U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Biljane Dragojević, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz. br. 866/18 od 13.12.2018. godine protiv pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Pirotu, Odeljenja u Beloj Palanci II-02 Pr 564/18 od 25.07.2018. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja u Nišu II-206 Prž 20103/18 od 26.09.2018. godine, u predmetu carinskog prekršaja, u javnoj sednici veća, održanoj dana 24.01.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se UVAŽAVA, UKIDAJU SE presuda Prekršajnog suda u Pirotu, Odeljenja u Beloj Palanci II-02 Pr 564/18 od 25.07.2018. godine i presuda Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja u Nišu II-206 Prž 20103/18 od 26.09.2018. godine i predmet vraća Prekršajnom sudu u Pirotu - Odeljenju u Beloj Palanci, na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Pirotu, Odeljenja u Beloj Palanci II-02 Pr 564/18 od 25.07.2018. godine okrivljeno pravno lice, ''AA'' DOO, okrivljeno odgovorno lice BB, oba iz ..., i okrivljeno pravno lice ''VV'' DOO i okrivljeno odgovorno lice GG, oba iz ..., oglašeni su odgovornim da su dana 29.04.2015. godine postupili suprotno odredbi člana 87. stav 1. Carinskog zakona i učinili prekršaje, i to pravno lice ''AA'' DOO iz člana 294. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona, odgovorno lice BB – iz člana 294. stav 3. u vezi stava 1. tačka 5. Carinskog zakona, a okrivljeno pravno lice ''VV'' DOO – iz člana 294. stav 1. tačka 5. istog zakona i okrivljeno odgovorno lice GG – iz člana 294. stav 3. u vezi stava 1. tačka 5. istog zakona, za šta im je izrečena opomena, a svi su obavezani da na ime troškova prekršajnog postupka plate iznos od po 1.000,00 dinara pod pretnjom prinudne naplate. Postupajući po žalbi branioca okrivljenog pravnog lica ''VV'' DOO i okrivljenog odgovornog lica GG, Prekršajni apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje u Nišu, je presudom II-206 Prž 20103/18 od 26.09.2018. godine odbio žalbu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih odluka Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7. i stav 2. tačka 4. u vezi člana 110, člana 168. stav 2, člana 180. stav 2. tačka 2. i člana 272. Zakona o prekršajima, jer sud zbog svoje nenadležnosti nije mogao da sudi u toj stvari, a prekršajni sudovi su u toku prekršajnog postupka pogrešno primenili odredbe člana 6. stav 2, člana 110, člana 168. stav 2, člana 184. stav 2. tačka 2. Zakona o prekršajima po pitanju primene najblažeg propisa za učinioca, odnosno, nadležnosti za vođenje prekršajnog postupka i uslova za izdavanje prekršajnog naloga, dok drugostepeni sud nije pravilno primenio i odredbu člana 272. Zakona o prekršajima, jer nije ispitao po službenoj dužnosti prvostepenu presudu, te su tako učinili bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, što je sve uticalo na donošenje zakonitih i pravilnih presuda. Ukazuje na to, da je Zakonom o izmenama i dopunama Carinskog zakona (''Službeni glasnik RS'', broj 29/15), koji je stupio na snagu 31.03.2015. godine, odredbom člana 296, propisano da će se novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 40.000,00 dinara kazniti pravno lice koje izvrši prekršaj iz člana 294. i člana 295. ovog zakona, pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa članom 54. ovog zakona. Stavom 3. ovog člana Zakona propisano je novčano kažnjavanje od 10.000,00 dinara fizičkog lica i odgovornog lica u pravnom licu koje izvrši prekršaj iz člana 294. ovog zakona, pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja takođe ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa članom 54. ovog zakona. U konkretnom slučaju vrednost robe koja je predmet prekršaja je 292,28 evra. Odredbom člana 168. stav 1. Zakona o prekršajima je propisano da se za prekršaj kojim je zakonom propisana samo novčana kazna u fiksnom iznosu izdaje prekršajni nalog, a stavom 2 – da se za prekršaj iz stava 1. ovog člana ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Kako je odredbom člana 110. Zakona o prekršajima propisana dužnost suda da po službenoj dužnosti pazi da rešavanje predmeta spada u sudsku nadležnost i na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i čim primeti da nije nadležan, rešenjem se oglašava nenadležnim i bez odlaganja dostavi predmet nadležnom sudu ili drugom nadležnom organu, prekršajni sud je bio dužan, na osnovu odredbe člana 184. stav 2. tačka 2. Zakona o prekršajima, da rešenjem odbaci zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, jer za pokretanje tog postupka nisu postojali uslovi, a prvostepeni sud nije bio stvarno nadležan za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Drugostepeni prekršajni sud, odlučujući o žalbi, nije primenio odredbe člana 272. Zakona o prekršajima i po službenoj dužnosti ispitao prvostepenu presudu u pogledu nadležnosti za odlučivanje o navedenom prekršaju i primeni blažeg propisa, čime je i sam učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima. Smatra da je ovakvim postupanjem prekršajnih sudova povređeno i pravo okrivljenih na odbranu iz člana 93. stav 1. u vezi člana 171. i člana 173. stav 1. Zakona o prekršajima po pitanju prekršajnog naloga, koji je trebalo da im bude izdat, a sve na štetu okrivljenih. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji, iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijane odluke, u smislu člana 286. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' broj 65/13), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Republički javni tužilac osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na to da su presude Prekršajnog suda u Pirotu, Odeljenja u Beloj Palanci II-02 Pr 564/18 od 25.07.2018. godine i Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja u Nišu II-206 Prž 20103/18 od 26.09.2018. godine donete uz bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7. i stav 2. tačka 4. u vezi člana 110, člana 168. stav 2, člana 180. stav 2. tačka 2. i člana 272. Zakona o prekršajima. Ovo stoga što su prekršajni sudovi sudili u stvari u kojoj nisu nadležni za vođenje prekršajnog postupka, prekršili su propise po pitanju primene najblažeg propisa za učinioca, a drugostepeni prekršajni sud nije pravilno primenio ni odredbu člana 272. Zakona o prekršajima, jer nije ispitao po službenoj dužnosti prvostepenu presudu, zbog čega su učinili bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima.

U prekršajnom postupku je utrđeno da su odgovorna lica učinila prekršaj iz člana 294. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona, a odgovorna lica u pravnim licima – prekršaj iz člana 294. stav 3. u vezi stava 1. tačka 5. Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 294. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/10... 29/15) je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 dinara do 1.500.000,00 dinara kazniti pravno lice ako ne unese u deklaraciju sve podatke o robi koji su odlučujući za određivanje tarifnog svrstavanja prema nomenklaturi ili u deklaraciju unese tarifnu oznaku koja je drugačija u odnosu na podatke o prirodi te robe, a pri čemu takvo činjenje prouzrokuje ili može da prouzrokuje plaćanje uvoznih dažbina ili drugih naknada u umanjenom iznosu, ili podnese carinskom organu, u okviru izvoznog postupka, izvoznu deklaraciju u koju su uneti podaci o većoj količini, većoj vrednosti ili drugačijem poreklu robe od onoga što je utvrdio carinski organ (član 87. stav 1). Stavom 3. istog člana Zakona je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kazniti fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Odredbom člana 96. Zakona propisano je da će se novčanom kaznom u iznosu od 40.000,00 dinara kazniti pravno lice koje izvrši prekršaj iz čl. 294. i 295. ovog zakona, pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa odredbom člana 54. ovog zakona. Stavom 3. istog člana Zakona propisano je da će se novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 dinara kazniti fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu koje izvrši prekršaj iz člana 294. ovog zakona, pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa članom 54. ovog zakona.

Odredbom člana 168. st. 1. i 2. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/13) je propisano da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu. Za prekršaje iz stava 1. ovog člana ne može da se podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Odredbom člana 110. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da je sud dužan da po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje predmeta spada u sudsku nadležnost i na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i čim primeti da nije nadležan, rešenjem se oglašava nenadležnim i bez odlaganja dostavlja predmet nadležnom sudu ili drugom nadležnom organu.

Odredbom člana 184. stav 2. tačka 2. Zakona o prekršajima propisano je da ne postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka kad sud nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka. Stavom 1. istog člana zakona propisano je da kad sud utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka, zahtev za pokretanje postupka će odbaciti rešenjem.

Kako su, na osnovu citiranih zakonskih odredbi, prvostepeni i drugostepeni prekršajni sud postupali u predmetu u kojima nisu bili stvarno nadležni za postupanje (član 168. Zakona o prekršajima), te kako drugostepeni prekršajni sud nije postupio u smislu odredbe člana 272. Zakona o prekršajima i nije ispitao postojanje bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su sudovi pri donošenju pobijanih odluka učinili bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7. i stav 2. tačka 4. u vezi člana 110, člana 168. stav 2, člana 180. stav 2. tačka 2. i člana 272. Zakona o prekršajima, pa će u ponovnom postupku prvostepeni prekršajni sud, imajući u vidu razloge obrazloženja presude Vrhovnog kasacionog suda, pravilnom primenom propisa da donese na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je podneti zahtev osnovan, pa je, na osnovu člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude, s tim što je u ponovnom postupku prvostepeni prekršajni sud dužan da postupi po odredbi člana 290. ovog zakona.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 24.01.2019. godine, Przz 57/2018

Zapisničar,                                                                                                                       Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                       Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić