.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 60/2015
05.11.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Branislave Apostolović, Gordane Ajnšpiler Popović, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca K.š.p. DOO, Z., koga zastupa punomoćnik S.M., advokat iz B., protiv tuženog N.d.s. & p.e. DOO, B., koga zastupa punomoćnik N.F., advokat iz B., radi raskida ugovora i vraćanja datog, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2456/14 od 01.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 05.11.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2456/14 od 01.10.2014. godine, u stavu 1. izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 8286/2012 od 24.01.2014. godine, u stavu 1. izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 64.900 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. U stavu 2. izreke, odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da sud raskine ugovor o kupoprodaji opreme od 30.10.2008. godine, kao i u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženog da preuzme od njega uređaje, bliže opisane u ovom stavu izreke. U stavu 3. izreke, obvezan je tuženi da isplati tužiocu iznos od 943.800,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2456/2014 od 01.10.2014. godine. godine, u stavu 1. izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Beogradu, u delu stava 1. izreke, kojim je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 50.740 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i u stavu 3. izreke. U stavu 2. izreke, prvostepena presuda je preinačena u delu stava 1. izreke, kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 14.160 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu isplati iznos od 14.160 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.
Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u stavu 1. izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je izjavljena na osnovu člana 403. i 404. ZPP.
Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11) i člana 14. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužioca odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, izmenjenog odredbom člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći razloge tužioca za odlučivanje o reviziji kao posebnoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je našao da za ovakvo odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe. Ovo sa razloga, što tužilac u reviziji nije naveo postojanje različitih sudskih odluka po istom pravnom pitanju, od značaja za praksu, ukoliko postoje, niti je naveo u čemu se ogleda razlika u stavovima, te nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), izmenjenog članom 15. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 22. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, izmenjena je odredba člana 495. ZPP, tako što je propisano da revizija nije dozvoljena u privrednim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici, radi raskida ugovora i povraćaja iznosa od 64.900 evra, podneta je sudu 07.11.2009. godine. O tužbenom zahtevu odlučeno je presudom Privrednog suda u Beogradu P 6422/2010 od 18.10.2011. godine. Navedena presuda ukinuta je rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 11113/11 od 30.10.2012. godine. U ponovnom postupku odlučeno je navedenim odlukama Privrednog suda u Beogradu P 8286/2012 od 24.01.2014. godine i presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2456/14 od 01.10.2014. godine. Pobijani deo pravnosnažne presude u ovoj parnici je 50.740 evra.
S obzirom da je pobijani deo pravnosnažne presude u ovoj parnici ispod graničnog iznosa propisanog citiranom zakonskom odredbom za dozvoljenost revizije u privrednim sporovima, to revizija tuženog u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena.
U konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi ni za odlučivanje o reviziji tuženog na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, budući da je revizija izjavljena protiv potvrđujućeg dela drugostepene presude.
Sa izloženog, a na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
