Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Przz 18/11
27.01.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Olge Đuričić i Stojana Jokića, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, rešavajući po zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca PTZ-78/11 od 25.03.2011. godine, protiv pravnosnažne presude Višeg prekršajnog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-106 Prž.34845/10 od 16.11.2010. godine i presude Prekršajnog suda u Jagodini, Odeljenje u Ćupriji III-08 Pr.br.6813/2010 od 29.09.2010. godine, u predmetu prekršaja, u javnoj sednici veća održanoj dana 27.01.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

 

Zahtev se UVAŽAVA, UKIDAJU SE presuda Višeg prekršajnog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-106 Prž.34845/10 od 16.11.2010. godine i presuda Prekršajnog suda u Jagodini, Odeljenje u Ćupriji III-08 Pr.br.6813/2010 od 29.09.2010. godine i predmet vraća Prekršajnom sudu u Jagodini, Odeljenje u Ćupriji na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

 

Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti ovom sudu protiv presude Višeg prekršajnog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-106 Prž.34845/10 od 16.11.2010. godine, kojom je odbijena zajednička žalba okrivljenih: pravnog lica R. o.d. sa sedištem u Ć. i odgovornog lica Đ.D. iz Ć. i potvrđena presuda Prekršajnog suda u Jagodini, Odeljenje u Ćupriji III-08 Pr.br.6813/2010 od 29.09.2010. godine, kojom su okrivljeni pravno lice R. o.d. sa sedištem u Ć. i odgovorno lice Đ.D. iz Ć. oglašeni krivim zbog prekršaja iz člana 72. stav 1. i stav 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, zbog toga što je u postupku kancelarijske kontrole utvrđeno da nisu izvršili isplatu zarada radnicima u periodu od 01.09.2007. godine do 31.12.2007. godine i nisu obračunali i uplatili doprinos za obavezno socijalno osiguranje na minimalnu propisanu osnovicu do 30. u mesecu za prethodni mesec, zbog čega su osuđeni na novčanu kaznu i to pravno lice u iznosu od 100.000,00 dinara, a odgovorno lice u iznosu od 6.000,00 dinara, s tim da će se u slučaju neplaćanja izrečenih novčanih kazni u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude ista naplatiti prinudnim putem u smislu člana 38. Zakona o prekršajima.

Protiv navedene pravnosnažne presude Višeg prekršajnog suda, Odeljenje u Kragujevcu i protiv prvostepene presude Prekršajnog suda u Jagodini, Odeljenje u Ćupriji, Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 1. tačka 3.  u vezi člana 113. stav 3. tačka 15. Zakona o prekršajima i povrede materijalnog prekršajnog prava u smislu člana 235. stav 1. tačka 2. i tačka 3. u vezi člana 76. stav 1. Zakona o prekršajima. U zahtevu navodi da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka jer okrivljeno pravno lice u prekršajnom postupku nije saslušano pre donošenja odluke. Pisanu izjavu u ime okrivljenog pravnog lica potpisao je direktor Đ.D, koji je u ovom prekršajnom predmetu odgovorno lice, zbog čega na osnovu člana 113. stav 2. Zakona o prekršajima nije mogao biti predstavnik pravnog lica, a pravno lice je saglasno odredbi člana 111. stav 2. istog Zakona trebalo da za predstavnika pravnog lica odredi drugo lice iz reda svojih članova ili drugog radnika u tom pravnom licu. Dalje navodi da je pogrešno zaključivanje prvostepenog i drugostepenog prekršajnog suda da okolnost što je račun okrivljenog pravnog lica bio u blokadi ne predstavlja okolnost koja isključuje prekršajnu odgovornost zbog neisplate zarade radnicima i uplate socijalnog osiguranja obzirom da je Zakonom o platnom prometu izričito zabranjeno plaćanje poreskih i drugih obaveza blokiranog pravnog lica, osim naplate potraživanja zbog kojih je izvršena blokada računa. Predlaže da sud zahtev uvaži, preinači ili ukine pobijane presude a predmet vrati prekršajnom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je, obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji iako uredno obavešten nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu i prvostepenu presudu u smislu člana 266. stav 1. Zakona o prekršajima, Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Republički javni tužilac osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da su presude Višeg prekršajnog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-106 Prž.34845/10 od 16.11.2010. godine i Prekršajnog suda u Jagodini, Odeljenje u Ćupriji III-08 Pr.br.6813/2010 od 29.09.2010. godine donete uz bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 1. tačka 3.  u vezi člana 113. stav 3. tačka 15. Zakona o prekršajima. Ovo stoga što je po nalaženju ovog suda pogrešno stanovište iz pobijanih presuda da okolnost blokade računa okrivljenog pravnog lica u kritično vreme ne predstavlja okolnost koja isključuje prekršajnu odgovornost istog za prekršaj iz člana 72. stav 1. i stav 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje jer kod blokade računa u postupku prinudne naplate postoji faktička i pravna nemogućnost plaćanja, s obzirom da je Zakonom o platnom prometu (''Sl. list SRJ'' br. 3/02 i 5/03 i ''Sl. glasnik RS'' br. 43/04) izričito zabranjeno plaćanje poreskih i drugih obaveza blokiranog pravnog lica, osim naplate potraživanja zbog kojih je izvršena blokada računa. Odredbom člana 48. stav 8. navedenog Zakona je izričito zabranjeno da dužnik može plaćati ili da se njegova sredstva na blokiranim računima mogu koristiti za prinudnu naplatu po drugom osnovu, osim za izvršenje obaveza dužnika zbog kojih su blokirani njegovi računi. Sa iznetih razloga pobijane presude su donete uz bitnu povredu odredaba člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima.

Pored navedenog pobijane prekršajne presude su donete i uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 1. tačka 3. u vezi člana 113. stav 3. Zakona o prekršajima jer prema obrazloženju prvostepene presude proizilazi da je okrivljeno pravno lice uredno primilo poziv radi saslušanja, ali da se nije odazvalo niti da je svoj izostanak opravdalo, pa prvostepeni sud na osnovu člana 85. stav 3. Zakona o prekršajima nalazi da saslušanje predstavnika okrivljenog pravnog lica nije nužno. Odlučujući o žalbi drugostepeni prekršajni sud nalazi da je prvostepena presuda doneta uz pravilnu primenu odredbe člana 85. stav 3. Zakona o prekršajima, bez ispitivanja ovlašćenog predstavnika pravnog lica, a zatim daje protivurečne razloge da obzirom da se u spisima predmeta nalazi pisana izjava u ime okrivljenog pravnog lica potpisana od strane direktora Đ.D, koji u ovom prekršajnom predmetu odgovorno lice i koji na osnovu člana 113. stav 2. Zakona o prekršajima nije mogao biti predstavnik pravnog lica da je sud bio dužan da pozove pravno lice da u roku od 8 dana odredi drugog predstavnika. U provedenom postupku ni prvostepeni ni drugostepeni prekršajni sud nije ispitao da li ima okolnosti koje isključuju prekršajno gonjenje, odnosno da li je nastupila zastarelost prekršajnog gonjenja u smislu člana 235. stav 1. tačka 3. u vezi člana 76. stav 1. Zakona o prekršajima.

Sa iznetih razloga, nalazeći da su u prekršajnom postupku učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka od uticaja na zakonito i pravilno donošenje odluke, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 266. stav 3. Zakona o prekršajima, uvažio zahtev i ukinuo prvostepenu i drugostepenu prekršajnu presudu i predmet vratio na ponovno odlučivanje Prekršajnom sudu u Jagodini, Odeljenje u Ćupriji, koji je u ponovnom postupku dužan da postupi po članu 269. Zakona o prekršajima. PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

 

Zapisničar,                                                               Predsednik veća – sudija,

Rajka Milijaš,s.r.                                                    Snežana Živković,s.r.