.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 939/2015
03.11.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog I.S., zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata I.Č., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 572/13 od 06.03.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž 69/15 od 16.07.2015. godine, u sednici veća održanoj 03.11.2015. godine, jednoglasno je, doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog I.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 572/13 od 06.03.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž 69/15 od 16.07.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku K 572/13 od 06.03.2015. godine, između ostalih, okrivljeni I.S. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine, po pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu naknadi paušal, kao u izreci presude, dok je oštećeni M.D. upućen na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Čačku Kž 69/15 od 16.07.2015. godine povodom žalbe branioca okrivljenog I.S., a po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku K 572/13 od 06.03.2015. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji za okrivljenog I.S., tako što je okrivljenom I.S. za krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i potvrđena presuda u nepreinačenom delu Osnovnog suda u Čačku K 572/13 od 06.03.2015. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog, advokat I.Č., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 485. stav 2. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te pobijane presude preinači u oslobađajuće presude, u odnosu na okrivljenog I.S.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom se ukazuje na povredu krivičnog zakona učinjenu na štetu okrivljenog I.S. navodima da radnja okrivljenog opisana u izreci prvostepene presude, učinjena prema oštećenom M.D., ne sadrži silu i pretnju kako je to zakonom propisano, za predmetno krivično delo iz kog razloga se u navedenoj radnji ne stiču sva bitna obeležja predmetnog krivičnog dela i ne može predstavljati radnju krivičnog dela za koje je on oglašen krivim, odnosno krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ove navode u zahtevu ocenio je kao neosnovane.
Iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni I.S. oglašen krivim da između ostalih radnji, koje treba da utiču na oštećenog u pravcu sadržaja izjave koju će dati u krivičnom postupku i uticati na njegov ishod, oštećenog M.D. “„ ... poziva na njegov broj mobilnog telefona, hvata ga za ruku i povlači ka sebi obraćajući mu se rečima „nemoj slučajno da ti je palo na pamet da se ne javiš i da izgasiš telefon, kad te budemo zvali javi se, znamo gde živiš, naćićemo te vrlo lako, a onda ćemo ti polomiti i noge i ruke“ ”, proizlaze svi subjektivni i objektivni elementi bića krivičnog dela spečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika, te su predmetne radnje okrivljenog I.S. od strane prvostepenog i drugostepenog suda pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je suprotne navode u zahtevu branioca okrivljenog da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 485. stav 2. ZKP ocenio kao neosnovane.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
