Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijanim rešenjima povređene odredbe Zakonika o krivičnom postupku, koje regulišu priznavanje troškova braniocu.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 706/18 od 18.10.2018. godine prema okrivljenom AA izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi jer je učinio protivpravno delo u zakonu određeno kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud, a zatim i drugostepeni (odbijajući kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv prvostepenog rešenja), odbio zahtev branioca za naknadu troškova krivičnog postupka na ime troškova odbrane okrivljenog u pravnosnažno okončanom krivičnom postupku, sa obrazloženjem da budući da u konkretnom slučaju prema okrivljenom AA nije obustavljen krivični postupak, niti je doneta presuda kojom se prema okrivljenom odbija optužba, niti je okrivljeni oslobođen od optužbe odnosno da nisu ispunjeni uslovi iz člana 265. stav 1. ZKP, troškovi branioca okrivljenog AA – na ime nužnih izdataka i nagrade za odbranu, ne mogu pasti na teret budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi postupili protivno odredbama Zakonika o krivičnom postupku i doneli odluku suprotnu pravnosnažnoj odluci – rešenju Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 706/18 od 18.10.2018. godine, koje je u pravnom poretku izjednačeno sa presudom, a kojim je prema okrivljenom AA izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi zbog protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i kojim je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u predmetnom postupku, nije moguće obavezati okrivljenog ili bilo koji drugi procesni subjekat osim suda da snosi troškove krivičnog postupka, obzirom da je svaka odluka o troškovima krivičnog postupka, koja je drugačija od odluke o troškovima donete u pravnosnažnom rešenju o izricanju mere bezbednosti, suprotna pravnosnažnoj sudskoj odluci kojom je već odlučeno da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda, a kada bi sud, u naknadno donetom rešenju odlučio u smislu člana 264. stav 1 . ZKP, takva odluka bi bila na štetu okrivljenog.

Zbog učinjene povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio prvostepenom sudu, na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, sud će otkloniti povredu zakona na koju je ukazano ovom presudom i s tim u vezi utvrditi visinu nagrade i nužnih izdataka branioca, a u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu drugih istaknutih povreda zakona u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nalazeći da je to u ovakvoj procesnoj situaciji bespredmetno.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić