Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 748/15 od 02.09.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog V.S., adv. D.Ž., zbog kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.S. Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.S. u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, je neosnovan dok je u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog posutpka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog na taj način što je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se nije mogao primeniti. Naime, po stavu branioca u radnjama okrivljenog se shodno utvrđenom činjeničnom stanju, ne stiču obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, zbog kojeg je oglašen krivim, već obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ, obzirom da je okrivljeni uživalac opojne droge i iste je uzgajao za sopstvenu upotrebu. S`tim u vezi u zahtevu se navodi da okrivljeni osim što je „bez ovlašćenja uzgajao biljke marihuane“ i to za sopstvenu upotrebu, nije preduzimao nikakve dodatne radnje kojima bi došao u „fazu proizvodnje“ a sve u cilju dobijanja opojne droge - marihuane, pa bi, u njegovim radnjama stajala obeležja pokušaja krivičnog dela iz čl. 246. stav 2. KZ, a ne krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Međutim, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Prema navodima izreke prvostepene presude okrivljeni V.S. je, neovlašćeno proizvodio supstance koje su Pravilnikom o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci proglašene za opojnu drogu ... i to opojnu drogu „cannabis“, koja u sebi sadrži psihoaktivnu supstancu tetrahidrokanabinol u procentu većem od 0,3%, i to tako što je u seoskom ataru, na jednoj parceli, posadio semenke marihuane, ... da bi kada je video da je izniklo oko 60-tak biljaka marihuane, iste biljke zalivao, ... i u septembru mesecu 2013. ove biljke marihuane počupao, sa korenom i ostavio ih u obližnjoj šumi, gde su se sušile oko 15 dana, nakon čega je okrivljeni sa ovih biljaka počupao osušene cvetove, posebno sa svake biljke, te ih stavio u više kesica da bi potom predmetnu opojnu drogu upakovanu u više kesica stavio u jedan džak, ...“.

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno.

Pod proizvodnjom se podrazumeva svaka aktivnost izvršioca kojom se iz određenog materijala može dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge a sađenje i uzgajanje indijske konoplje predstavlja proizvodnju ukoliko je dobijena zrela biljka koja sadrži aktivnu supstancu koja je proglašena za opojnu drogu.

Kako, dakle, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom neovlašćeno proizvodio supstance koje su Pravilnikom o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, proglašene za opojnu drogu („Službeni glasnik RS“, broj 28 od 26.03.2013. godine), a koji se na istim listama i pod istim brojevima nalazi i u Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, broj 27/15 od 18.03.2015. godine), na listi broj 1, pod rednim brojem 47, na listi broj 2 pod rednim brojem 9 i to opojnu drogu „cannabis“, koja u sebi sadrži psihoaktivnu supstancu tetrahidrokanabinol u procentu većem od 0,3%, a na način što je u seoskom ataru, na jednoj parceli, posadio semenke marihuane, da bi kada je video da je izniklo oko 60-tak biljaka marihuane, iste biljke zalivao, te kada su dostigle određeni stepen zrelosti, odnosno visinu od 0,50-1,50m, te biljke marihuane počupao, sa korenom i ostavio ih u obližnjoj šumi, gde su se sušile oko 15 dana, nakon čega je sa tih biljaka počupao osušene cvetove, posebno sa svake biljke, stavio ih u više kesa, a potom upakovane u više kesica stavio u jedan džak ukupne neto mase 1.292,85 grama, ..., to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je okrivljeni i oglašen krivim, a ne bitni elementi istog krivičnog dela iz stava 2. čl. 246. KZ ni krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246a KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Nadalje, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je izreka pobijane presude nerazumljiva, potpuno nejasna, da postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude čime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što predstavlja nedozvoljeni razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Naime, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Kako navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne može biti zakonski razlog zbog kojeg okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, zahtev za zaštitu zakonitosti, to je isti Vrhovni kasacioni sud ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.S. u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, shodno odredbi člana 490. i 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovan, a u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                          Nevenka Važić, s.r.