Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Ktz 748/15 od 20.10.2015. godine podnetog od strane Republičkog javnog tužioca, braniocu okrivljenog advokatu J.F., održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno te da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Kv 427/10 od 13.01.2011. godine dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka zbog novih činjenica i dokaza, u smislu člana 407. stav 1. tačka 3. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 03.09.2009. godine) dovršenog pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Novom Pazaru K. 88/05 od 18.05.2009. godine, kojom je okrivljeni Ć.Š. oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Nadalje, iz spisa predmeta proizlazi da je pobijanim pravnosnažnim presudama, koje su predmet odlučivanja po podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca, stavljena van snage pravnosnažna presuda Okružnog suda u Novom Pazaru K. 88/05 od 18.05.2009. godine tako što je na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP okrivljeni Ć.Š. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ. U obrazloženju presude prvostepeni sud je naveo da je okrivljeni u svojstvu odgovornog lica, kao vlasnik i direktor ugovorio kupovinu 120 tona uvoznog šećera čija je vrednost 44.875 evra, a zatim je izbegao obračun i plaćanje carine u iznosu od 544.474,00 dinara i poreza u iznosu od 326.684,00 dinara, što predstavlja ukupan iznos od 871.158,00 dinara, kolika je i protivpravno pribavljena imovinska korist. Po stavu Višeg suda u Novom Pazaru, iznetom u pobijanoj presudi, krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica predstavlja blanketno krivično delo a kako je od vremena izvršenja krivičnog dela došlo do promene blanketnih propisa, sud je u smislu odredbe člana 5. Krivičnog zakonika primenio propise koji su najblaži za okrivljenog i to Odluku Vlade Republike Srbije o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine, koja se primenjuje od 01.01.2015. godine; član 30. važećeg Carinskog zakona, te važeći Zakon o Carinskoj tarifi čiji je sastavni deo carinska tarifa, te važeći Zakon o porezu na dodatu vrednost. Primenom ovih blanketnih propisa utvrđen je iznos ukupnih troškova za uvoz 120 tona šećera u visini od 871.158,00 dinara što je i iznos protivpravne imovinske koristi koju je pribavio okrivljeni. Na osnovu napred navedenog, Viši sud u Novom Pazaru je izveo zaključak da nije dokazano da je okrivljeni Ć.Š. izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ jer nije pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.582.845,20 dinara već u iznosu od 871.158,00 dinara. Kako je za lakši oblik ovog krivičnog dela iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, po stavu prvostepenog suda, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, to je okrivljeni Ć.Š. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Apelacioni sud u Kragujevcu je svojom presudom Kž1 531/15 od 02.07.2015. godine potvrdio prvostepenu presudu.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon u korist okrivljenog Ć.Š. na način kako se to osnovano navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca. Razlozi prvostepene pravnosnažne presude su nejasni i protivrečni izreci, u pogledu zaključka suda sa osnovom za donošenje oslobađajuće presude, (usled čega nije moguće ispitati njenu zakonitost i pravilnost), čime su učinjene povrede zakona: bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, te povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika i člana 478. stav 3. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

Ponavljanje pravnosnažno završenog krivičnog postupka protiv okrivljenog Ć.Š. dozvoljeno je u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 3. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 03.09.2009. godine) kojim je propisano da se krivični postupak može ponoviti samo u korist okrivljenog ako se iznesu nove činjenice ili se podnesu novi dokazi koji sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima mogu dovesti do oslobođenja lica koje je bilo osuđeno ili do njegove osude po blažem krivičnom zakonu.

U ponovljenom krivičnom postupku pred Višim sudom u Novom Pazaru činjenično stanje, utvrđeno u završenom pravnosnažnom krivičnom postupku protiv okrivljenog Ć.Š., je ostalo neizmenjeno. Naime, tokom krivičnog postupka od samog optuženja, iznetog u optužnici tada Okružnog javnog tužioca u Novom Pazaru Kt 88/04 od 25.10.2005. godine do presuđenja, u pobijanoj presudi Višeg suda u Novom Pazaru K 33/14 od 08.04.2015. godine, utvrđivana je visina pribavljene protivprane imovinske koristi od strane okrivljenog Ć.Š. u odnosu na ugovorenu kupovinu 120 tona uvoznog šećera čija je vrednost 44.875 evra, tj. u odnosu na istu (nepromenjenu), količinu robe čija vrednost je takođe nepromenjena.

Predmet ispitivanja u ponovljenom postupku je isključivo pravnosnažna presuda kojom je okrivljeni oglašen krivim, zbog čega se identitet krivičnog dela izvodi iz ranije pravnosnažne presude, a ne iz optužnice. Krivični postupak završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti samo u korist okrivljenog i u njemu se preispituje zakonitost ranije pravnosnažne presude prema stanju stvari koje obuhvata činjenice i primenu materijalnog i procesnog prava u vreme njenog donošenja. Iz tog razloga procesna situacija nastala od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka i za vreme novog suđenja, isključuje mogućnost da se u ponovljenom postupku primenjuje blaži krivični zakon koji je stupio na snagu posle donošenja ranije pravnosnažne presude, a samim tim i blanketne norme koje dopunjuju norme krivičnog dela, jer se u ponovljenom postupku ispituje zakonitost ranije presude prema zakonu koji je važio u vreme njenog donošenja.

S`obzirom na to da se u ponovljenom postupku odlučuje o sudbini ranije pravnosnažne presude, ali u okviru propisa koji su bili na snazi u vreme izricanja ranije presude, te s`obzirom na to da je u ponovljenom postupku utvrđeno činjenično stanje koje je ostalo neizmenjeno, u odnosu na ranije dovršeni pravnosnažni postupak, to Viši sud u Novom Pazaru i Apelacioni sud u Kragujevcu nisu bili ovlašćeni da primenjuju blaži zakon koji je kasnije stupio na snagu, u odnosu na ranije dovršeni pravnosnažni postupak. Primenom blanketnih propisa koji su stupili na snagu nakon ranije završenog pravnosnažnog postupka (kojim je visina pribavljene protivpravne imovinske koristi utvrđena u znatno nižem iznosu) pobijanim presudama Višeg suda u Novom Pazaru K 33/14 od 08.04.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 531/15 od 02.07.2015. godine povređen je zakon u korist okrivljenog Ć.Š.

Osim toga, zastarelost krivičnog gonjenja nema uticaja na ishod procesne situacije nastale nakon pravnosnažnosti rešenja kojim je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka. Ponavljanje krivičnog postupka, kao vanredni pravni lek, je postupak u kome se ostvaruje isključivo interes okrivljenog koji očekuje povoljniju presudu, od ranije donete pravnosnažne presude, nezavisno od odredaba koje se odnose na institut zastarelosti krivičnog gonjenja. Ovo tim pre što, okrivljeni može zahtevati ponavljanje krivičnog postupka, kako je to predviđeno članom 471. stav 2. ZKP, i nakon što je izdržao kaznu, ili je došlo do zastarelosti, amnestije ili pomilovanja.

Postupajući suprotno, stavljanjem van snage u celini presude Okružnog suda u Novom Pazaru K. 88/05 od 18.05.2009. godine koja je postala pravnosnažna 27.10.2009. godine i donošenjem presude, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, kojom je okrivljeni Ć.Š. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 531/15 od 02.07.2015. godine povređen je zakon u korist okrivljenog Ć.Š., i to: odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika i člana 478. stav 3. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca usvojio kao osnovan te je utvrdio povrede zakona kao u izreci presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                       Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                            Zoran Tatalović, s.r.