Organi društva su „skupština i direktor“, koje je 28.06.2019. godine pod 8. tačkom dnevnog reda donela redovna skupština akcionara tuženog EI Nikola Tesla AD Beograd.

III NE DOZVOLJAVA se odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5866/21 od 09.09.2021. godine u delu u kom je potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 4224/19 od 26.04.2021. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za poništaj Odluke o usvajanju zapisnika sa prethodne ponovljene sednice Skupštine članova društva održane dana 18.07.2018. godine, usvojene pod tačkom 2. dnevnog reda na redovnoj skupštini akcionara tuženog EI Nikola Tesla AD Beograd od 28.06.2019. godine, i u tom delu se revizija ODBACUJE kao nedozvoljena.

IV OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 219.500,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema pisanog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 4224/19 od 26.04.2021. godine, u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud poništi odluke skupštine tuženog društva čija sadržina je bliže navedena u izreci. U stavu drugom izreke obavezana je tužilja da tužiocu plati iznos od 124.200,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5866/21 od 09.09.2021. godine, odbijena je žalba tužilje kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da pobijana odluka u delu kojim je odlučeno o poništaju Odluka skupštine usvojenim pod tačkom „razno“, nije u saglasnosti sa sudskom praksom zauzetom u predmetima sa sličnom činjeničnopravnom sadržinom, te da je radi ujednačavanja sudske prakse neophodno odlučiti o reviziji kao posebnoj.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku doneta je odluka kao u stavu prvom izreke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je akcionar tuženog koja poseduje 101 akciju tuženog, a što predstavlja 0,13117% od ukupnih akcija. Dalje je prvostepeni sud utvrdio da je dana 28.06.2019. godine na adresi Bulevar Kralja Aleksandra br. 403 u 12.00 časova održana redovna skupština akcionara tuženog sa predlogom dnevnog reda od 8 tačaka, s tim što je druga tačka dnevnog reda usvajanje zapisnika sa prethodne sednice skupštine akcionarskog društva, a osma tačka „razno“. Poziv za skupštinu objavljenom na internet sajtu Beogradske berze nije sadržao posebnu informaciju da će se na toj sednici odlučivati o razrešenju i imenovanju članova odbora direktora i zakonskog zastupnika tuženog, kao i izmeni statuta. Na sednici skupštine, pod tačkom 2 usvojen je zapisnik sa prethodne sednice skupštine održane dana 18.07.2018. godine, a pod tačkom „razno“, po predlogu predsednika skupštine razrešeni su članovi odbora direktora i zakonski zastupnik društva, te je predloženo da se za novog direktora i zakonskog zastupnika društva imenuje DD. Nakon toga je konstatovano da je potrebno da se izmeni statut društva, pa kako nije bilo primedbi niti zahteva, predsednik skupštine je stavio na glasanje i odluku o izmeni statuta društva. Navedene odluke su donete i izmenjen je statut sa 88,68471% glasova. Odluke su potom registrovane u Agenciji za privredne registre rešenjima BD 66815/19 od 15.07.2019. godine i BD 66813/19 od 17.07.2019. godine.

Ceneći osnovanost tužbenog zahteva prvostepeni sud nalazi da su odluke donete u skladu sa odredbom Zakona o privrednim društvima, te da nisu ispunjeni uslovi za njihovo poništenje. Po stavu prvostepenog suda, sve odluke su donete većinom glasova prisutnih akcionara, a tužilja kao manjinski akcionar sa ispod 5% akcija, koja je bila uredno pozvana i na sednicu od 28.06.2019. godine, nije pristupila. Takođe, prvostepeni sud je iz izjave saslušanog svedoka ĐĐ utvrdio da je sednica od 18.07.2018. godine održana, a da je morala biti ponovljena zbog sukoba akcionara sa predsednikom skupštine na prethodnoj sednici od 30.06.2018. godine, kada nije mogla biti okončana. Na sednici od 18.07.2018. godine donete su odluke većinom glasova pa je sačinjen zapisnik koji po nalaženju prvostepenog suda ima istinitu sadržinu. Eventualno nepostojanje nekog od potpisa člana komisije ili zapisničara na primercima zapisnika dostavljenim uz tužbu predstavlja nepotpunost ili netačnost koje nisu takve prirode da je onemogućen utvrđivanje sadržine donetih odluka, te takav zapisnik sa odlukama u okviru istog je u smislu člana 381. Zakona o privrednim društvima ne predstavlja razloge za poništaj donetih odluka. U odnosu na deo tužbenog zahteva kojim se traži pobijanje odluka skupštine održane 28.06.2019. godine, koje su donete po tačkom „razno“, a koji se zasniva na činjenici da mali akcionari nisu informisani, odnosno da nisu imali informaciju da će se na navedenoj sednici odlučivati o navedenom izboru, prvostepeni sud navodi da su odluke donete većinom glasova, pa i kod same činjenice da su mali akcionari bili prisutni na toj sednici svojim glasanjem ne bi mogli doneti drugačiju odluku. Sama namera akcionara je da na određenoj sednici diskutuju o tački dnevnog reda, a koja im je navedenim postupanjem onemogućena, ne predstavlja razlog za poništaj odluke. Prvostepeni sud zaključuje da takve odluke tuženog nisu u suprotnosti sa interesima malih akcionara, već naprotiv, one su donete odlukom većinskih osnivača jer će se predstavnik većinskih akcionara kao zakonski zastupnik i direktor bolje starati o interesima tuženog društva koje je većinski u njegovoj svojini. Iz navedenih razloga, prema stanovištu prvostepenog suda, nema osnova za poništaj navedenih odluka jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi.

Privredni apelacioni sud u svemu prihvata date razloge prvostepenog suda. Obrazlaže da donetim odlukama o promeni organa upravljanja nisu povređena prava manjinskih akcionara, već su promenjena lica koja vrše određena ovlašćenja u organima odlučivanja, što svakako ne može biti na štetu manjinskih akcionara, a navedene odluke o imenovanju lica su donete značajnom većinom. Drugostepeni sud potvrđuje zaključak iz prvostepene odluke da pre donošenje odluka pod tačkom „razno“ akcionari nisu bili obavešteni da se će se u stvari odlučivati o izmenama organa upravljanja, niti su im dostavljeni nacrti tih odluka, te da je postupajući na takav način tuženi povredio akcionarska prava. Međutim, i po stanovištu Privrednog apelacionog suda, navedene povrede su manjeg značaja imajući u vidu da je tužilja akcionar sa 0,13117% od ukupnih akcija, te da u svakom slučaju manjinski akcionari ne bi mogli uticati na drugačiju odluku, te da stoga nema osnova za poništaj pobijanih odluka.

Osnovano se revizijom ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

U obrazloženju svojih odluka, nižestepeni sudovi se pozivaju na odredbu člana 381. stav 1. tačka 1 Zakona o privrednim društvima, kojom je propisano da odluka skupštine društva neće biti poništena ako se odlukom vrši manje značajna povreda statuta ili poslovnika skupštine, a kao rezultat odluke ili njenog izvršenja pravo tužioca ili drugog lica koje ima pravo na podnošenje tužbe u skladu sa članom 376. ovog zakona nije povređeno ili je povređeno u manjoj meri.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, nema mesta ekstenzivnom tumačenju propisanih izuzetaka za pobijanje odluka skupština društva, i iste proširivati i na situacije u kojima je nesumnjivo utvrđeno da je u postupku sazivanja sednice skupštine povređen zakon. Naime, prvostepeni sud je utvrdio da u pozivu za redovnu sednicu skupštine tuženog održanoj dana 28.06.2019. godine, nije naznačeno da će se raspravljati i odlučivati o izmeni i izboru organa upravljanja (direktor umesto dotadašnjeg odbora direktora) i promeni statuta, već je na samoj sednici predsednik skupštine predložio da se pod tačkom „razno“ donesu navedene odluke.

Nije sporno da se u skladu sa odredbom člana 337. Zakona o privrednim društvima na koju se nižestepeni sudovi takođe pozivaju, može izvršiti dopuna dnevnog reda na predlog akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija, ali taj predlog mora biti obrazložen i mora se dostaviti tekst odluke, i to najkasnije u roku od 20 dana pre održavanja redovne sednice skupštine. U konkretnom slučaju navedena procedura nije ispoštovana, a mimo utvrđenog dnevnog reda, na sednici skupštine razrešeni su članovi odbora direktora i zakonski zastupnik društva, te je predloženo da se za novog direktora i zakonskog zastupnika društva imenuje DD. Navedeno znači da je postupljeno suprotno odredbama člana 336. stav 2. (skupština može odlučivati i raspravljati samo o tačkama na dnevnom redu) i 337. Zakona o privrednim društvima, što vodi nesumnjivom zaključku da je prilikom sazivanja i odlučivanja na sednici skupštine tuženog, u delu navedenih odluka, povređen zakon, što uostalom konstatuju i nižestepeni sudovi.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, za ocenu zakonitosti pobijanih odluka donetih na ovako sazvanoj skupštini društva, nije od uticaja kapacitet glasova kojima akcionar raspolaže, niti je od značaja da li je svojim glasovima mogao da spreči donošenje odluke koju pobija. Naprotiv, pravo na pobijanje odluke skupštine društva dato je svakom akcionaru bez obzira na njegov glasački potencijal, jer je donošenje zakonitih odluka društva u interesu ne samo akcionara koji odluku pobija, već i samog društva kao zasebnog entiteta u odnosu na svoje akcionare. U situaciji kada sednica skupštine društva u delu pobijanih odluka nije sazvana u skladu sa zakonom, nema mesta ispitivanju da li je rezultat odluke ili njenog izvršenja pravo tužioca ili drugog lica koje ima pravo na podnošenje tužbe u skladu sa članom 376. ovog zakona povređeno i u kojoj meri. Citirana odredba člana 381. stav 1. tačka 1 ZPD-a ne daje osnov za šire tumačenje, već se strogo ograničava na manju povredu statuta ili poslovnika, kao internih akata čije nepoštovanje ne mora nužno voditi i povredi zakona. Radi se o izuzecima za poništaj odluka skupštine čiji nedostaci nisu takve težine i prirode da opravdavaju njihovo poništenje, ali se uskladu sa opštim pravilom, moraju usko tumačiti. U slučaju kada i prvostepeni i drugostepeni sud zaključuju da sednica sa stanovišta utvrđenog dnevnog reda nije sazvana u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, odluke donete mimo utvrđenog dnevnog reda ne mogu biti pravno valjane.

Činjenica da su pobijane odluke usvojene znatnom većinom glasova, te da tužilja svakako nije mogla uticati na donošenje drugačije odluke, može samoj odluci dati legitimitet, ali ne i legalitet koji se crpi iz poštovanja zakonom utvrđene procedure za sazivanje sednice skupštine društva, čiji je cilj blagovremeno i potpuno obaveštenje akcionara o svima tačkama dnevnog reda i predloženim odlukama. Ukoliko bi se prihvatilo tumačenje nižestepenih sudova i zauzeo stav da pravo tužilje nije povređeno zato što je odluka doneta velikom većinom glasova, to bi se onda pravo akcionara na pobijanje odluka skupštine društva bitno relativizovalo i postalo pravno neefikasno sredstvo zaštite u slučajevima kada su odluke usvajane kvalifikovanom većinom glasova. Cilj pobijanja odluka skupštine društva jeste da se u sudskom postupku preispita zakonitost donete odluke sa aspekta poštovanja proceduralnih i materijalnih normi, pa ukoliko se utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom, ona se ne može konvalidarati količinom glasova kojom je usvojena, jer i u tom slučaju ona ostaje nezakonita.

Imajući u vidu da nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo iz odredbe člana 381. stav 1. tačka 1 Zakona o privrednim društvima u delu pobijanih odluka usvojenih pod tačkom „razno“, Vrhovni kasacioni sud je preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu i u tom delu primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u stavu drugom izreke.

U preostalom delu izjavljena revizija ne ispunjava zakonom propisane uslove da se o istoj odlučuje kao posebnoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Naime, drugostepenom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev za poništaj Odluke o usvajanju zapisnika sa prethodne ponovljene sednice Skupštine članova društva održane dana 18.07.2018. godine. Nižestepeni sudovi su svoju odluku zasnovali na utvrđenoj činjenici da je sednica društva od 18.07.2018. godine održana, a da nedostaci na zapisniku na koje ukazuje tužilja nisu takve prirode da je onemogućeno utvrđivanje sadržine donetih odluka, te da stoga u skladu sa odredbom člana 381. stav 1 tačka 4 Zakona o privrednim društvima, nisu ispunjeni uslovi za poništaj Odluke o usvajanju pomenutog zapisnika. U tom delu revident i ne ističe razloge za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, niti na drugi način osporava pravilnost odluke kojom je odbijen zahtev za poništaj Odluke o usvajanju zapisnika.

Nalazeći da nisu su nižestepeni sudovi u navedenom delu svoju odluku zasnovali na primeni materijalnog prava koje je u saglasnosti sa sudskom praksom, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u stavu trećem izreke.

Imajući u vidu da tužilja u tužbi nije označila vrednost predmeta spora, te činjenicu da se radi o nenovčanom zahtevu, u kom postupku su sudske takse naplaćene prema najnižoj vrednosti za obračun taksi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje u navedenom delu u smislu člana 485. Zakona o parničnom postupku.

Stoga je primenom odredbe člana 413. ZPP-a revizija tužilje odbačena kao nedozvoljena (stav 3. izreke).

Primenom odredbe člana 153, 154, 163. i 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je tužilji dosudio troškove parničnog postupka u iznosu od 219.500,00 dinara, odnosno pojedinačno: iznos od 108.000,00 dinara na ime pristupa na 4 održana ročišta, iznos od 57.000,00 dinara na ime pristupa na 4 neodržana ročišta, iznos od 45.000,00 dinara na ime sastava revizije, iznos od 3.800,00 dinara na ime takse na reviziju i iznos od 5.700,00 dinara na ime takse na odluku po reviziji, sve u skladu sa Zakonom o sudskim taksama i Tarifom o nagradi i naknadi troškova za rad advokata. Tužilji nisu dosuđeni troškovi sudskih taksi prvostepenog postupka, jer tužilja ove troškove nije opredelila po visini u skladu sa odredbom člana 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku, kao ni troškove sudskih taksi iz žalbenog postupka koje uopšte nije opredelila.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić