368. stav 1. tačka 10. ranijeg važećeg ZKP) ocenjeni kao neosnovani.

U zahtevu branioca okrivljenog M.Z. istaknuta je i povreda odredbe člana 71. stav 5. ranije važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 03.09.2009. godine) što odgovara povredi odredbe člana 76. stav 1. sada važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 28.09.2011. godine), koja po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne može predstavljati razlog zbog kojeg okrivljeni putem branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a sve imajući u vidu odredbu člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje zbog kojih povreda toga zakonika se može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Naime, odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP određeno je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a odredbom stava 4. istog člana, određeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i to taksativnim nabrajanjem povreda koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3 i 4) te je tako ovom odredbom pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, ograničeno u pogledu razloga isključivo na ove povrede.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nalazi da ova povreda zakona ne predstavlja Zakonikom (član 485. stav 4. ZKP), dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Ostali navodi istaknuti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima branilac u suštini polemiše sa ocenom izvedenih dokaza i činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama svode se na osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom i potvrđenog drugostepenom presudom.

Činjenično stanje, međutim, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, takođe ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca i u tom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede člana 74. i 438. stav 2. tačka 1. ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stv 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r.                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.