U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Biljane Sinanović, Jasmine Vasović i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz 364/20 od 22.07.2020. godine protiv pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Beogradu 78 Pr 11936/19 od 24.12.2019. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda 13 Prž 6329/20 od 20.03.2020. godine, u predmetu prekršaja, u javnoj sednici veća, održanoj dana 05.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se USVAJA, UKIDAJU SE presuda Prekršajnog suda u Beogradu 78 Pr 11936/19 od 24.12.2019. godine i presuda Prekršajnog apelacionog suda 13 Prž 6329/20 od 20.03.2020. godine i predmet vraća Prekršajnom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Beogradu 78 Pr 11936/19 od 24.12.2019. godine okrivljeni AA iz ... oglašen je odgovornim, što je dana 21.02.2019. godine u 22,04 časova u Beogradu, u ulici ... ..., opština Stari grad, nepropisno parkirano motorno vozilo ... ...-..., na delu trotoara koji nije obeležen za parkiranje, čime je ometalo pešake u korišćenju trotoara, što je suprotno odredbi člana 23. stav 1. tačka 2) Odluke o komunalnom redu, čime je učinio prekršaj iz člana 64b. Odluke o komunalnom redu, za šta je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 5.000,00 dinara, pod pretnjom donošenja posebnog rešenja o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne, a obavezan je i na snošenje troškova postupka u iznosu od 1.200,00 dinara, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Postupajući po žalbi branioca okrivljenog, Prekršajni apelacioni sud je presudom 13 Prž 6329/20 od 20.03.2020. godine odbio žalbu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu 78 Pr 11936/19 od 24.12.2019. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda 13 Prž 6329/20 od 20.03.2020. godine Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima i povrede materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima. Navodi da je okrivljeni pobijanom prvostepenom presudom oglašen odgovornim i osuđen zato što je vozilo čiji je on vlasnik registarskih oznaka ... ....-... dana 21.02.2019. godine bilo nepropisno parkirano na delu trotoara koji nije obeležen za parkiranje čime je ometalo pešake u korišćenju trotoara što je suprotno članu 23. stav 1. tačka 2) Odluke o komunalnom redu. Ističe da je u razlozima pobijane prvostepene presude sud naveo da okrivljeni kao vlasnik vozila odgovara na osnovu odredbe člana 23. stav 2. iste odluke, jer lice koje je nepropisno parkiralo vozilo nije zatečeno na licu mesta. Navodi da je do donošenja Odluke o izmenama i dopunama Odluke o komunalnom redu („Službeni list grada Beograda“ br. 50/18 od 26.06.2018. godine, koja je stupila na snagu 04.07.2018. godine), do tada važećom odredbom člana 23. stav 2. Odluke o komunalnom redu, bila propisana prekršajna odgovornost korisnika vozila (lica koje je zatečeno u izvršenju prekršaja) ili vlasnika vozila koji odgovara po principu objektivne odgovornosti (ukoliko lice koje je nepropisno parkiralo vozilo nije zatečeno na licu mesta). Međutim, navedenim izmenama izbrisan je deo člana 23. stav 2. navedene odredbe tako što je izbrisana odgovornost vlasnika vozila ukoliko lice koje je nepropisno parkiralo vozilo nije zatečeno na licu mesta. Ističe da je potom Odluka o komunalnom redu još dva puta menjana, i to: Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o komunalnom redu („Službeni list grada Beograda“ br. 92/18 od 11.10.2018. godine, koja je stupila na snagu 19.10.2018. godine) kojom je potpuno izbrisan stav 2. člana 23. Odluke i zatim Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o komunalnom redu („Službeni list grada Beograda“ br. 118/18 od 21.12.2018. godine) kojom se suštinski ne menja odgovornost za učinjeni prekršaj. Imajući u vidu navedeno, smatra da je navedenim izmenama za predmetni prekršaj aboliran najpre vlasnik vozila a potom i lice koje je radnju izvršilo, te da su stoga pobijane presude nezakonite jer sudovi nisu primenili odredbu član 6. stav 2. Zakona o prekršajima po pitanju primene propisa koji je najblaži za učinioca. Ukazuje na različito postupanje prekršajnih sudova u istovetnoj situaciji. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude ukine a spise vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji, iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 287. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' 65/13, 13/16 i 98/16), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Sekretarijat za poslove komunalne policije, Područna organizaciona jedinica Beograd, Gradske uprave grada Beograda, AA iz ... izdao prekršajni nalog zato što je dana 21.02.2019. godine predmetno motorno vozilo, zatečeno nepropisno parkirano na delu trotoara koji nije obeležen za parkiranje čime ometa pešake u korišćenju trotoara, što je suprotno materijalnoj odredbi člana 23. stav 1. tačka 2) Odluke o komunalnom redu, čime je učinio prekršaj iz člana 23. stav 1. tačka 2) Odluke o komunalnom redu, kažnjiv po članu 64b iste odluke, za koji mu je izrečena novčana kazna u iznosu od 5000,00 dinara. AA je preko advokata kao branioca prekršajnom sudu podneo zahtev za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu, na osnovu čega je pokrenut i vođen prekršajni postupak protiv njega kao okrivljenog u kome su donete pobijane presude. Sudovi su u pobijanim presudama cenili navod odbrane okrivljenog istican tokom prvostepenog prekršajnog postupka, odnosno u žalbi, da okrivljeni nije upravljao predmetnim vozilom u vreme i na mestu opisanom u prekršajnom nalogu, ali su našli da je bez uticaja kod nesporne činjenice da je on vlasnik vozila. Ovo stoga što, po oceni sudova, ukoliko lice koje je nepropisno parkiralo vozilo nije zatečeno na licu mesta odgovara vlasnik vozila na osnovu odredbe člana 23. stav 2. Odluke o komunalnom redu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje na to da su pobijane presude obuhvaćene bitnom povredom odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima.

Ovo stoga što prvostepeni prekršajni sud u izreci pobijane prvostepene presude nije naveo propis odnosno odredbu na osnovu koje je okrivljeni oglašen odgovarnim za prekršaj, dakle nije naveo osnov odgovornosti okrivljenog. Naime, u izreci je navedeno da je predmetno vozilo bilo nepropisno parkirano suprotno odredbi člana 23. stav 1. tačka 2) Odluke o komunalnom redu čime je okrivljeni učinio prekršaj iz člana 64b iste odluke. Međutim, član 23. stav 1. tačka 2) Odluke o komunalnom redu („Službeni list grada Beograda“ br. 10/11...118/18) definiše radnju prekršaja tako što propisuje da je u cilju zaštite površina javne namene i površina u javnom korišćenju, između ostalog, zabranjeno ometanje korišćenja ulice ili drugog opštinskog puta zaustavljanjem, parkiranjem ili ostavljanjem vozila naročito na delu trotoara koji nije obeležen za parkiranje, odnosno na parkiralištu izvan granice obeleženih parking mesta; u pešačkoj zoni; trgu i pjaceti; zoni usporenog saobraćaja, osim na obeleženim mestima za parkiranje; pešačkom prelazu; biciklističkoj stazi; mestu na kome bi se onemogućio ili otežao pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak vozila sa parkirališta; kolskom ulazu, odnosno izlazu iz zgrade ili dvorišta i sl, dok član 64b iste odluke propisuje novčano kažnjavanje za prekršaj pravnog lica, preduzetnika odnosno fizičkog lica, između ostalog, za postupanje suprotno odredbi člana 23 ove odluke. Dakle,navedenim odredbama nije propisana odgovornost za nepropisno parkiranje ni za lice koje je radnju izvršilo niti za vlasnika vozila ukoliko lice koje je nepropisno parkiralo vozilo nije zatečeno na licu mesta, odnosno nije propisano koje lice odgovara za prekršaj.

Pri tome je, po oceni Vrhovnog kasaconog suda, bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti pobijanih presuda pozivanje sudova u obrazloženju pobijanih presuda na odredbu člana 23. stav 2. Odluke o komunalnom redu. Ovo stoga što član 23. Odluke o komunalnom redu („Službeni list grada Beograda“ br. 10/11... 50/18) koja je važila u vreme izvršenja prekršaja, ima samo jedan stav, dakle ne sadrži stav 2. na koji se nižestepeni sudovi pozivaju.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u pobijanim presudama nije naveden osnov odgovornosti okrivljenog u smislu člana 6. stav 1. Zakona o prekršajima.

S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da je podneti zahtev osnovan, pa je na osnovu člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima, odlučio kao u dispozitivu, s tim što je u ponovnom postupku prvostepeni prekršajni sud dužan da postupi po odredbi člana 290. ovog zakona.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 05.11.2020. godine, Przz 9/2020

Zapisničar,                                                                                                      Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                      Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić