Privredni sud u Beogradu rešenjem R4 br.451/13 od 05.06.2015 godine obavezuje protivnika predlagača da predlagaču naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 205.780,00 dinara.

Privredni apelacioni sud rešenjem Pvž br.360/15 od 24.07.2015. godine preinačuje rešenje Privrednog suda u Beogradu R4 br.451/2013 od 05.06.2015. godine kojim je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi troškove postupka u iznosu od 205.770,00 dinara tako što odbija zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž br.360/15 od 24.07.2015. godine odbijene su žalbe predlagača kao neosnovane i potvrđena rešenja prvostepenog suda R br.451/13 od 24.11.2014. godine i R 451/13 od 10.02.2015. godine.

Protiv drugostepenog rešenja kojim je pravnosnažno utvrđena vrednost akcija, protivnik predlagača izjavljuje blagovremenu reviziju. Reviziju izjavljuje sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Protiv drugostepenog rešenja o troškovima, predlagač izjavljuje blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i s pozivom na odredbu člana 403. i 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti ove revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o posebnoj reviziji protivnika predlagača, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da u predmetnom postupku nije potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti dati novo tumačenje prava, niti je u ovom sporu potrebno ujednačavanja sudske prakse. Obrazloženja pobijanih rešenja za odluku o usvajanju zahteva predlagača su u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa utvrđivanjem vrednosti običnih akcija u skladu sa članom 522. Zakona o privrednim društvima. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenog suda i revizijskog suda u primeni ovog pravnog instituta, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Takođe, u pogledu odluke o troškovima, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, za ujednačavanje sudske prakse, jer je svaki slučaj različit i zavisi od vrste spora, te u tom smislu nije moguće ujednačavanje sudske praske, a izraženi stav drugostepenog suda je u skladu sa postojećom praksom i izraženim stavom u pogledu prekluzije stranke da traži troškove postupka.

Osim navedenih razloga, ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za protivnika predlagača. To su razlozi zbog kojih je odlučeno kao u izreci pod jedan.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljenih revizija stranaka primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14) i odlučio kao u izreci iz sledećih razloga:

Revizija protivnika predlagača nije dozvoljena.

Predlagač je dana 19.08.2013 godine podneo predlog da se utvrdi knjigovodstvena vrednost akcija, tržišna vrednost akcija i proceni vrednost akcija protivnika predlagača. Predlogom je tražio utvrđenje vrednosti u iznosu od 1.960,22 dinara, što za 85 akcija iznosi 166.618,70 dinara. U podnesku od 05.11.2014. godine predlagač opredeljuje konačno svoj zahtev tako što traži da se utvrdi vrednost akcija od 2.769,55 dinara, odnosno za 85 akcija ukupno 235.411,75 dinara.

Odredbom člana 420. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) koja je izmenjena članom 22. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14) propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je vrednost predmeta spora od 235.411,75 dinara, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (119,2822 dinara na dan 05.11.2014. godine) predstavljala dinarsku protivvrednost od 1.973,56 evra, što je ispod zakonom propisanog limita za dozvoljenost revizije u privrednim sporovima (100.000 evra) revizija protivnika predlagača nije dozvoljena. Revizija takođe nije dozvoljena u delu u kojem pobija drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbijanju predloga protivnika predlagača za vraćanje u pređašnje stanje (od 05.12.2014. godine), imajući u vidu da je odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Kako se navedenim rešenjem kojim je pravnosnažno odbijen predlog za vraćanje u pređašnje stanje postupak pravnosnažno ne okončava, to je i revizija protivnika predlagača izjavljena protiv takvog rešenja nedozvoljena.

Revizija predlagača izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je preinačeno prvostepeno rešenje i odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, takođe nije dozvoljena.

Navedenom odredbom člana 420. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, kao i da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Članom 28. istog zakona, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna, kazna i ostala sporedna traženja kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Pobijanim rešenjem od 24.07.2015. godine pravnosnažno je odlučeno o troškovima postupka, tako što je drugostepenim rešenjem preinačeno prvostepeno rešenje i odbijen zahtev predlagača za naknadu tih troškova. Kako se radi o sporednom traženju, revizija predlagača protiv takvog rešenja je nedozvoljena. Pri tom nije od uticaja na drugačije odlučivanje ukazivanje revidenta na odredbu člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju navedena odredba povodom revizije predlagača protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka ne primenjuje.

To su razlozi na osnovu kojih je Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 413. Zakona o parničnom postupku revizije stranaka odbacio kao nedozvoljene i odlučio kao u izreci pod dva.

Sud je odbio zahtev predlagača za naknadu troškova odogovora na reviziju protivnika predlagača kao neosnovan. Kako je revizija protivnika predlagača odbačena kao nedozvoljena, to ni odgovor na reviziju izjavljen od strane predlagača nije bio neophodan, pa u smislu člana 154. stav 1. ZPP, preduzimanje takve radnje je bilo suvišno i nepotrebno.

To su razlozi zbog kojih je zahtev predlagača za naknadu ovih troškova odbijen kao neosnovan i odlučeno kao u izreci pod tri u smislu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.