O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1 br 82/16 od 10.12.2018. godine, u stavu I, okrivljeni Darko Šarić, Goran Soković, Željko Vujanović, Marko Pandrc, Nikola Dimitrijević, Miloš Cajić, Nenad Novaković, Boško Nedić, Petar Obradović, Nebojša Sretenović, Mihajlo Đoković, Rodoljub Radulović, Marko Račić, Vladimir Račić, Borislav Tunjić, Milan Milovac, Živko Sibinski, Darko Tošić, svedok saradnik BB, svedok saradnik VV i svedok saradnik AA, oglašeni su krivim da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) u saizvršilaštvu u produženom trajanju u vezi sa članom 33. i 61. istog Krivičnog zakonika, svedok saradnik VV oglašen je krivim da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05), okrivljeni Boban Stojiljković oglašen je krivim da je izvršio krivično delo nedozvoljeno nošenje oružja iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, okrivljeni Marko Dabović, okrivljeni Nenad Novaković i svedok saradnik BB oglašeni su krivim da su izvršili svaki po jedno krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa je okrivljenom Nenadu Novakoviću za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) u produženom trajanju u saizvršilaštvu u vezi člana 61. i 33. istog Krivičnog zakonika, utvrđena pojedinačna kazna zatvora u trajanju od 12 godina i 6 meseci, a za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pojedinačna kazna zatvora u trajanju od 1 godine, te daljom primenom odredbi člana 4, 22, 42, 45. i 60. Krivičnog zakonika i člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine), u vezi sa članom 504t Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 70/01... 76/10), svedoku saradniku VV za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) u produženom trajanju u saizvršilaštvu u vezi sa članom 61. i 33. istog Krivičnog zakonika, utvrđena pojedinačna kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, a za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) pojedinačna kazna zatvora u trajanju od 4 meseca, svedoku saradniku BB za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) u produženom trajanju u saizvršilaštvu u vezi sa članom 61. i 33. istog Krivičnog zakonika pojedinačna kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, a za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ pojedinačna kazna zatvora u trajanju od 3 meseca, pa su primenom navedenih zakonskih članova, te odredbe člana 60. Krivičnog zakonika za napred navedena izvršena krivična dela osuđeni:

-okrivljeni Darko Šarić, na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 17.03.2014. godine kada je lišen slobode pa na dalje,

-okrivljeni Goran Soković, na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina,

-okrivljeni Željko Vujanović, na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 15.10.2009. godine do 23.05.2014. godine, kao i vreme provedeno uz primenu mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nazor koja se mu se računa od 23.05.2014. godine pa nadalje,

-okrivljeni Marko Pandrc, na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina i 6 meseci,

-okrivljeni Nikola Dimitrijević, na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina,

-okrivljeni Miloš Cajić, na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina i 6 meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 12.01.2010. godine do 03.02.2014. godine, kao i vreme provedeno uz primenu mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor koja se mu se računa od 03.02.2014. godine pa nadalje, kao i vreme provedeno u ekstracionom pritvoru, a po osnovu ovog postupka,

-okrivljeni Darko Tošić, na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.09.2016. godine do 27.01.2017. godine, kada je pušten na slobodu nakon dostavljanja dokaza da je uplaćeno jemstvo određeno rešenjem ovoga suda K. Po1 br 82/16 od 24.01.2017. godine, a kojim je zamenjen pritvor u kome se nalazio, kao i vreme provedeno u ekstracionom pritvoru u periodu od 03.07.2015. godine do 31.08.2016. godine,

-okrivljeni Nenad Novaković, na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina,

-okrivljeni Boško Nedić, na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina,

-okrivljeni Petar Obradović, na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru koji mu se računa od 10.11.2017. godine pa nadalje,

-okrivljeni Nebojša Sretenović, na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru koji mu se računa od 06.11.2017. godine pa nadalje,

-okrivljeni Mihajlo Đoković, na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru koji mu se računa od 22.05.2015. godine, kao i vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u periodu od 28.04.2015. godine do 22.05.2015. godine, kao i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor kojom mu je pritvor zamenjen od 20.10.2015. godine do 10.07.2018. godine, kada mu je mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor zamenjena merom zabrane napuštanja boravišta,

-okrivljeni Rodoljub Radulović, na kaznu zatvora u trajnju od 11 godina,

-okrivljeni Marko Račić, na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci,

-okrivljeni Vladimir Račić, na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci,

-okrivljeni Borislav Tunjić, na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.01.2010. godine do 21.10.2013. godine, i vreme po meri zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor od 21.10.2013. godine do 14.11.2014. godine, kada je ova mera zamenjena merom zabrane napuštanja boravišta,

-okrivljeni Milan Milovac, na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina i 6 meseci,

-okrivljeni Živko Sibinski, na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 04.02.2013. godine do 29.04.2014. godine,

-svedok saradnik BB, na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.10.2011. godine do 06.06.2012. godine,

-svedok saradnik AA, na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.01.2010. godine do 25.06.2010. godine,

-svedok saradnik VV, na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.10.2009. godine do 12.08.2010. godine,

-okrivljeni Boban Stojiljković za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 14.04.2011. godine do 01.07.2014. godine,

-okrivljeni Marko Dabović, za krivično delo iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 14.04.2011. godine do 30.06.2014. godine.

Istom presudom, na osnovu člana 262. stav 2. u vezi člana 264. stav 1. ZKP obavezani su okrivljeni da nadoknade troškove krivičnog postupka i određeno da će odluka o visini troškova krivičnog postupka biti doneta u formi posebnog rešenja kada se pribave tačni i precizni podaci o njihovoj visini.

Navedenom presudom na osnovu člana 264. stav 3. ZKP i člana 27. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima („Službeni glasnik RS“, broj 57/03 i 69/11) obavezani su okrivljeni Darko Šarić, Goran Soković, Željko Vujanović, Marko Pandrc, Nikola Dimitrijević, Darko Tošić, Miloš Cajić, Nenad Novaković, Boško Nedić, Petar Obradović, Nebojša Sretenović, Mihajlo Đoković, Rodoljub Radulović, Marko Račić, Vladimir Račić, Borislav Tunjić, Milan Milovac, Živko Sibinski, Boban Stojiljković, Marko Dabović, svedok saradnik BB, svedok saradnik VV i svedok saradnik AA da na ime paušala plate sudu iznos od po 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom u stavu II izreke, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP okrivljeni Boban Stojiljković i okrivljeni Marko Dabović, oslobođeni su od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. Krivičnog zakonika i krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/09 od 30.09.2009. godine).

Navedenom presudom na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP okrivljeni Mirko Knežević i okrivljeni Miloš Nikolić oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela u saizvršilaštvu iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ.

Istom presudom u stavu III izreke, na osnovu odredbe člana 422. stav 3. ZKP u odnosu na okrivljenog Miloša Nikolića odbijena je optužba da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ.

Navedenom presudom odlučeno je da u II i III stavu ove presude troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Na osnovu odredbe člana 425a ZKP okrivljenima Darku Šariću, Petru Obradoviću i Nebojši Sretenoviću produžen je pritvor i određeno da pritvor može trajati do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi, dok je na osnovu člana 209. stav 4. ZKP, okrivljenima Željku Vujanoviću i Milošu Cajiću produžena mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor, koje mogu trajati dok postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenih na izdržavanje krivične sankcije koje se sastoji u lišenju slobode.

Istom presudom odbijen je predlog zamenika Tužioca za organizovani kriminal da se protiv okrivljenih Nikole Dimitrijevića, Željka Vujanovića, Miloša Cajića, Borislava Tunjića, Bobana Stojiljkovića, Marka Dabovića, Darka Tošića i Živka Sibinskog odredi pritvor saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, kao neosnovan, a u odnosu na okrivljene Gorana Sokovića, Marka Pandrca, Boška Nedića, Nenada Novakovića, Milana Milovca, Marka Račića, Vladimira Račića i Rodoljuba Radulovića odbačen je kao nedozvoljen predlog da se pritvor produži.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 22/19 od 12.06.2020. godine, u stavu I, povodom žalbi branilaca okrivljenog Darka Šarića, advokata Danila Šarića, advokata Dejana Lazarevića i advokata Gorana Jovandića, okrivljenog Željka Vujanovića i branioca svedoka saradnika AA, advokata Branka Armenka, a po službenoj dužnosti u odnosu na svedoke saradnike BB i VV, primenom odredbe člana 454. ZKP, povodom žalbi branioca okrivljenog Nenada Novakovića, advokata Milana Birmana i branioca okrivljenog Milana Milovca, advokata Milana Birmana, u skladu sa odredbom člana 451. stav 2. tačka 1) ZKP i delimičnim usvajanjem žalbi Tužilaštva za organizovani kriminal, branioca okrivljenih Darka Šarića, Nikole Dimitrijevića i Darka Tošića, advokata Radoslava Baćovića, branioca okrivljenog Gorana Sokovića, advokata Marka Kljajevića, branilaca okrivljenog Željka Vujanovića, advokata Dalibora Katančevića i advokata Momčila Minića, branioca okrivljenog Marka Pandrca, advokata Milana Vujina, branioca okrivljenog Nikole Dimitrijevića, advokata Dejana Lazarevića, branioca okrivljenog Boška Nedića, advokata Miljane Perendije, branioca okrivljenog Petra Obradovića, advokata Marka Jankovića, branilaca okrivljenog Nebojše Sretenovića, advokata Nemanje Vasiljevića i advokata Sofije Ilić, branioca okrivljenog Mihajla Đokovića, advokata Stevana Protića, branilaca okrivljenog Rodoljuba Radulovića, advokata Velislava Milutinovića i advokata Marka Milutinovića, okrivljenog Borislava Tunjića i njegovog branioca advokata Dragana Plazinića, branioca okrivljenog Živka Sibinskog, advokata Ljiljane Ćesarović i branioca okrivljenog Darka Tošića, advokata Danila Šarića, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1 82/16 od 10.12.2018. godine u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o kaznama, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje našao, da se u krivičnopravnim radnjama okrivljenih Darka Šarića, Gorana Sokovića, Željka Vujanovića, Marka Pandrca, Nikole Dimitrijevića, Nenada Novakovića, Boška Nedića, Petra Obradovića, Nebojše Sretenovića, Mihajla Đokovića, Rodoljuba Radulovića, Borislava Tunjića, Milana Milovca, Živka Sibinskog i Darka Tošića, svedoka saradnika BB, svedoka saradnika VV i svedoka saradnika AA, stiču sva zakonska obeležja po jednog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/05), za koje ih je prvostepeni sud oglasio krivim u stavu I izreke, pa ih je primenom navedenog zakonskog propisa i odredaba člana 4, 42. i 45. KZ osudio i to: okrivljenog Darka Šarića na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 17.03.2014. godine pa na dalje, okrivljenog Gorana Sokovića na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, okrivljenog Željka Vujanovića na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina u koju mu se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru u periodu od 15.10.2009. godine do 23.05.2014. godine, kao i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor od 23.05.2014. godine, okrivljenog Marka Pandrca na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i 6 meseci, okrivljenog Nikolu Dimitrijevića na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, okrivljenog Darka Tošića na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 03.07.2015. godine do 31.08.2016. godine i vreme provedeno u pritvoru od 01.09.2016. godine pa do 27.01.2017. godine, kada je pušten na slobodu uz uplaćeno jemstvo kojim je zamenjen pritvor, okrivljenog Nenada Novakovića na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, okrivljenog Boška Nedića na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i 6 meseci, okrivljenog Petra Obradovića na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u od 10.11.2017. godine pa nadalje, okrivljenog Nebojšu Sretenovića na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 06.11.2017. godine, okrivljenog Mihajla Đokovića na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 6 meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.05.2015. godine, kao i vreme provedeno u ekstradicionom u pritvoru u periodu od 28.04.2015. godine do 22.05.2015. godine, kao i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor u periodu od 20.10.2015. godine do 10.07.2018. godine, kada mu je mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor zamenjena merom zabrane napuštanja boravišta, okrivljenog Rodobulja Radulovića na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, okrivljenog Borislava Tunjića na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 6 meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.01.2010. godine do 21.10.2013. godine i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor u periodu od 21.10.2013. godine do 14.11.2014. godine, kada mu je ova mera zamenjena merom zabrane napuštanja boravišta, okrivljenog Milana Milovca na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, okrivljenog Živka Sibinskog na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 6 meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 04.02.2013. godine do 29.04.2014. godine, svedoka saradnika BB na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.10.2011. godine do 06.06.2012. godine, svedoka saradnika AA na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 27.01.2010. godine do 25.06.2010. godine, a svedoku saradniku VV prethodno je za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, a za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) zadržana je kao pravilno utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci u koju kaznu mu se uračuvana vreme provedeno u pritvoru u periodu od 20.10.2009. godine do 12.08.2010. godine.

Navedenom presudom, u preostalom delu, žalbe Tužilaštva za organizovani kriminal, branioca okrivljenih Darka Šarića, Nikole Dimitrijevića, Darka Tošića, advokata Radoslava Baćovića, branioca okrivljenog Gorana Sokovića, advokata Marka Kljajevića, branilaca okrivljenog Željka Vujanovića, advokata Dalibora Katančevića i advokata Momčila Minića, branioca okrivljenog Marka Pandrca, advokata Milana Vujina, branioca okrivljenog Nikole Dimitrijevića, advokata Dejana Lazarevića, branioca okrivljenog Nenada Novakovića, advokata Milana Birmana, branioca okrivljenog Boška Nedića, advokata Miljane Perendija, branioca okrivljenog Petra Obradovića, advokata Marka Jankovića, branilaca okrivljenog Nebojše Sretenovića, advokata Nemanje Vasiljevića i advokata Sofije Ilić, branioca okrivljenog Mihajla Đokovića, advokata Stevana Protića, branilaca okrivljenog Rodoljuba Radulovića, advokata Velislava Milutinovića i advokata Marka Milutinovića, okrivljenog Borislava Tunjića i njegovog branioca advokata Dragana Plazinića, branioca okrivljenog Milana Milovca, advokata Milana Birmana, branioca okrivljenog Živka Sibinskog, advokata Ljiljane Ćesarović i branioca okrivljenog Darka Tošića, advokata Danila Šarića, kao i žalbe branilaca okrivljenog Darka Šarića, advokata Danila Šarića, advokata Dejana Lazarevića i advokata Gorana Jovandića, okrivljenog Željka Vujanovića i branioca svedoka saradnika AA, advokata Branka Armenka, odbijene su kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Istom presudom u stavu II izreke, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Marka Dabovića, advokata Dejana Lazarevića, a povodom žalbi okrivljenog Marka Dabovića i branioca okrivljenog Nenada Novakovića, advokata Milana Birmana, u odnosu na okrivljenog Nenada Novakovića i svedoka saradnika BB primenom odredbe člana 454. ZKP, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1 82/16 od 10.12.2018. godine u odnosu na krivičnopravne radnje opisane pod tačkom 1.7, tako da glasi da se prema okrivljenima Marku Daboviću, Nenadu Novakoviću i svedoku saradniku BB na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) ZKP odbija optužba da su izvršili svaki po jedno krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kao i da troškovi postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Navedenom presudom u stavu III izreke, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog Miloša Cajića i njegovog branioca advokata Milana Vujina preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1 br 82/16 od 10.12.2018. godine, u odnosu na okrivljenog Miloša Cajića, pa je okrivljeni Miloš Cajić oglašen krivim da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 6 meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u periodu od 06.11.2009. godine do 12.01.2010. godine, u pritvoru u periodu od 12.01.2010. godine do 03.02.2014. godine, kao i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor od 03.02.2014. godine do 16.10.2019. godine, kada mu je ova mera zamenjena merom zabrane napuštanja boravišta.

U stavu III navedene presude, obavezan je okrivljeni Miloš Cajić da plati Apelacionom sudu u Beogradu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka ove presude, kao i da plati troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će odlučiti prvostepeni sud posebnim rešenjem, dok su žalbe okrivljenog Miloša Cajića i njegovog branioca advokata Milana Vujina u preostalom delu odbijene kao neosnovane.

U stavu IV navedene presude, usvajanjem žalbi branioca okrivljenog Marka Račića, advokata Vladimira Gajića i branioca okrivljenog Vladimira Račića, advokata Živorada Lekića, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1 br 82/16 od 10.12.2018. godine, u odnosu na okrivljene Marka Račića i Vladimira Račića, tako da je prema okrivljenom Marku Račiću i Vladimiru Račiću na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba da su izvršili krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. KZ, a okrivljeni Marko Račić i Vladimir Račić su na osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) i određeno je da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Stavom V navedene presude, usvajanjem žalbi okrivljenog Bobana Stojiljkovića i njegovog branioca Dejana Lazarevića preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1 br 82/16 od 10.12.2018. godine u odnosu na okrivljenog Bobana Stojiljkovića u osuđujućem delu, vezano za krivičnopravne radnje opisane u tački 1.6 izreke prvostepene presude, tako da je okrivljeni Boban Stojiljković na osnovu odrebe člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i određeno je da troškovi postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Miloša Cajića, advokat Milan Vujin, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu i drugostepenu presudu ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku Apelacionom sudu u Beogradu;

-branilac okrivljenog Boška Nedića, advokat Miljana Perendija, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 6. stav 4. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu i drugostepenu odluku i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da prvostepenu i drugostepenu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku, a da se u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi odlaganje izvršenja pravnosnažne presude;

- branilac okrivljenog Borislava Tunjića, advokat Dragan Plazinić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje drugostepenom sudu, ali pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači pobijane presude, tako što će odbaciti optužnicu KTS. br. 17/09 od 12.04.2010. godine u odnosu na okrivljenog Borislava Tunjića;

- branilac okrivljenog Željka Vujanovića, advokat Dalibor Katančević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4), 9) i 10) i stav 2. tačka 1) ZKP, kao i povreda zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu i to veću u drugom sastavu, kao i da obavesti branioca o održavanju sednice veća i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine, shodno članu 488. stav 2. i 3. ZKP;

-branilac okrivljenog Rodoljuba Radulovića, advokat Velislav Milutinović, zbog povreda člana 449. i 450. ZKP u vezi člana 74. i 438. stav 1. tačka 5) ZKP, člana 8. do 10. KZ RS, i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na novi postupak, a da branioc bude obavešten o sednici veća radi dodatnog razjašnjenja navoda;

-branioci okrivljenog Darka Šarića, advokati Radoslav Baćović i Danilo Šarić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4, 5, 9) i 10) i stav 2. tačka 1, 2) i 3) ZKP, povrede članova 15, 16, 68, 71, 74, 84, 449. stav 2, 450. stav 6. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, a da se u smislu člana 488. stav 3. ZKP odloži odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude;

-branilac okrivljenog Darka Šarića, advokat Dejan Lazarević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 2), 7) i 9) ZKP i povreda zakona iz člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači ili da preinači samo drugostepenu presudu i okrivljenog Darka Šarića oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku drugostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem;

-branilac okrivljenog Nikole Dimitrijevića, advokat Dejan Lazarević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 2), 7) i 9) i povrede zakona iz člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači ili da preinači samo drugostepenu presudu i okrivljenog Nikolu Dimitrijevića oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku drugostepenom sudu takođe pred potpuno izmenjenim većem;

-branilac okrivljenog Petra Obradovića, advokat Marko Janković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 2), 7) i 9) ZKP i povreda zakona iz člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači ili da preinači drugostepenu presudu i okrivljenog Petra Obradovića oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku drugostepenom sudu takođe pred potpuno izmenjenim većem;

-branilac okrivljenih Milana Milovca i Nenada Novakovića, advokat Milan Birman, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5), 7) i 11) i stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, člana 74. u vezi člana 449. i 450. ZKP, člana 83. stav 1. u vezi člana 16. stav 5. ZKP, člana 82. stav 2. ZKP, povrede člana 462. stav 3. ZKP, povreda zakona iz člana 439. ZKP u vezi člana 10. u vezi člana 8. stav 1. ZKP i člana 112. KZ, kao i članova 504a, 504e, 504ž i 504z ZKP („Službeni list SRJ“, broj 70/01... 40/07 i dr), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovi postupak i odlučivanje, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem;

-branilac okrivljenog Mihajla Đokovića, advokat Stevan Protić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu odnosno da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i donese oslobađajuću presudu ili da preinači drugostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što će okrivljenom Mihajlu Đokoviću izreći jedinstvenu kaznu zatvora shodno članu 62. u vezi člana 60. KZ, a pri tome uzimajući kao utvrđene izdržanu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina koju je okrivljeni izdržao u Italiji i kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 6 meseci izrečenu presudom drugostepenog suda;

-branilac okrivljenog Gorana Sokovića, advokat Marko Kljajević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev na osnovu člana 416. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP, odbaci optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal KTS. br. 17/09 od 12.04.2010. godine, KTS. br. 17/09 od 24.03.2011. godine, KT. br. 26/10 od 17.05.2011. godine, KTS. br. 17/09 od 27.06.2011. godine, KT. br. 7/11 od 14.10.2011. godine i KT. br. 27/11 od 26.10.2012. godine u odnosu na ovog okrivljenog, jer Viši sud u Beogradu po članu 47. Zakona o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS“, br. 20 od 19.03.2009. godine) nije imao pravo da državljaninu Republike Crne Gore, okrivljenom Goranu Sokoviću sudi u odsustvu ili da preinači drugostepenu presudu u stavu I, tako što će okrivljenog Gorana Sokovića osloboditi od optužbe za krivičnopravne radnje navedene u stavu I prvostepene presude za izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05...) ili da ukine drugostepenu presudu u stavu I izreke presude u odnosu na okrivljenog Gorana Sokovića i predmet vrati drugostepenom sudu. Navedeni zahtev dopunjen je dana 14.12.2020. godine;

-branioci okrivljenog Nebojše Sretenovića, advokati Nemanja Vasiljević i Sofija Ilić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane odluke i okrivljenog oslobodi od optužbe;

- branioci okrivljenog Darka Tošića, advokati Radoslav Baćović i Danilo Šarić, zbog povrede zakona u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) stav 2. i 4. ZKP, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4, 5, 9) i 10) i stav 2. tačka 1) ZKP, člana 15, 16. stav 2, 68, 71, 74, 83, 84, 419, 446, 449. i 450. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno prvostepenom ili drugostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem koje će biti nepristrasno, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži ili prekine u skladu sa članom 488. stav 3. ZKP;

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Darka Šarića, advokata Radoslava Baćovića i Danila Šarića je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Šarića, advokata Radoslava Baćovića i Danila Šarića drugostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, navodima da su u donošenju te presude učestvovale sudije Milimir Lukić, kao predsedik veća i Bojana Paunović, kao član veća, koji su u istom svojstvu doneli odluke kojima je odlučivano o žalbama branioca okrivljenog Darka Šarića na rešenja o produženju pritvora. U zahtevu se navodi da je u obrazloženjima navedenih rešenja izražen stav ovih sudija o postojanju opravdane sumnje da je okrivljeni Darko Šarić jedan od organizatora kriminalne grupe, da je imao planirane i česte kontakte sa licima koja su osnovano sumnjiva da su pripadanici te organizovane kriminalne grupe, a koja su bila u bekstvu, a da je grupa za potrebe svog rada i delovanja, svojim pripadnicima stavila na raspolaganje falsifikovane putne isprave, kao i da je ta organizovana kriminalna grupa od prodaje opojnih droga ostvarila profit od više miliona evra, da je delovala duže vreme, iskazujući upornost u delovanju, zbog čega je nepristrasnost sudija Milimira Lukića i Bojane Paunović dovedena u pitanje, pa ih je trebalo izuzeti od odlučivanja u drugostepenom postupku i prilikom donošenja drugostepene presude.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 22/19 od 12.06.2020. godine doneta u veću sastavljenom od sudija Milimira Lukića, kao predsednika veća, Bojane Paunović, mr Sretka Jankovića, Vesne Petrović i Tatjane Vuković, kao članova veća.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 226/17 od 25.10.2017. godine doneto u veću sastavljenom od sudija Milimira Lukića, kao predsednika veća, Nadežde Mijatović i Bojane Paunović, kao članova veća.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 222/18 od 15.10.2018. godine doneto u veću sastavljenom od sudija Milimira Lukića, kao predsednika veća, Nade Zec i Bojane Paunović, kao članova veća.

Iz obrazloženja rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 226/17 od 25.10.2017. godine i Kž2 Po1 222/18 od 15.10.2018. godine, proizilazi da po nalaženju suda postoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom Darku Šariću propisani odredbom člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog postojanja opravdane sumnje da je ovaj okrivljeni jedan od organizatora kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, i da je u tom svojstvu imao planirane i česte kontakte sa licima koja su osnovano sumnjiva da su pripadnici te organizovane grupe, koja se još uvek nalaze u bekstvu, a da postoji opravdana sumnja da je navedena organizovana kriminalna grupa za potrebe svog rada i delovanja svojim pripadnicima stavljala na raspolaganje falsifikovane putne isprave... kao i da postoji opravdana sumnja da je ova organizovana kriminalna grupa od prodaje opojne droge ostvarila profit od više desetina miliona evra, a da najveći deo tog novca do sada nije pronađen i za koji postoji opravdana sumnja da je i dalje dostupan svim pripadnicima organizovane kriminalne grupe koji se nalaze u bekstvu, pa i okrivljenom Darku Šariću, na šta nesumljivo ukazuje njegovo uspešno višegodišnje skrivanje, a što bi okrivljeni u slučaju puštanja na slobodu mogao da iskoristi za bekstvo i skrivanje od državnih organa Republike Srbije, radi izbegavanja krivičnog gonjenja.

Iz navedenih obrazloženja takođe proizilazi da po nalaženju suda postoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom Darku Šariću propisani odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, zbog postojanja opravdane sumnje da je organizovana kriminalna grupa postojala i delovala duže vreme, da se okrivljenom Darku Šariću stavlja na teret da je u okviru te grupe, kao njen organizator, u dužem vremenskom periodu preduzeo veći broj radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ, angažovanjem većeg broja lica na teritoriji Zapadne Evrope i Južne Amerike, što govori o iskazanoj naročitoj upornosti u delovanju, pa uzimajući u obzir i raniju osuđivanost ovog okrivljenog, to sve ukazuje da bi okrivljeni puštanjem na slobodu mogao ponoviti isto ili istorodno krivično delo.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim (tačka 1), 2) i 3) ili kada je imao određene procesne uloge u tom istom predmetu (tačka 4) ... ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak) – odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeća u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristranosti sudije.

Odlučivanje o pritvoru, kao najstrožijoj meri obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema odredbama člana 210. do 216. ZKP podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u okviru kojih razloga spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo.

Kriterijumi za ocenu nepristrasnosti sudije prilikom odlučivanja, obuhvataju subjektivni test nepristrasnosti, koji pretpostavlja ličnu nepristrasnost sudije, dok se ne dokaže suprotno i objektivni test nepristranosti, kod koga se utvrđuje postojanje ili utvrđivanje činjenica koje mogu izazvati dilemu o nepristrasnosti suda, sasvim odvojeno od ličnog ponašanja bilo kog od članova sudskog veća i obuhvata i situacije funkcionalne prirode pri obavljanju različitih službenih funkcija.

U slučaju da je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre učešća u donošenju presude u istom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, postoji opravdana bojazan da taj sudija nije nepristrasan, a stepen njegove nepristrasnosti se ceni u skladu sa obimom i prirodom ranije donetih odluka.

Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Šarića, advokata Radoslava Baćovića i Danila Šarića, Vrhovni kasacioni sud je posebno imao u vidu relevantne odluke Evropskog suda za ljudska prava, prema kojima se ne može uvek smatrati da činjenica da je sudija u krivičnom postupku i pre suđenja u pojedinom predmetu donosio odluke, uključujući i odluke o pritvoru, opravdava strah da nije nepristrasan, te da je ono što je bitno opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije stav 30, Nortier protiv Holandije stav 33, Sainte Marie protiv Francuske stav 32. i Dragojević protiv Hrvatske stav 114. do 118.) a da se u svakom predmetu, posebno ceni kao relevatno pitanje, u kojoj je meri sudija cenio okolnosti predmeta i krivičnu odgovornost, odnosno pitanje krivice, kada je odlučivao o pritvoru (na primer u predmetu Jasinski protiv Poljske stav 54. do 58. u kojem je utvrđeno da sud nije učinio povredu člana 6. stav 1. Konvencije, dok je u predmetu Romenskiy protiv Rusije stav 28. do 30. Evropski sud za ljudska prava utvrdio povredu člana 6. stav 1. Konvencije).

Pitanje mere i odluke o pritvoru posebno je razjašnjeno u pitanju Haushildt protiv Danske u kome je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u slučaju funkcionalnog postupanja sudije u različitim fazama postupka i donošenja odluka koje su se, između ostalog ticale produženja pritvora. Između ostalog, u ovoj odluci je navedeno da je prema domaćem zakonodavstvu, sudija odlučujući o pritvoru, morao da ceni da postoji „posebno potvrđena sumnja“ da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, te da je značenje ovog izraza zvanično objašnjeno u smislu da sudija mora biti uveren da postoji „vrlo visok stepen jasnoće“ po pitanju krivice (stav 34. do 35), i da stoga razlika između pitanja koje sudija mora da reši prilikom odlučivanja o pritvoru, vezano za krivicu i pitanja o kojima će morati da odluči prilikom presuđenja, postaje nejasna, zbog čega je Evropski sud za ljudska prava i utvrdio da je pitanje nepristrasnosti suda moglo da pobudi sumnju, te da u datom slučaju postoje posebne okolnosti koje su dovele do zaključka da postoji povreda člana 6. stav 1. Konvencije.

Iz navedenog jasno proizilazi da je, u svakom pojedinačnom predmetu relevantno pitanje, u kojoj meri je sudija cenio okolnosti predmeta i krivicu okrivljenog kada je odlučivao o pritvoru. Pitanje pristranosti sudije u vezi sa njegovim prethodnim učestvovanjem u postupku, vezano za protek vremena od prethodnog postupanja u istom postupku, nije samo po sebi dodatna mera zaštite od pristranosti (Davidsons i Savins protiv Latvije stav 57.), jer nepristranost sudije u svakom posebnom slučaju mora biti objektivno ispitana.

U konkretnom slučaju u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Šarića, advokata Radoslava Baćovića i Danila Šarića, najvažnije pitanje je ono vezano za upuštanje veća drugostepenog suda u ocenu krivice okrivljenog.

Članom 2. tačka 18. ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19. istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Prema odredbi člana 211. stav 1. ZKP pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinio krivično delo, a koji stepen sumnje se ne menja u zakonskim odredbama vezanim za pritvor, nakon podizanja optužnice.

U obrazloženjima rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 226/17 od 25.10.2017. godine i Kž2 Po1 222/18 od 15.10.2018. godine u čijim donošenjima su učestvovale sudije Milimir Lukić, kao predsednik veća, i Bojana Paunović, kao član veća, obrazloženo je postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni Darko Šarić jedan od organizatora kriminalne grupe, da je bio u kontaktu sa licima koja su osnovano sumnjiva da su pripadnici te grupe, da postoji opravdana sumnja da je grupa od prodaje opojne droge ostvarila profit, da je u okviru te grupe kao organizator u dužem vremenskom periodu preduzeo veći broj radnji izvršenja krivičnog dela angažovanjem većeg broja lica, da je iskazana naročita upornost u delovanju, što znači da je postojanje opravdane sumnje opisana na relativno detaljan način, a koji oblik sumnje je veći od postojanja osnovane sumnje čije postojanje je neophodno prilikom odlučivanja o pritvoru.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sudije Milimir Lukić i Bojana Paunović su obrazlažući postojanje opravdane sumnje u rešenjima o produženju pritvora okrivljenom Darku Šariću, izrazili visok stepen jasnoće u pogledu krivice ovog okrivljenog, kao i cele organizovane kriminalne grupe, u većoj meri nego što je to neopohodno za donošenje odluke o pritvoru.

Utvrđenje postojanja opravdane sumnje podrazumeva da su sudije Milimir Lukić i Bojana Paunović ocenile da postoji skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju, a opravdana sumnja predstavlja kvalitet sumnje koji opravdava podizanje optužbe, pa se utvrđenje postojanje takvog kvaliteta sumnje kod određenog sudije može upodobiti procesnoj ulozi sudije prilikom potvrđivanja optužnice, koja procesna uloga predstavlja osnov za obavezno izuzeće propisano odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iako je sudija po zakonu i u skladu sa svojom funkcijom, dužan da održi poverenje u svoju nezavisnosti i nepristrasnost, formirano predubeđenje tih sudija koji su o pritvoru protiv okrivljenog odlučivale više puta, jeste takvog kvaliteta da predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, zbog čega je u konkretnom slučaju nepristranost funkcionalne prirode sudija Milimira Lukića i Bojane Paunović, dovedena u pitanje, pa su ispunjeni razlozi za obavezno izuzeće ovih sudija u postupku odlučivanja po žalbama na prvostepenu presudu.

Sudije Milimir Lukić i Bojana Paunović, u konkretnom slučaju, nisu izuzeti prilikom donošenja drugostepene presude, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu član 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava (Fey protiv Austrije, Sainte Marie protiv Francuske, Nortier protiv Holandije, Haushildt protiv Danske, Davidsons i Savins protiv Latvije, Dragojević protiv Hrvatske, Jasinski protiv Poljske i Romenskiy protiv Rusije), kao i stavove izražene u odlukama Ustavnog suda Srbije Už 4461/10 od 30.01.2014. godine i Už 12021/17 od 04.01.2020. godine i Vrhovnog kasacionog suda Kzz Rz 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine i Kzz 236/2021 od 11.03.2021. godine, drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Šarića, advokata Radoslava Baćovića i Danila Šarića, ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Šarića, advokata Radoslava Baćovića i Danila Šarića, kao osnovan, pa je u odnosu na ovog okrivljenog, a u smislu odredbe člana 489. stav 2. ZKP i u odnosu na okrivljene Gorana Sokovića, Željka Vujanovića, Marka Pandrca, Nikole Dimitrijevića, Nenada Novakovića, Boška Nedića, Petra Obradovića, Nebojše Sretenovića, Mihajla Đokovića, Rodoljuba Radulovića, Borislava Tunjića, Milana Milovca, Živka Sibinskog, Darka Tošića, Miloša Cajića i svedoke saradnike AA, BB i VV, ukinuo pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 22/19 od 12.06.2020. godine u osuđujućem delu, u stavu I i III izreke te presude i predmet, u tom delu vratio Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku, a imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sve napred navedeno ne može se odnositi na učešće sudije Sretka Jankovića u donošenju drugostepene presude, jer se veće nije upuštalo u ocenu stepena krivice okrivljenog Darka Šarića i drugih članova organizovane grupe, prilikom donošenja rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 269/18 od 27.12.2018. godine, kojim je prvostepeno rešenje o produženju pritvora okrivljenom Darku Šariću ukinuto zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP (nejasni razlozi o ispunjenosti uslova za produženje pritvora), pa se nepristrasnost sudije Sretka Jankovića u donošenju drugostepene presude, ne dovodi u pitanje.

U skladu sa napred iznetim stavom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne dovodi se u pitanje ni nepristrasnost sudije – predsednika veća Siniše Petrovića prilikom donošenja presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K. Po1 82/16 od 10.12.2018. godine, koja je prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Šarića, advokata Radoslava Baćovića i Danila Šarića dovedena u pitanje jer je ovaj sudija, pre učešća u donošenju prvostepene presude, održao ročišta za odlučivanje o sporazumima o priznanju krivičnog dela, a potom i doneo devet presuda kojima su u odnosu na druge okrivljene u ovom krivičnom predmetu ti sporazumi prihvaćeni, doneo rešenja o saslušanju tri svedoka saradnika i odlučivao u postupku za privremeno oduzimanje imovine od svedoka saradnika. Ovo stoga što prilikom preduzimanja navedenih radnji, tokom prvostepenog postupka, a koje su u svemu preduzete u skladu sa zakonom, u fokusu sudije Siniše Petrovića nije bilo pitanje postojanja opravdane sumnje da su okrivljeni, koji su kasnije oglašeni krivim prvostepenom presudom, izvršili krivična dela, pa se nepristrasnost ovog sudije prilikom donošenja prvostepene presude ne dovodi u pitanje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Miloša Cajića, Boška Nedića, Borislava Tunjića, Željka Vujanovića, Rodoljuba Radulovića, Nikole Dimitrijevića, Petra Obradovića, Milana Milovca i Nenada Novakovića, Mihajla Đokovića, Gorana Sokovića, Nebojše Sretenovića i Darka Tošića, u navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Šarića, advokata Dejana Lazarevića, kao ni u ocenu ostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Šarića, advokata Radoslava Baćovića i Danila Šarića, s obzirom da je to u ovakvoj procesnoj situaciji, bespredmetno.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                          Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić