.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 665/2022
12.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE, Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat u ..., protiv tuženih: 1) FEROMONT INŽENJERING DOO Beograd, 2) FEROMONT OPREMA AD Pančevo, čiji je zajednički punomoćnik Dragutin Ilić, advokat u ... i 3) VIA OCEL DOO Beograd, čiji je punomoćnik Vladan Jevtić, advokat u ..., radi ispate, vrednost predmeta spora 3.574.896,00 dinara, odlučujući o reviziji prvotuženog i drugotuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6185/2020 od 09.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 12. maja 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija prvotuženog FEROMONT INŽENJERING DOO Beograd i drugotuženog FEROMONT OPREMA AD Pančevo, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6185/2020 od 09.12.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 4310/2019 od 22.09.2020. godine u stavu prvom izreke, obavezani su prvotuženi, drugotuženi i trećetuženi da tužiocu, na ime duga po osnovu ugovorne kazne, solidarno isplate iznos od 3.574.896,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.11.2017. godine, do isplate. U stavu drugom izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 180.698,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 6185/2020 od 09.12.2021. godine stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, kojom je obavezan trećetuženi na isplatu duga po osnovu ugovorne kazne u iznosu od 3.574.896,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.11.2017. godine do isplate i u delu stava drugog izreke, kojim je trećetuženi obavezan na isplatu troškova postupka, pa je odbijen tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže trećetuženi da mu na ime duga po osnovu ugovorne kazne plati iznos od 3.574.896,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.11.2017. godine do isplate, kao neosnovan i obavezan je tužilac da trećetuženom na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 48.000,00 dinara. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da trećetuženom na ime troškova drugostepenog postupka plati iznos od 45.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude prvotuženi i drugotuženi izjavili su blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Tužilac je u odgovoru na reviziju osporio revizijske navode prvotuženog i drugotuženog, te je troškove na ime sastava odgovora na reviziju tražio i opredelio.
Ispitujući dozvoljenost revizije prvotuženog i drugotuženog izjavljene protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6185/2020 od 09.12.2021. godine, primenom odredbe člana 410. i člana 413. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija prvotuženog i drugotuženog nije dozvoljena.
Prema stanju u spisu predmeta, prvotuženi i drugotuženi nisu izjavili žalbu protiv presude Privrednog suda u Beogradu P 4310/2019 od 22.09.2020. godine. Privredni apelacioni sud je presudu Pž 6185/2020 od 09.12.2021. godine doneo po žalbi trećetuženog VIA OCEL DOO Beograd protiv presude Privrednog suda u Beogradu P 4310/2019 od 22.09.2020. godine. Kako je u odnosu na prvotuženog i drugotuženog pravnosnažnost prvostepene presude u delu u kom je usvojen tužbeni zahtev i kojim su obavezani da na ime duga po osnovu ugovorne kazne, solidarno isplate iznos od 3.574.896,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.11.2017. godine, do isplate, nastupila istekom roka za žalbu (u smislu odredbe člana 359. stav 1. Zakona o parničnom postupku), to znači da prvotuženi i drugotuženi nisu ovlašćeni na izjavljivanje revizije, jer nisu izjavili redovan pravni lek (žalbu) protiv prvostepene presude, niti se ta drugostepena presuda odnosi na njih, što je pretpostavka za ovlašćenje za izjavljivanje vanrednog pravnog leka (reviziju) u smislu odredbe člana 403. stav 1. i 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 410. stav 1. tačka 1. ZPP doneo odluku kao u stavu prvom izreke rešenja.
Kako se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku, to je u stavu drugom izreke rešenja, odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova povodom sastava odgovora na reviziju.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
