Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 729/15 od 13.08.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K br. 60/14 od 11.05.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 729/15 od 13.08.2015. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.K., adv. I.Ć., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, člana 485. stav 2. u vezi člana 74. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude, ili da ukine samo drugostepenu odluku i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem ili pak da preinači obe nižestepene presude takoš to će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da preinači odluku drugostepenog suda i okrivljenog oslobodi od optužbe. Takođe, branilac predlaže da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda ili državnog organa koji je inicirao i vodio krivični postupak te da Vrhovni kasaconi sud shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP o sednici veća obavesti branioca okrivljenog. Nadalje, predlaže da se izvršenje pravnosnažne presude odloži ili prekine shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog M.K., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 74. ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. i 87. KZ, je neosnovan dok je isti zahtev u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 4) i stav 2. tačke 2) i 3) ZKP i povrede člana 441. stav 4. i člana 425. ZKP, nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. se kao razlog podnošenja zahteva navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na nedozvoljenom dokazu i očiglednom omaškom označava bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac okrivljenog ukazuje na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da je sud osuđujuću presudu u odnosu na okrivljenog M.K. zasnovao na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima Ku br. 648/14 od 05.06.2014. godine, koju je okrivljeni potpisao u svojstvu osumnjičenog, u trenutku kada nije imao branioca i u odsustvu Višeg javnog tužioca i na taj način presudu zasnovao na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim a iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, bitna povreda odredaba postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, a stavom 2. istog člana je propisano da je sud dužan da nepristrasno oceni izvedene dokaze i da na osnovu njih sa jednakom pažnjom utvrdi činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenom.

Dakle, za postojanje ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka, nužno je, da je sudska odluka zasnovana na dokazu koji je sam po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Odredbom člana 147. stav 1. ZKP propisano je da će predmete koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje. Prema tome, privremeno oduzimanje predmeta je dokazna radnja kojom organ postupka oduzima i obezbeđuje određene pokretne i nepokretne predmete.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP, propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je spornu potvrdu o privremeno oduzetim predmetima MUP PU Čačak Ku br. 648/14, ovlašćeno službeno lice sačinilo dana 05.06.2014. godine u skladu sa odredbom člana 147. ZKP, prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP, prilikom pregleda lica i vozila, ulaska i pretresanja stana i drugih prostorija, bez naredbe suda a u skladu sa članom 158. stav 1. ZKP a povodom pronalaska predmeta koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti od lica ili predmeta koji mogu poslužiti kao dokazi u krivičnom postupku.

Sledstveno izloženom a imajući u vidu i odredbu člana 150. stav 1. ZKP koja propisuje da se licu od koga su predmeti oduzeti, izdaje potvrda u kojoj će se predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, podaci o licu od koga se predmeti oduzimaju kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju potpis okrivljenog M.K. na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima ne predstavlja njegovu izjavu o predaji stvari - predmeta koje ima u pritežanju, kako to branilac okrivljenog posebno ističe već dokaz - potvrdu, i okrivljenom, o tome koji predmeti, kada, od koga i po kom zakonskom osnovu su oduzeti, pa s`toga nema ni povrede člana 74. ZKP, odnosno povrede prava na obaveznu odbranu okrivljenog.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je optužnicom ovlašćenog tužioca okrivljenom M.K. stavljeno na teret da je kritičnom prilikom prenosio supstance koje su proglašene za opojnu drogu, te da je i prvostepeni sud osudio okrivljenog da je sam a ne u grupi prenosio opojnu drogu. Međutim u obrazloženju presude sud navodi „da je okrivljeni deo organizovanog šverca narkotika i da je njegova uloga u konkretnom slučaju bila da prevozi narkotike sa Kosova, da se ne radi o pojedinačnom slučaju šverca opojne droge već o organizaciji koja je dobro uhodana“, što sve po stavu branioca ukazuje da je sud postupajući na taj način prekoračio optužbu i učinio povredu iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer se radi o krivičnom delu neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz stava 4. člana 246. KZ, izvršenom od strane organizovane kriminalne grupe.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju navodima prvostepenog suda datim u obrazloženju presude da je okrivljeni M.K. deo organizovanog šverca narkotika i da je njegova uloga bila da te narkotike preveze sa Kosova, ne narušava se identitet optužbe, jer je okrivljeni oglašen krivim i osuđen za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, koje mu je podignutom optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Čačku Kt br. 47/14 od 25.11.2014. godine i stavljeno na teret, odnosno „da je neovlašćeno radi prodaje prenosio supstance koje su proglašene za opojnu drogu ...“.

Imajući u vidu da se radi o istoj radnji, istom događaju o kome se sudi i da identitet optužbe nije izmenjen, to sud nije učinio ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP zbog čega su i ovi navodi branioca okrivljenog odbijeni kao neosnovani.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 87. KZ uz obrazloženje da je sud odlukom o oduzimanju predmeta i to priključnog vozila - poluprikolice „...“, reg. oznake ..., povredio krivični zakon jer nije bilo mesta primeni ove mere, obzirom na činjenicu kako to branilac okrivljenog posebno naglašava, da ti predmeti moraju biti vlasništvo okrivljenog „po papirima“, saglasno članu 87. stav 1. KZ.

Međutim, odredbom člana 87. stav 1. KZ koja se primenjuje počev od 11.09.2009. godine određeno je da se mera bezbednosti oduzimanja predmeta može odrediti u pogledu predmeta koji je bio namenjen ili upotrebljen za izvršenje krivičnog dela ili je nastao izvršenjem krivičnog dela, kad postoji opasnost da će se određeni predmet ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela, ili kad je radi zaštite opšte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno, čime je jasno određeno, za razliku od ranijeg zakonskog rešenja, da na odluku suda o oduzimanju predmeta nema nikakvog uticaja činjenica da li su, ili nisu, navedeni predmeti u vlasništvu „po papirima“ ili ne, učinioca krivičnih dela.

S`toga, suprotno iznetim navodima Vrhovni kasacioni sud nalazi a imajući u vidu nesporno utvrđenu odlučnu činjenicu da se na podu priključnog vozila - poluprikolice marke „...“, reg. oznake ..., koju je vuklo teretno vozilo marke „...“ reg. oznake ..., kojim je upravljao okrivljeni M.K., u udubljenju trapezastog oblika, prekrivenom drvenim tablama nalazilo sedam belih džakova sa 62 vakumirana paketa oblepljenih folijom u kojima se nalazila opojna droga „cannabis“ ukupne neto mase 62.155,310 grama, da je priključno vozilo upotrebljeno za izvršenje predmetnog krivičnog dela to isto iako nije svojina okrivljenog može biti oduzeto primenom mere bezbednosti, zbog čega ne stoji ni povreda iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 87. KZ.

Takođe, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, navodima da je prvostepeni sud kvalifikatorne okolnosti - pobude iz kojih je delo učinjeno i količinu opojne droge, koje su već obuhvaćene obeležjem krivičnog dela, cenio kao otežavajuće okolnosti prilikom odmeravanja kazne okrivljenom.

Biće krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ sadrži umišljaj koji obuhvata radnju izvršenja i objekat radnje. Iako namera nije izričito uneta u zakonski opis, ona je ipak neophodna kod nekih oblika radnje izvršenja pa se tako kupovina, držanje i prenošenje opojne droge mora vršiti radi prodaje, što znači da kod učinioca mora postojati namera da to čini u cilju prodaje, a što se utvrđuje posredno preko objektivnih okolnosti konkretnog slučaja - količine opojne droge, njeno pakovanje i dr.

Kako se krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ ostvaruje i sa veoma malom količinom supstance proglašene za opojnu drogu a iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom neovlašćeno prenosio opojnu drogu „cannabis“ u količini od 62.155,31 gram i to za novčanu naknadu, kako sam priznaje, to je pravilno prvostepeni sud prilikom odlučivanja o vrsti i visini kazne koju treba odmeriti okrivljenom M.K., utvrđenim okolnostima dao značaj otežavajućih okolnosti a sve u skladu sa ovlašćenjima iz člana 54. stav 1. KZ, te su suprotni navodi zahteva o povredi zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, branilac okrivljenog M.K. kao razloge pobijanja pravnosnažne presude navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 425. ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, a što sve shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, u kojoj su taksativno nabrojani razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ne predstavlja dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u tom delu shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe kao osnov podnošenja zahteva i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačke 3) i 4) ZKP i povredu člana 441. stav 3. i 4. ZKP a naime da je odlukom o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu, odlukom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela kao i odlukom o troškovima krivičnog postupka učinjena povreda zakona.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti i okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povrede odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog M.K. kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu člana 438. stav 1. tačka 3) i 4) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, s`tim što ne konkretizuje u čemu se ove povrede sastoje, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u tom delu, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 74. ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. i 87. KZ, shodno odredbi člana 490. i 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovan, a u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 4) i stav 2. tačke 2) i 3) ZKP i povrede člana 441. stav 4. i člana 425. ZKP, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                               Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                               Nevenka Važić, s.r.