Istovremeno prema okrivljenom Draganu Duliću izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta izvršenja krivičnog dela i okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem, kao i da sudu na ime paušala plate iznos od po 50.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Stavom drugim izreke presude okrivljeni Radoslav Olujić je na osnovu odredbe člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Stavom trećim izreke presude prema okrivljenom Aleksandru Duliću na osnovu odredbe člana 422. stav 1. tačka 2) ZKP odbijena je optužba da je izvršio krivična dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika i krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Stavom četvrtim izreke presude prema okrivljenom Draganu Duliću i Aleksandru Duliću na osnovu odredbe člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP odbijena je optužba da su izvršili krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja iz člana 356. stav 1. tačka 5) u vezi člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka u delu u kome su okrivljeni oslobođeni od optužbe i u delu u kome je prema okrivljenima optužba odbijena, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 16/21 od 17.06.2022. godine, u stavu prvom, delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog Dragana Dulića, advokata Dragana Plazinića i Ilije Popovića, branioca okrivljenog Ante Kamenjaševića, advokata Vladete Tomanovića i branioca okrivljenog Danijela Čalića, advokata Jovice Kovačevića, i po službenoj dužnosti preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 44/18 od 08.02.2021. godine, samo u osuđujućem delu pa su okrivljeni Dragan Dulić i okrivljena Branka Keravica oglašeni krivim zbog po jednog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i osuđeni na kazne zatvora i to okrivljeni Dragan Dulić u trajanju od 3 (tri) godine, a okrivljena Branka Keravica u trajanju od 1 (jedne) godine, okrivljeni Ante Kamenjašević zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca, a okrivljeni Danijel Čalić zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, pri čemu se okrivljenima u kazne zatvora na koje su osuđeni, uračunava vreme provedeno u pritvoru, kako je to određeno izrekom presude.

Istovremeno prema okrivljenom Draganu Duliću, na osnovu odredbe člana 87. Krivičnog zakonika, izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta izvršenja krivičnog dela, bliže navedenih u izreci presude i okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem, kao i sudskog paušala u iznosu od po 50.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Stavom drugim izreke presude, prema okrivljenom Anti Kamenjaševiću na osnovu odredbe člana 422. stav 1. tačka 2) ZKP odbijena je optužba da je izvršio krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Stavom trećim izreke presude, odbijene su kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal Kto 14/21 od 14.10.2021. godine, branioca okrivljene Branke Keravica, advokata Nikole Todorovića i u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenog Dragana Dulića, advokata Dragana Plazinića i Ilije Popovića, branioca okrivljenog Ante Kamenjaševića, advokata Vladete Tomanovića i branioca okrivljenog Danijela Čalića, advokata Jovice Kovačevića i prvostepena presuda je u oslobađajućem delu, koji se odnosi na okrivljenog Radoslava Olujića potvrđena, a u preostalom delu ostaje neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Dragana Dulića, advokat Ilija Popović zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog Dragana Dulića, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Dulića, je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Dulića ističe se da je optužnim aktom Tužioca za organizovani kriminal ovom okrivljenom, pored ostalog, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. Krivičnog zakonika, o kom krivičnom delu prvostepeni, a ni drugostepeni sud uopšte nije odlučivao.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje da pravnosnažnim presudama nije potpuno rešen optužbe, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Tačni su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je optužnicom Tužioca za organizovani kriminal, pored ostalog, okrivljenom Draganu Duliću stavljeno na teret i izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, ali ne i krivičnog dela iz člana 346. stav 5. KZ, što netačno govori branilac okrivljenog. Iz spisa predmeta proizilazi da je ovo krivično delo u dispozitivu optužnog akta Kt 14/11 od 01.12.2011. godine, po kojoj je postupao sud, opisano radnjama koje predstavljaju organizovanje i članstvo u organizovanoj kriminalnoj grupi i da su iste radnje opisane u okviru pojedinačnih radnji izvršenja krivičnog dela teška krađa i shodno zakonu koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela, kvalifikovane kao krivično delo iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, koje postoji kada je ovo krivično delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe.

Imajući u vidu da je postojanje organizovane kriminalne grupe preduslov za kvalifikovanje radnji okrivljenog kao krivično delo iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1) Krivičnog zakonika („Sl. Glasnik RS“ br. 72/09), odnosno obeležje tog dela i osnov za strože kažnjavanje, to je postojanje grupe kao obeležje tog krivičnog dela „konzumiralo“ samo organizovanje ili pripadnost grupi kao posebnog krivičnog dela, o čemu je na strani 52. u stavu četvrtom svoje odluke, jasne i dovoljne razloge izneo prvostepeni sud.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama u potpunosti je rešen predmet optužbe. Naime, u konkretnom slučaju je pravnosnažnim presudama odlučeno o svim tačkama optužbe, a zaključak prvostepenog i drugostepenog suda da radnje okrivljenog Dragana Dulića ispunjavaju sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, koje obuhvata i obeležja krivičnog dela iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika čime je ostvaren „zakonski supsidijaritet“, i da samim tim nema osnova za posebno odlučivanje o krivičnom delu udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. Krivičnog zakonika. Ovo posebno imajući u vidu da sud, u smislu člana 420. stav 2. ZKP nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i ukoliko ostaje u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, ovlašćen je da menja kvalifikaciju, pri čemu je navedena izmena izvršena u korist okrivljenog.

S obzirom na navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, na koju se se suprotnim navodima branioca iznetim u zahtevu za zaštitu zakonitosti, neosnovano ukazuje.

U ostalom delu, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i ističe da je nejasno kako se okrivljeni Dragan Dulić kod pojedinih radnji izvršenja nalazi u ulozi organizatora organizovane kriminalne grupe, a kod nekih radnji u ulozi podstrekača, kao i da je zaključak suda o „postojanju sumnje da bi okrivljeni Dragan Dulić učinio krivična dela za koja se tereti“, protivrečan izreci.

Pored ovoga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti iznosi sopstveno mišljenje vezano za ocenu izvedenih dokaza, u smislu člana 419. stav 2. ZKP i osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu mogućnosti organizovanja organizovane kriminalne grupe od strane okrivljenog u periodu utvrđenom izrekom presude, kao i zaključak suda o nesumnjivom postojanju ili nepostojanju činjenica zasnovanih na objektivnim merilima rasuđivanja, što predstavlja povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede članova 440. i 419. stav 2. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje i ocenu ovih povreda, nije upuštao.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se istaknuta povreda konkretno sastoji, pa ni bliže određivanje naredbe za primenu mere nadzora. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo paušalno ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu istaknute povrede, koja u smislu člana 484. ZKP, nema propisan sadržaj, nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nalazeći da je neblagovremena. Ovo iz razloga što iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 16/21 od 17.06.2022. godine primio 04.10.2022. godine, a da je njegov branilac, advokat Ilija Popović, dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti podneo putem pošte 04.11.2022. godine, odnosno nakon proteka roka od 30 dana propisanog odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                  Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić