U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije Branka Stanića, kao predsednika veća, sudije Gordane Ajnšpiler-Popović i sudije Branislave Apostolović, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca P.Ž. iz P., koga zastupa Agencija K.i s. Z.D. iz P., koju zastupa advokat N.S. iz P., ul. … br. .., protiv tuženog S. a.d. iz B. i drugotuženog A.-r. iz C., u postupku po reviziji tužioca protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 8593/2013 od 28.01.2015.godine, na sednici veća održanoj dana 12.11.2015.godine, donosi

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.8593/13 od 28.01.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Pančevu P 404/12 od 24.05.2013.godine u stavu jedan izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno je da je založna izjava Ov br. 12166/06 od 15.09.2006.godine overena pred Opštinskim sudom u Pančevu u odnosu na parcele broj …, …, … i …, upisane u list nepokretnosti broj … KO C., bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi drugotuženog. U stavu dva izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu u kojem su tražili da se utvrdi da je založna izjava Ov br. 421/06 od 06.07.2006.godine overena pred Opštinskim sudom u Pančevu, a koja ima za posledicu prodaju založnih nepokretnosti koje su bliže naznačene bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi drugotuženog, kao i u delu u kome se nalaže prvotuženom da u stečajnu masu vrati iste nepokretnosti ili isplati novčanu protivvrednost u iznosu od 1.909.468,92 evra. U stavu tri izreke, konstatovano je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

U postupku po žalbi tužioca Privredni apelacioni sud je presudom Pž 8953/13 od 28.01.2015.godine odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Pančevu P br. 404/12 od 24.05.2013.godine u drugom i trećem stavu izeke.

Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje blagovremenu i dozvoljenu reviziju iz razloga bitne povrede odredaba ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i „Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Revizijom pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje da su dve založne izjave date od strane drugotuženog bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi drugotuženog.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane nižestepenih sudova, prvotuženi tada V. a.d. B. je 06.07.2006.godine zaključila jeugovor o kreditu za kupovinu nepokretnosti sa Ž.M. iz P. (inače ocem tužioca Ž.P. iz P.) kojim mu je odobren iznos kredita od 1.500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, a kao sredstvo obezbeđenja potraživanja banke po navedenom osnovu, u slučaju dospelih neisplaćenih anuiteta, kamata, naknada i troškova, data je založna izjava, odnosno zasnovano je založno pravo-hipoteka prvog reda u korist banke, koja je konstituisana u skladu sa Zakonom o hipoteci na taksativno navedenim nepokretnostima hipotekarnog dužnika-drugotuženog. Drugotuženi je 06.07.2006.godine doneo odluku da se radi obezbeđenja novčanog potraživanja prvotuženog kao poverioca po osnovu ugovora o kreditu za kupovinu nepokretnosti zaključenog sa Ž.M. iz P. daje založna izjava u skladu sa Zakonom o hipoteci radi upisa založnog prava prvog reda na nepokretnosti u vlasništvu hipotekarnog dužnika i to na nepokretnostima upisanim u ZKUL broj … KO C., koji su taksativno navedeni, pa je u odluci konstatovano da se ovlašćuje direktor društva da u ime i za račun hipotekarnog dužnika potpiše založnu izjavu u korist davaoca kredita – prethodnika prvotuženog. Odluku su potpisala ovlašćena lica drugotuženog i overili je pečatima. Ista izjava overena je pred Opštinskim sudom u Pančevu 06.07.2006.godine te je istog dana i zaključen kupoprodajni ugovor između A.r. d.o.o. C. kao prodavca i Ž.M. iz P. kao kupca, prema kome je prodavac prodao kupcu nepokretnosti – poljoprivredno zemljište u KO C. u ukupnoj površini 400,0147 hektara specificirano u ugovoru za ukupnu cenu od 1.500.074,12 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja a prodavac se obavezao da kupcu da saglasnost da se na predmetnom poljoprivrednom zemljištu upiše založno pravo - hipoteka u korist prvotuženog radi obezbeđenja banke prema kupcu kao kreditnom dužniku. Dana 30.10.2007.godine zaključen je i aneks ugovora kojim su prodavac i kupac konstatovali da kupac kupuje navedeno poljoprivredno zemljište, prema specifikaciji parcela koje čine prilog aneksu je pridodato još novih 8 parcela. Iznos kredita od 1.500.000 evra na dan 07.07.2006.godine je iznosio 127.320.450,00 dinara, a davalac kredita je preneo na račun korisnika kredita M.Ž. 07.07.2006.godine navedeni iznos koji je primalac kredita potom uplatio na račun drugotuženog na ime cene za kupljene nepokretnosti.

Dana15.09.2006.godine Ž.M. je uzeo od prvotuženog odnosno njegovog pravnog prethodnika i drugi kredit u visini iznosa od 790.400 CHF za kupovinu nepokretnosti od trećeg lica P., u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, a u navedenom kreditu je radi obezbeđenja potraživanja banke po osnovu dospelih a neisplaćenih anuiteta kamata, naknada i troškova ugovoreno založno pravo-hipoteka prvog reda u korist banke koja će se konstituisati pre korišćenja kredita na osnovu založne izjave u skladu sa zakonom o hipoteci na navedenim nepokretnostima hipotekarnog dužnika A.r.. Dana15.09.2006.godine bez posebne odluke osnivača drugotuženog, direktor drugotuženog je potpisao navedenu založnu izjavu u ime i za račun društva kojim je radi obezbeđenja duga M.Ž. po navedenom drugom kreditu dozvolio upis založnog prava hipoteke u korist prvotuženog kao poverioca. Navedena založna izjava data je za obezbeđenje potraživanja banke po oba kredita i založene su taksativno navedene nepokretnosti koje predstavljaju nepokretnosti-parcele koje se u celosti nalaze u prvoj založnoj izjavi od 06.07.2006.godine te su tome pridodate još 4 parcele pod označenim brojevima …, …, … i … upisane u navedeni ZKUL. Navedena izjava je overena pred Opštinskim sudom u Pančevu 15.09.2006.godine, a istog dana je i zaključen kuporpodajni ugovor između primaoca kredita M.Ž. iz P. i privrednog društva P. d.o.o. iz V., kojom je Ž.M. od navedenog privrednog društva P. d.o.o. kao prodavca kupio poljoprivredna zemljišta ukupne površine 400,02 hektara navedeno u specifikaciji parcela. Ukupna vrednost prodatog poljoprivrednog zemljišta iznosila je 1.500.000 evra, a hipotekarni dužnik – drugotuženi za davanje u zalog svog poljoprivrednog zemljišta u navedenoj situaciji nije dobio ma kakvu naknadu. U izveštaju o proceni založenog poljoprivrednog zemljišta od 14.04.2009.godine, utvrđeno je da je tržišna vrednost poljoprivrednog zemljišta uzetog iz izvoda lista nepokretnosti broj … KO C. 187.047.293,00 dinara, odnosno 1.952.104 evra, a vrednost celokupnog založenog zemljišta 2.818.360 evra. Kao nesporno je utvrđno da je prvotuženi radi naplate neizmirenih dugovanja po kreditu izvršio prodaju nepokretnosti ugovorom iz 2009.godine kojim je nepokretnosti prodao trećem licu za ukupnu vrednost od 1.909.468,92 dinara, te su prodate navedene parcele u založnoj izjavi Ov br. 421/06 od 06.07.2006.godine i delom u založnoj izjavi Ov br. 12166/06 od 15.09.2006.godine otuđene, dok nisu otuđene parcele …, …, … i ….

Nižestepeni sudovi su ocenili da je tužbeni zahtev delimično osnovan u odnosu na parcele …, …, … i … upisane u ZKUL … KO C. jer su sredstva dobijenog kredita uložena za kupovinu parcela od trećeg lica Privrednog društva P. d.o.o. a ne parcela od drugotuženog kao prodavca, kako je to učinjeno sa sredstvima prvouzetog kredita, što znači da su navedene parcele kao predmet založnog prava, vlasništvo drugotuženog, poslužile kao sredstvo obezbeđenja kredita uzetog od strane Ž.M., a za kupovinu parcela od trećeg subjekta – privrednog subjekta P. d.o.o. Sredstva prvog kredita su uložena u kupovinu nepokretnosti – parcela od samog drugotuženog A.r.. Imajući navedeno u vidu, odnosno da su sredstva od prvo uzetog kredita od strane Ž.M. kao kupca nepokretnosti od drugotuženog A.r. upravo uplaćena drugotuženom A.r. kao protivvrednost parcela koje su bile predmet kupoprodaje i na kojima je izvršen upis založnog prava, to je pravilno stanovište nižestepenih sudova, koje prihvata i ovaj sud da se u pogledu navedene založne izjave nisu stekli uslovi za pobijanje iste u stečaju drugotuženog A.r. s obzirom da nije došlo do umanjenja stečajne mase prodajom navedenih nepokretnosti od strane prvotuženog-davaoca kredita jer je iznos dobijenog kredita upravo uplaćen u stečajnu masu na ime vrednosti navedenih nepokretnosti.

Kako nema umanjenja imovine stečajnog dužnika, to poverioci nisu oštećeni realizacijom navedenog založenog prava od strane davaoca kredita- prvotuženog, nije umanjena njihova mogućnost namirenja, niti su neki poverioci favorizovani, pa je stoga pravilan i zaključak nižestepenog suda da se nisu stekli zakonski uslovi za pobijane navedene pravne radnje davanja založne izjave, i nalaganja da se označene parcele vrate u stečajnu masu drugotuženog-stečajnog dužnika. Nižestepeni sudovi su usvojili zahtev u pogledu založne izjave date kao sredstvo obezbeđenja drugog iznosa kredita, jer ista nije potpisana od strane zakonskog zastupnika drugotuženog kao zalogodavca, uz odgovarajuće odluke nadležnih organa samog društva, a nije ni (kao iznos uzetog kredita) kredit za čije obezbeđenje je data poslužio za kupovinu nepokretnosti drugotuženog, već su istim kupljene parcele trećeg lica d.o.o. P. što znači da je potpisivanjem navedene založne izjave opterećena imovina drugotuženog bez poštovanja procedure predviđene Zakonom o privrednim društvima, i bez ikakve naknade odnosno dobijene koristi, što sve ukazuje na ispunjenost zakonskih uslova za pobijanje navedene pravne radnje davanje založne izjave za obezbeđenje vraćanja duga po drugom kreditu.

Date razloge nižestepenih sudova u pogledu odbijanja dela tužbenog zahteva koji se odnosi na založnu izjavu datu kao sredstvo obezbeđenja za sredstva prvog kredita, u potpunosti prihvata Vrhovni kasacioni sud imajući u vidu upravo da su sredstva navedenog kredita u ukupnom iznosu potrošena na kupovinu nepokretnosti-parcela koje su i bile predmet založne izjave, te da je stoga zapravo ušao u stečajnu masu drugotuženog ukupan iznos kredita na ime cene za navedene parcele, što znači da ista nije umanjena davanjem navedenih založnih izjava, te da se nisu stekli uslovi za pobijanje navedene pravne radnje. Pri tom pravilno je sud imao u vidu i činjenicu da je u postupku realizacije navedene hipoteke treće savesno lice došlo u posed označenih parcela kupovinom od strane prvotuženog, a u postupku vansudske realizacije hipoteke.

Pravilno su nižestepeni sudovi cenili i postojanje aktivne legitimacije tužioca Ž.P. iz P. kao vlasnika parcela u vreme vansudske realizacije založnog prava prodajom istih parcela, inače sina primaoca zajma Ž.M., nalazeći da je dokazujući u stečaju prvotuženog prijavio svoja potraživanja, tužilac dokazao i svoj pravni interes za pobijanje datih založnih izjava, a time i aktivnu legitimaciju u ovoj parnici.

Revizijski navodi tužioca da su založnom izjavom za koju je utvrđeno da su bez pravnog dejstva obuhvaćene neke parcele koje nisu prodate Ž.M. od strane drugotuženog, te da se stoga u tom delu radi o raspolaganju bez naknade koja je u smislu člana 124. Zakona o stečaju podložno pobijanju pravne radnje, tužilac nije dokazao, a teret dokazivanja ispunjenosti uslova za pobijanje je na tužiocu, pa i teret da se radi o raspolaganju bez naknade ili uz neznatnu naknadu u smislu člana 124. Zakona o stečaju, jer činjenica da privredna društva posluju u cilju sticanja dobiti uspostavlja pretpostavku da su sve radnje koje preduzimaju usmerene na ostvarenje dobiti, odnosno da su preduzete sa tom svrhom i namerom. Stoga tužilac je morao dokazati suprotno, odnosno da je navedeno uspostavljanje založenog prava učinjeno u cilju namernog oštećenja poverilaca, a što u postupku nije dokazano kako su to pravilno cenili nižestepeni sudovi. Nisu osnovani ni revizijski navodi da je prodajom u postupku vansudske realizacije hipoteke umanjena stečajna masa jer je već isplatom na ime kupoprodajne cene ukupnog iznosa prvodobijenog kredita u imovinu drugotuženog uneta protivvrednost navedenih založenih parcela- nepokretnosti, pa stoga iznos za koji je banka prodala navedene nepokretnosti u realizaciji svog založnog prava nije od uticaja na masu.

Ni revizijski navodi kojima se ukazuje da je drugom založnom izjavom zamenjena prvobitno data založna izjava nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke u situaciji u kojoj je odlukama nižestepenih sudova pravnosnažno utvrđeno da je bez pravnog dejstva druga založna izjava, odnosno založna izjava data povodom obezbeđenja drugog kredita 15.09.2006.godine, te da ista nema dejstva na stečajnu masu. Ni revizijski navodi kojima se ukazuje da u postupku nije utvrđeno da li je prodajom u postupku vansudske realizacije zaloge dobijen viši iznos cene od visine obezbeđenog potraživanja nije od uticaja na donošenje drugačije odluke jer je vrednost navedenih nepokretnosti uneta u imovinu stečajnog dužnika danom uplate cene istih od strane primaoca kredita, a što dalje ukazuje da bez obzira na postignutu cenu u realizaciji založnog prava stečajna masa nije umanjena.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.